NATO agresija na SR Jugoslaviju

Retrospektiva:

Generalni sekretar NATO Havijer Solana izdao je kasno sinoć, posle sastanka Saveta NATO, naredbu za bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji.

U izjavi datoj novinarima posle referisanja Ričarda Holbruka, koji se vratio iz neuspele diplomatske misije u Beogradu, Solana, međutim, nije naznačio vreme početka akcije.

„Upravo sam izdao naredbu vrhovnom savezničkom komandantu za Evropu generalu Vesliju Klarku da počne s vazdušnim operacijama u Saveznoj Republici Jugoslaviji", rekao je Solana.

„S obzirom da su svi napori da se pregovorima postigne političko rešenje krize na Kosovu propali, nema alternative nego da se preduzme vojna akcija."

Momir Bulatović, premijer SR Jugoslavije u sinoćnjem obraćanju naciji u 21 čas, posle sednice Savezne vlade i nakon saslušanja mišljenja predsednik Slobodana Miloševića, odluke Savezne skupštine i zaključaka jučerašnjeg zasedanja republičkog parlamenta, na osnovu člana 99, stav 10 Ustava SRJ, saopštio je da na snagu stupa stanje neposredne ratne opasnosti.

Od srede 24. marta 1999. u 20 časova naša zemlja je u ratu. Tog časa avioni NATO-a izveli su prvi napad na SR Jugoslaviju, hroničari kažu prvi napad na jednu suverenu zemlju od osnivanja ove organizacije. Vest o napadu na Jugoslaviju objavio je generalni sekretar NATO Havijer Solana, kako izgleda, u trenutku kada su bombe već počele da padaju. Naime, petnaestak minuta pre 20 časova u blizini Prištine čuo se niz jakih detonacija u razmaku od oko 30 sekundi koje su dolazile iz pravca istočno od ovog grada. Nakon eksplozija nestalo je struje. Grad je bio potpuno pust, a na ulicama se čula sporadična pucnjava iz automatskog naoružanja. Dopisnik "Bete" javio je da se iz pojedinih delova Prištine vidi delovanje protivavionske artiljerije u okolini aerodroma Slatina. Nakon eksplozija gradom su odjeknule sirene, a kroz centar grada prošla su kola hitne pomoći, koja su otišla u pravcu prištinske bolnice. Policija patrolira Prištinom. Napad na Prištinu je očigledno bio očekivan. Već oko 18.50 časova sirene u Prištini oglasile su se tri puta u kratkim vremenskim razmacima. Srbski izvori u Prištini bliski vlasti kazali su da je reč o još jednoj vežbi.

Pre toga komandant Treće armije Vojske Jugoslavije (VJ) general-potpukovnik Nebojša Pavković izjavio je da je opasnost od udara NATO snaga iz vazdušnog prostora realna, da su pripadnici te armije spremni da prežive vazdušne udare NATO-a i da saniraju posledice takvih napada, da oni "imaju jasan zadatak da odbrane integritet Srbije i SRJ, da se razračunaju sa preostalim šiptarskim terorističkim snagama na Kosovu i Metohiji i da spreče svaki prodor snaga NATO-a na taj prostor. Mi ćemo to uraditi", konstatovao je Pavković.

Prema saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije u napadima avijacije i krstarećih raketa NATO-a na Jugoslaviju tokom prve noći poginulo je 10 i ranjeno 38, dok se jedan vojnik vodi kao nestao. Jugoslovenski savezni ministar izjavio je za CNN da je najmanje deset civila poginulo. "U više masovnih udara borbenih aviona NATO - SAD, Velike Britanije, Francuske, Kanade, Italije, Nemačke i Španije i krstarećih raketa, u agresiji na SR Jugoslaviju tokom noći 24 - 25 marta 1999. godine, dejstvovano je po jedinicama, sastavima i vojnim objektima na celokupnom prostoru naše zemlje", navodi se u saopštenju Generalštaba i precizira se da je gađano više od 50 vojnih objekata, uključujući i industrijske objekte namenske proizvodnje: fabriku "UTVA" u Pančevu, Vazduhoplovni zavod "Moma Stanojlović" i preduzeće "Milan Blagojević" u Lučanima. Snage NATO-a napale su vojne ciljeve u Crnoj Gori - aerodrom Golubovci kod Podgorice, vojni objekat kod Danilovgrada i uređaje na poluostrvu Luštica.

U Danilovgradu su, kako javlja naš dopisnik iz Podgorice, pitomci srednje policijske škole, smešteni na svega par stotina metara od pogođene kasarne. Neke vesti govore da je gađano i nešto, možda radar na brdu Mavrijan kod Ulcinja. Civilni aerodrom Golubovci kod Podgorice je zatvoren, ali jedno svedočanstvo kaže da je napad NATO-a otpočeo u trenutku kada je JAT-ov avion dovezao putnike iz Beograda. Opis je dramatičan, avion na pisti, otvaraju se vrata u mrklom mraku, na vojnom delu aerodroma nešto gori, dok se putnici evakuišu bukvalno puzeći. Građani Podgorice gledali su sa vrha solitera stub dima koji se visoko dizao a dok se čuo teški huk aviona okupljeni mladići ispred zgrada "pozdravljali" su ga sa "Klintone, majku ti j....o!" U Londonu za vreme nemačkih bombardovanja postojala je pojava koju su nazvali "top ruf society" koja je obeležavala hladnokrvni prkos opasnosti.

Prve noći NATO je napao i ciljeve u Beogradu Batajnicu, Rakovici i Žarkovu. Iste večeri pogođena je Fabrika aviona "Lola-Utva" u Pančevu. Radio Pančevo je javio da je u fabričkoj hali izbio požar na tri mesta. Iz Beograda se na nebu prema Pančevu video narandžasti odsjaj požara. Jedna kuća udaljena čak pedeset metara od mesta eksplozije pogođena je nekim ogromnim šrapnelom ili nečim drugim, krov i betonska ploča je probijena, ali niko nije povređen. Eksplozija se čula i u Mladenovcu, iz pravca u kojem se nalazi kasarna Vojske Jugoslavije Vrbica iz koje se vidi plamen. Eksplozija se čula i u regionu Ralje. Tri projektila pogodila su Centar za obuku pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, severozapadno od centra Novog Sada. Taj centar nalazi se u neposrednoj blizini preduzeća "Tehnogas", a kako javlja RTS žrtava nije bilo, ali je pričinjena znatna materijalna šteta. Posle tih eksplozija, na području Novog Sada čulo se još nekoliko detonacija. Ko zna kuda je sve nad Srbijom i Crnom Gorom te noći sprovođena cinično nazvana "Odlučna akcija". Radio Beograd je u večernjim terminima javljao da je neprijateljska avijacija u prvom napadu gađala ciljeve u Prištini, Kuršumliji, Užicu, Danilovgradu, Novom Sadu, Pančevu i Podgorici. Televizija Kraljevo javila je da je jedan manji projektil eksplodirao pored piste aerodroma Lađevci, ali žrtava nije bilo. Kragujevac je bombardovan u više navrata, a napadi su se produžili i u četvrtak. U Kuršumliji se prve noći čulo desetak eksplozija, od kojih je četiri-pet locirano iz pravca kasarne, koja je okružena civilnim naseljima. U Kuršumliji, po "Betinim" vestima gađana je kasarna, koja je smeštena oko jedan kilometar od centra grada.

Šef ruske diplomatije Igor Ivanov izjavio je juče da bi Rusija mogla da zatraži u UN ukidanje embarga na oružje SR Jugoslaviji ako NATO izvrši vazdušne udare na SRJ. Ivanov je ruskoj televizijskoj stanici NTV izjavio da bi Rusija mogla da „pokrene to pitanje u Savetu bezbednosti UN, jer bi NATO (pokretanjem vojne akcije) prekršio režim UN".

„Govorimo o agresiji, a zemlje na koje je izvršena agresija moraju da imaju sredstva za samoodbranu", rekao je šef ruske diplomatije.

Ivanov je upozorio da će eventualni vazdušni udari NATO na Srbiju imati „velike posledice" na odnose između Rusije i SAD i NATO. „Smatramo da bi to bila velika greška", ocenio je on.

„Ako požar plane na Kosovu i proširi se na Makedoniju, Albaniju i BiH, to bi moglo da izazove novi rat velikih razmera na Balkanu", upozorio je ruski ministar.

________________________________


Ukupna ekonomska šteta, koju je NATO bombardovanje nanelo privredi SRJ, iznosi oko 29,6 milijardi dolara. Ni ovaj račun nije kompletan, jer ne uključuje štete na stambenom fondu na Kosovu, prirodno bogatstvo i ekološke štete, kao i razorena kulturna dobra.

Više od 2.000 ljudi je ubijeno, a više od 5.000 ranjeno u napadima NATO-a na SR Jugoslaviju koji su počeli 24. marta. Među poginulima su deca, žene, bolesnici, koji su ležali u bolnicama, stari.

U napadima je teško oštećena instrastruktura zemlje, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture.

NATO je sve ove zločine nazvao jednostavno - KOLATERALNA ŠTETA.

Takođe, pokušali smo da što više fotografija zapadne demokratije nađemo za vas i da se podsetite i da ne zaboravite! Nadamo se da ćemo uspeti da dođemo do još fotografija koje govore o jednom vremenu napaćenog naroda koje je donela zapadna demokratija kako bi mogli s vremena na vreme da se podsetimo. Pogledajte fotografije posledica bombardovanja.

Ovde možete preuzeti Kumanosvski sporazum.

Toplo vam preporučujemo i da pogledate i poslušate Prkosnu pesmu u izvođenju Ivane Žigon.

Neka je Slava svim borcima za odbranu Otadžbine i nevinom stanovništvu
SR Jugoslavije!