Ekonomija treba da da novi impuls političkoj saradnji
U utorak premijer Rusije Vladimir Putin započinje dvodnevnu balkansku turneju. Na programu je poseta Sloveniji i Srbiji. Mišljenje komentatora Petra Iskenderova.
Aktuelni pregovori ruskog premijera u Ljubljani i Beogradu imaće jasnu ekonomsku dimenziju. Poslednji događaji u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku još više su zaoštrili problem osiguranja energetske bezbednosti Evrope i dostupnosti energenata iz ovih regiona. Evropi će biti potrebni pouzdani izvori i putevi transporta energenata, koji nezavise od raspoloženja u tako nepredvidivim severnoafričkim i bilskoistočnim zemljama. A problemi sa japanskim nuklearnim centralama naneli su udarac perspektivama nuklearne energetike. Kao posledica je skok akcija transbalkanskih maršruta, između ostalog ruskog projekta Južni tok.
Ako se sa ove tačke gledišta pogleda na kartu perspektivnih maršruta za transport gasa u zemlje EU – biće jasan značaj upravo Slovenije i Srbije. Prva se neposredno graniči sa Austrijom sa njenim velikim evropskim stanicama za raspodelu gasa u Baumgartenu i Arnoldštadtu. Srbija, zahvaljujući svom centralnom položaju na Balkanu može da postane raskrisnica čitavog niza maršruta koje vode od crnomorskih terminala ne samo u Austriju, već i preko Albanije ili Bosne i Hercegovine na Jadran i dalje u Italiju.
Pregovori Vladimira Putina u Ljubljani i Beogradu oslanjaće se na stabilnu ugovornu bazu u sferi energetike. U novembru 2009. godine bio je potpisan sporazum o parametrima izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok preko Slovenije i Austrije i njegovih ogranaka u Severnu Italiju. A rusko-srbski dokumenti potpisani u januaru 2008. godine predviđali su ne samo učešće Srbije u projektu Južni tok, već i rusku finansijsku pomoć za izgradnju skladišta gasa u okolini srbskog grada Banatski Dvor, kao i kupovinu kontrolnog paketa akcija NIS-a od strane kompanije Gasprom Njeft. Paket dokumenata osigurava Srbiji ulogu ključne karite u osiguranju energetske bezbednsoti čitave Evrope.
Ipak rusko-slovenački i rusko-sprski pregovori ne treba da se svode samo na postizanje konkretnih ekonomskih ciljeva. Njihov značaj je mnogo širi, to je obnova i dalji razvoj sistema svestranih odnosa, koji su postojali još u vreme Jugoslavije i SSSR – istakao je u razgovoru za Glas Rusije direktor Instituta za slavistiku RAN Konstantin Nikiforov.
Mislim da se sada može govoriti upravo u takvom doprinosu u razvoju naših veza. One se kod nas nisu prekidale nikad. Smatraćemo da se pojavio još jedan kanal za saradnju, koji ćemo razvijati. A saradnja u energetici, drugim trgovinsko-ekonomskim sferama, neizbožno će učiniti tešnjim saradnju u oblasti politike, nauke, visokih tehnologija. Istorijski pokretački faktor veza Rusije sa Balkanom je bila politika, interesi nacionalnog oslobođenja naroda regiona. A u današnjim uslovima ekonomija treba da da novi impuls političkoj saradnji.
- Izvor
- Golos Rossii, foto: RIA Novosti/ vostok.rs
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.
U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.
Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za
Ostale novosti iz rubrike »
- Prodacu stan kad odem u penziju i preko Solis-a potraziti plac na Fruskoj Gori da napravim sebi nest
- Ako je auto previše star popravke će koštati puno. Bolje ga je prodati i uzeti novi polovni. Loše je
- Gdje idemo sada? Biblija kaže: "U propisano vrijeme [kralj sjevera = Rusija] će se vratiti" (Danij
- Bravo! Vranje je divan grad, Vranje ima dusu... Bravo, Sladjo!
- Pozdrav za umetnicu. Slike su divne i krase moj dom u Beogradu.