Nema odmora ni u snu

21. mart se prema odluci Svetske zdravstvene organizacije obeležava kao Dan sna. Lekari predlažu da se prema ovom datumu odnesemo vrlo ozbiljno. Uprkos mišljenju mnogih, u snu se ne odmaramo. Organizam aktivno prerađuje informacije nagomilane u toku dana i brižljivo se puni energijom. Zato se na Dan sna treba zapitati kako da naučimo da spavamo čvrsto, da se budimo lako i pri tome sa željom da idemo i stvaramo?

Pre oko 150 godina, pre nego što je Edison pronašao lampu, ljudi su spavali otrpilike sat vremena duže. Zatim se pojavila televizija, onda Internet. Ljudi nemaju kad da spavaju. Neki smatraju da to nije povod za žaljenje. U društvu se čak pojavila ideja da san treba sasvim likvidirati, govori rukovodilac ruskog Somnološkog centra, doktor medicinskih nauka Jakov Levin.

To bi bila gigantska zabluda, pošto nam je san poklonjen genetski. Sada san može da se proučava objektivno. Ovaj metod se naziva posisomnografija. Postavlja se veliki broj elektroda. Čoveka koji spava prati videokamera. Podaci idu u kompjuter. Zatim se sve do dešifruje i daje se dijagnoza.

Tužnu reč nesanica u medicinskoj praksi zamenio je termin insomnija. Statistička istraživanja pokazuju da ova pojava dovodi do ozbiljnih oboljenja.

Među glavnim uzrocima insomnije su stres i nervoza. Najčešnje od nje stradaju žene i starije osobe. Profesionalno insomnija „voli“ pravnike, prosvetne radnike, poslenike kulture i umetnsoti. Bolest po pravilu pogađa svoje žrtve na jesen, što je vezano za smanjenje svetlog dela dana, i na proleće kada se pooštrava nervoza.
Glavni prilaz lečenju smetnji sa snom je korekcija njegovog režima, kao i terapija lekovima. Uprkos ustaljenom mišljenju da je bolje ne uzimati lekove za spavanje, doktor Levin tvrdi da je loš san štetniji od lekova. Ali mogu se upotrebiti metode koje ne podrazumevaju lekove, na primer incefalofonija ili „muzika mozga“, kaže rukovodilac ruskog Somnološkog centra.

Metod je zasnovan na tome da se snimaju biološki tokovi mozga, tačnije elektroincefalogram, koji se pomoću specijalnog kompjuterskog programa po određenom algoritmu pretvara u muziku. Pacijantu se daju dve varijante muzike: za relaksaciju i za aktivaciju – sa indivudualnim preporukama, kada koju muziku da sluša.

U poslednjih 100 godina ukupno vreme noćnog sna umanjilo se za 20%. Na sve načine se trudimo da od sna ukrademo vreme za rad, razonodu, noćne zabave. Samim tim doprinosimo rasprostiranju epidemije insomnije, koja postaje bič čovečanstva. Međutim, tvrde lekari, posle samo jedne noći bez sna kod nas se ozbiljno menja čitava biohemija. Nije li bolje povodom Dana sna saslušati preporuke lekara i naučiti se kako se spava čvrsto, daleko od svih svojih problema.