Genetski modifikovani evropejci

Genetska modifikacija poprima sve veće razmere u poslednje vreme. Pri tom se ne radi samo o korišćenju GMO u poljoprivredi i užasu koji iz toga proizilazi, već se zapažaju takve tendencije i među tzv. ''elitom'' danas u Srbiji. Ovaj proces u srbskom narodu traje istorijski gledano mnogo duže nego manipulisanje genima u okviru velikih zapadnih korporacija, koje žele da steknu apsolutnu kontrolu nad hranom, a time i nad ljudima na ovoj planeti. Razne ''genetske modifikacije'' kod nas su se pojavile odavno i kako koja osvajačka sila protutnji ovim prostorima ostavlja svoj trag koji će koristiti kasniji okupatori u okviru svojih interesa, dok i oni ne propadnu. 

   

Tako imamo ''genetski'' inžinjering inspirisan iz Vatikana i Beča u vidu stvaranja hrvatske nacije od Srba rimokatolika. Srbe muhamedance je posle odlaska Osmanlija iz istih političkih kuhinja iz Beča dopao Benjamin Kalaj, u težnji da stvori bošnjačku naciju, koja bi vremenom bila nametnuta i Pravoslavnim Srbima. ''Genetsko modifikovanje'' srbskih prostora nastavio je i Adolf Hitler, uz svu asistenciju onih koji su se time bavili pre njega,  a naročito je sposobnost u genetskom manipulisanju nad Srbima pokazao London, kroz stvaranje jugoslovenske tvorevine i dovođenje komunista na vlast. U komunizmu ovaj proces dobija nezapamćene razmere. Stvaraju se crnogorska, makedonska, muslimanska nacija. Srbija se razbija na pokrajine i stvaraju se preduslovi za krvavi raspad zemlje. U poslednjih 20 godina svedoci smo stvaranja državolikih jadnih tvorevina pod pokroviteljstvom SAD-a, NATO-a i EU, čiji je cilj brisanje i zatiranje Srba sa prostora bivše SFRJ. Na kraju, i Srbija je došla na red da bude ''denacifikovana'' i ''pacifikovana'' kako bi joj se nametnula ideologija ''druge Srbije'', koja se po srbofobiji može porediti jedino sa hrvatskom pravaško-ustaškom ideologijom Ante Starčevića, Josipa Franka i Ante Pavelića. 

   

Ova ideološka kuga, koja se servira pod parolom da ''EU nema alternativu'', preti da kulturološki, identitetski i istorijski zatre srbski narod i ono što on jeste i što je uvek bio. Poslednje delovanje genetski modifikovanih evropejaca poprimilo je već groteskne razmere, naročito na polju umetnosti, a u okviru nje kinematografija je uvek bila zgodno sredstvo za širenje propagande.Slučaj ''genetski modifikovanih'' Sergeja Trifunovića i Dragana Bjelogrlića i skandal koji je nastao u Sarajevu, pošto je Sergej obukao majicu sa likom zločinca Jovana Divjaka, pokazuje svu servilnost, jad, poniženje i intelektualnu bedu gore pomenutog dvojca, kako onog ko se pravio blesav da na žurci nije ni video šta oblači niti ima pojma ko je Divjak, tako i dičnog režisera Bjelogrlića, koji je pokušao da opravda takav čin, a kasnije se nemušto izvinjavao kao da je Tadić. 

 

Zamislite koliko neko treba da mrzi sopstveni narod, i da ovim činom pljune po srbskim žrtvama i njihovim porodicama, kada je taj čin osudio čak i Goran Paskaljević, koji je takođe poznat po antisrbskim filmskim ostvarenjima, koje snima za one strane festivale gde se to nagrađuje priznanjima? Kada je i za Paskaljevića ovo previše, šta tek da kaže ovaj narod koji je izložen histeričnoj propagandi da se Srbi prikažu kao najveći monstrumi u ljudskoj istoriji,  iako su tokom 20. veka doživeli praktično tri genocida i neverovatne zločine koji su nad njim izvršeni. 

 

Međutim, ''politički korektnoj'' kinematografiji i ''suočavanju sa prošlošću'' ni izbliza nije kraj. Kako bi zaokružili ciklus srbomrzačkih ostvarenja, na RTS-u sa sve glavnim i odgovornim urednikom filmskog programa Ivanom Karlom, odlučili su se da subotom u udarnom terminu prikažu ''novi hrvatski film'', a u okviru njega ''ostvarenje'' Radeta Šerbedžije ''Sedamdeset i dva dana''. Posle ovog filma,  Hrvatska ne mora da snima više ništa na temu rata 90-tih i Srba iz Krajine. Genetski modifikovani Rade Šerbedžija napravio je takvo antisrbsko ostvarenje, da bi mu i autori filmskog žurnala u NDH pozavideli. Naime, u ovom filmu čija se radnja odvija u Lici, glavni junaci su iz srpske povratničke porodice Paripović. Šerbedžija u ovom filmu svoje zemljake, nad kojima je izvršen genocid i etničko čišćenje, prikazuje kao potpuno dehumanizovane, primitivne, gadne, pokvarene i prljave nakaze, koji sve što rade to je da uživaju da potkradaju ''mladu hrvatsku demokraciju''. 

 

Glava porodice Mane Paripović, kojeg Šerbedžija glumi, drži kod kuće tetku od skoro 100 godine od čije penzije, koju je nasledila od pokojnog muža prvoborca iz 6. ličke, živi cela porodica, a Mane njenu penziju deli kao razbojnički plen ostavljajući pare na stranu kako bi jednog dana pobegao u ''bolji život'' na zapad. Problem nastupi onda kada tetka umre i tada ispada da ostaju bez njene penzije, ali dovitljivi Mane kidnapuje neku mlađu staricu koja liči na njegovu tetku, drži je u privatnom zatvoru u kući i penziju i dalje primaju. Sam kraj filma je predvidljiv i krajnje nezanimljiv, kao i celokupno ostvarenje koje je čak pretendovalo da liči na neku tragikomediju. Na kraju filma,  prosečan gledalac, koji nije sa ovih prostora, može da zaključi da je Hrvatska još učinila i uslugu ''civilizovanoj Europi'' proteravši takav narod,  jer su oni ''ružni, prljavi i zli srbski paraziti'' koji i zaslužuju da budu, po onoj Starčevićevoj,  dokrajčeni sekirom kao ''pasji nakot''. 

 

Posle ovog filma,  nema tog hrvatskog reditelja koji se lično divi ustaškoj ideji, a da može da napravi ovakvo srboždersko ostvarenje. Svu ustaško-pravašku teoriju genetski modifikovani Šerbedžija preneo je na filmsku traku ovim propagandnim smećem koje se zove ''Sedamdeset i dva dana''. Pri tome, ovaj bivši Srbin iz Like, a novopečeni hrvatski ''redatelj'', predstavio je svoj rodni kraj i narod, a time i sebe i svoju porodicu i najgorem i najpogrdnijem smislu. Izgleda da je zaboravio kako je, pred izlivima ustaštva u Tuđmanovoj ''mladoj demokraciji'', pre dvadeset godina morao da beži iz Hrvatske i kako je evakuisao i sklonio svoje roditelje u Srbiju, jer im kao Srbima u Hrvatskoj nije bilo života. Danas,  genetski modifikovani Šerbedžija svoje praiskonske korene nalazi, ni manje ni više, nego u Gruziji, a deklariše se kao hrvatski glumac i ''redatelj''. 

   

Sa ovakvim ''kulturnim trendovima'' ne treba da čude ni genetski modifikovani evropejci naše političke scene. Pitao sam se pre izvesnog vremena, zašto Tadićev režim ne povuče poternice protiv krvnika koji su se istakli u zločinima nad Srbima, kada ih i onako puštaju na slobodu i ne žele da im sude. Zašto nisu pošli stopama one ništarije Gorana Svilanovića, koji je sam na svoju ruku povukao tužbu protiv Hrvatske i BiH bez odluke nadležnih državnih organa, time učinivši akt veleizdaje ? To sigurno ne bi bio ni prvi ni poslednji izdajnički akt vladajućeg režima. Malo bi se o tome pričalo, pisalo, neko bi se i bunio, ali bi režim nastavio dalje, po starom,  a zahvaljujući, na žalost, našem uobičajenom zaboravu, do sada bi se toga malo ko i sećao. Ni rejting vladajuće koalicije se ne bi mnogo okrnjio, naročito kada bi takav potez pozdravili i iz dela ''napredne i liberalne opozicije''. Odgovor se danas jasno nemeće. Genetski modifikovani evropejci na vlasti uživaju u ponižavanju, gaženju i iživljavanju nad srbskim narodom. Naročito im je lasno i sladostrasno da vrište od zadovoljstva ako je sve usput propraćeno i skrnavljenjem srbskih žrtava i nanošenju bola kao i povređivanju rana članovima njihovih porodica. Zato je aktuelni režim, u operativnoj realizaciji u vidu likova Brune Vekarića i Vladimira Vukčevića, koji zahvaljujući tome što su najbolji pitomci Nataše Kandić i Sonje Biserko i sede u specijalnom tužilaštvu, pušta na slobodu krvoloke tipa Purde, Ilije Jurišića i dozvoljava da se izvuku Ejup Ganić, Jovan Divjak, Agim Čeku, Hašim Tači. 

 

Puštaju ih,  zbog navodno manjkave istrage tadašnjih sudskih organa, jer je tada na vlasti bio ''zločinac Milošević'' koji je za sve kriv. Pa pošto je on kriv, naravno da je Purda ''nevin'', kao i Jurišić, Ganić, Divjak i sl., a Tači je ''legitimni predstavnik kosovskih Albanaca'', a ne najveći zločinac. Zato je Tadićev režim krenuo u pregovore sa ovim ''legitimnim predstavnicima'' iz Prištine. Pri tom, albansku stranu predvodi Tačijeva podpredsednica, a srpsku Borko Stefanović i ministarstva spoljnih poslova. Iz ovoga je sve jasno. Za Tadićeve žute Kosovo i Metohija spada u domen spoljnih poslova i uspostavljanja ''dobrosusedskih odnosa'' na zajedničkom putu u ''svetlu EU budućnost''. 

 

Genetski modifikovanim evropejcima žuto-ružičaste koalicije nije palo na pamet da pitanjem Kosova i Metohije treba da se bavi ministarstvo za KiM. Umesto da sa gnušanjem odbiju bilo kakve, pa i ''tehničke'' pregovore sa ispostavom zločinaca i terorista iz Prištine, žuti režim pristaje na pregovore koji treba da olakšaju funkcionisanje tzv. ''Republike Kosova'', u vidu rešavanja pitanja struje, telekomunikacija, dokumenata, čak i carine i članstva u međunarodnim organizacijama. Kada na sve ovo vlast u Beogradu pristane, šiptarski teroristi bi faktički legalizovali svoju nakaznu tvorevinu. Posle toga će genetski modifikovani evropejci žutog režima ruku pod ruku sa ''modifikovanim'' zločincem Tačijem u EU bez alternative. 

   

Kao što korporacije koje prodaju GMO seme prodaju i pesticide i otrove koji na njivi uništavaju sve što nije GMO porekla, tako se i naši genetski modifikovani predstavnici režima trude da na političkoj sceni zatru sve one koji ne pristaju na genetsku modifikaciju. Izmišljaju razne ''političke pozadine'' iza atentata na ''prvog demokratski izabranog premijera'', iako za tog premijera, pokojnog Zorana Đinđića, niko nije glasao na izborima, već za listu DOS-a čiji je nosilac bio Vojislav Koštunica, isti onaj koga sada hoće da dovedu u vezu sa atentatom na Đinđića. E tu ''teoriju zavere'' trebalo je osmisliti. Nemerljiv doprinos tome dali su genetski modifikovani likovi tipa Čede Jovanovića, koji se najviše sretao i družio sa ''zemuncima'',  advokata Srđe Popovića,  koji se 1992. godine zalagao za NATO bombardovanje Beograda i Srbije, Brankice Stanković – Đeržinski, glavnog agitpropa antisrpske propagande na B 92 i tužioca Mirka Radosavljevića, koji je dosad ostao upamćen po tome da zaključke ''Insajdera'' prihvata kao jasne i neoborive dokaze, a i po zalaganju za zabranu Dveri Srbskih, Obraza, Pokreta 1389,  navijačkih grupa. Ne bi začudilo kada bi u dogledno vreme poželeleo da zabrani DSS, SRS i svakog ko nije dovoljno genetski modifikovan po poslednjim EU standardima. I sve to na godišnjicu atentata dok ''stradalna i napaćena'' udovica Ružica Đinđić, izigravajući postmodernu Jovanku Broz, poručuje Koštunici da sve saopšti tužiocu i da i njemu valjda odgovara da se otkrije ''politička pozadina'' atentata. 

 

Za to vreme, svi mediji se prosto utrkuju u stvaranju i negovanju kulta ličnosti Zorana Đinđića i njegove političke ''vizije i nepogrešivosti''. Upravo svi oni koji od pokojnog Đinđića stvaraju kult ličnosti i nekakvog idola za sve genetski modifikovane, rade sve ono protiv čega je Đinđić govorio u svom poslednjem intervjuu. Svesrdno rade na zatiranju Srbije i još se kunu u pokojnog Đinđića kako su nastavljači njegovog lika i dela, a ko se ne slaže sa njima namenjeni su mu odgovarajući politički ''pesticidi'', od njihovih zapadnih mentora, za trajno uklanjanje sa političke i društvene scene. Jedino su genetski modifikovana naprednjačka i liberalno-demokratska opozicija imune na ove ''preparate'' i poželjne na političkoj sceni. 

   

Pored sveg truda multinacionalnih korporativnih GMO trovača na njivama sa GMO semenom pojavile su se nove vrste korova kojima razni herbicidi ne mogu ništa. Bog ne voli kada neko uništava njegovu tvorevinu i pokušava od sebe da pravi idola, pa se i GMO seme kao đavolja rabota našlo na udaru, kao nešto neprirodno, nenormalno i štetno. Moraće i srbski narod da se pozabavi ''genetski modifikovanom'' pseudoelitom na vlasti. Kao što se kruška ne kalemi na jabuku, tako ni ''druga Srbija'' ne može da predstavlja Srbiju, niti dugoročno može da opstane, ali zato može da nanese nemerljivu štetu i da upropasti našu lepu zemlju. Rešenje koje se nameće, jasno je. Isto kao što se moramo boriti protiv GMO u poljoprivredi, moramo učiniti sve da se ove štetočine od genetski modifikovanih evropejaca uklone sa vlasti i iz svake nacionalne i kulturne institucije. To moramo učiniti da bi Srbija i srbski narod ostali i opstali.