Obaranje presude

BEOGRAD - U advokatskom "pulu" Milorada Ulemeka Legije, Zvezdana Jovanovića i ostalih osuđenih za ubistvo Zorana Đinđića spremaju se da dokažu da prvi demokratski premijer Srbije nije ubijen ni iz Gepratove, ni iz Birčaninove, već - sa sasvim drugog mesta! Sa mesta koje će biti iznenađujuće i za širu javnost i za srpsko pravosuđe.
Zbog toga će u žalbama Vrhovnom sudu Srbije (bar neki od njih) mnogo upornije, i možda sa nuđenjem novih dokaza, zahtevati da najviši sud ukine presudu i naredi Mesarovićkinom veću da obavi temeljnu rekonstrukciju svih događaja vezanih za atentat od 12. marta 2003. na ulazu broj pet u Vladu Srbije.

Zvanična verzija

Podsetimo, prema optužnici i prvostepenoj još nenapisanoj presudi, pokojnog premijera je hicem ispaljenim sa prozora kancelarije 55 u ulici Admirala Geprata 14 smrtno ranio Zvezdan Jovanović, pripadnik JSO. Sa rastojanja nešto većeg od 130 metara, iz snajperske puške "hekler i koh G3", u trenutku dok je ulazio u Vladu Srbije. Dok je leđima bio okrenut ulaznim vratima, a desnom stranom tela ka Gepratovoj. I u tom je položaju, oslonjen na štake, leđima gurao vrata da bi ušao u zgradu.

Prema verziji koju je osnažila prvostepena presuda, bila su samo dva hica, od kojih je prvi smrtno ranio Đinđića, a drugi naneo teške telesne povrede šefu njegovog obezbeđenja Milanu Veruoviću. A oba hica su ne samo bila ispaljena iz Gepratove nego i iz iste puške i iz iste ruke.

Rekonstrukcija

Naši insajderi otkrivaju da će Vrhovni sud po budućim žalbama, po svemu sudeći, morati da se - pored svega onoga što su advokati odbrane bez mnogo uspeha, iako uporno, tražili se proveri tokom suđenja koje je trajalo od decembra 2003. do aprila 2007. godine - suoči i sa mnogo tvrđim i argumentovanijim insistiranjem na kompletnoj sudskoj rekonstrukciji momenta ubistva Đinđića i celom nizu ranije odbacivanih, ali i novih veštačenja.
Pojednostavljeno rečeno, "pul" će, po svemu sudeći, učiniti sve da obrazloži i dokumentuje svoj fundamentalni zaključak: da dosadašnji tok krivičnog postupka - od policijsko-sudskog uviđaja do prvostepene presude - uopšte nije doveo do istine o tome ko je i odakle ubio premijera, računajući i to gde je tačno stajao Đinđić i u kom položaju je bilo njegovo telo u kobnim milisekundama 12. marta 2003. godine, što važi i za Veruovića i ostale koji su se tada zatekli na licu mesta.

Gde je trag?

Prema jednom od insajdera, logika onoga što se sprema polazi od ovoga: ako je metak atentatora došao iz Gepratove i iz premijerovog tela izašao (i po nalazu eksperata iz Visbadena) brzinom od 400 metara u sekundi, morao je ostaviti vidljiv trag približno u visini izlazne rane, na desnoj strani dovratka ulaza broj pet. A pošto takvog traga (materijalnog dokaza) nije bilo i nema (ni pod mikroskopom!) - Đinđić nije ubijen iz Gepratove.
Ovo ne isključuje mogućnost o kojoj se u "pulu" ne govori, a u delu javnosti i te kako: da je odatle takođe pucano i da je "drugim metkom", kako se i u sudnici čulo, davana podrška pravom atentatoru i sejana panika i time što je onesposobljen šef obezbeđenja Veruović. Što znači da se dopušta mogućnost da je to možda bila "prava uloga" snajperskog gnezda iz Gepratove...

ZAŠTO NIJE PUCANO IZ BIRČANINOVE

Iako su tokom "procesa veka" ukazivali da je Birčaninova verovatnija "adresa" sa koje je pucano na premijera nego Gepratova (jedan je to elaborirao i u završnoj reči), neki zainteresovani branioci osuđenih sada pomišljaju da identičnom argumentacijom odustanu i od ukazivanja na Birčaninovu. Sa ukazivanjem: da bi - samo na kontrastrani dovratka - metak koji je kroz telo žrtve prošao brzinom od 400 metara u sekundi morao (u približnoj visini izlazne rane) ostaviti nesumnjiv, golim okom vidljiv trag. A takvog materijalnog dokaza ni na levoj strani ulaza broj pet - nema!

MISTERIOZNI STRANI DIPLOMATA

Među okolnostima na čijem dodatnom razjašnjavanju će insistirati neki branioci su ubistvo Kuje Kriještorca, nastanak prvog foto-robota "atentatora" i ubistva Dušana Spasojevića i Mileta Lukovića Kuma u Meljaku.
Najvišem sudu u Srbiji možda će najveću glavobolju ipak zadati insistiranje na utvrđivanju istine: da li je davanju spornog iskaza Zvezdana Jovanovića u UBPOK prisustvovao i jedan strani diplomata, koju je on ulogu u tome imao i da li je taj iskaz imao i "radne verzije". Samim tim: šta je u njima pisalo...