Kosovo auf dojč

Nemački vojnici 17-18 marta 2004 nisu sačuvali ni jedan srpski objekat kao ni brojne manastire u Prizrenu i okolini iako je to zona njihove odgovornosti.
 
Zaboravite na trenutak pregovore o statusu. Kratkoročne prognoze za Kosovo su nepopravljivo sumorne: ekonomija u jadnom stanju; sve više mladih ljudi „koji su za jedino zanimanje izabrali kriminal”; nepodnošljivo visok prirodni priraštaj; društvo ogrezlo u korupciju i država koju kontrolišu pripadnici organizovanog kriminala. Ovo su zaključci studije na 124 stranice pod naslovom „Operacionalizacija reforme bezbednosnog sektora na zapadnom Balkanu”, koju je od Instituta za evropsku politiku naručio nemački Bundesver, a predata je u januaru. Tekst se ovog meseca pojavio na jednom blogu sa oznakom „samo za internu upotrebu”.
Pod uslovom da može da se izbori sa stravično komplikovanim Amtsdeutsch– zvaničnim nemačkim jezikom – koji se vidi već u nezgrapnom naslovu, čitalac dobija jasan uvid u stanje na Kosovu.
 
Iz nemačkog teksta bez emocija povremeno izbije zrnce sasvim ljudskog nerviranja zbog nepopustljivosti kosovskog naroda. To me je podsetilo na jedan susret od pre 44 godine u kafeteriji punoj muva u prištinskom hotelu „Kosovski božur”, gde je jedan jedini gost ispijao pivo. Predstavio se kao inženjer iz Nemačke, a na moje pitanje šta tu radi odgovorio: „Ich verbloede – „Raspamećujem se.” (Ili, pravim budalu od sebe.)
U pomenutom tekstu autori objašnjavaju da se nemački interes na Kosovu zasniva na njegovoj „geografskoj blizini” i na tome što Nemačka daje najviše vojnika i novca za tu pokrajinu. Neuspeh bi značio „neizmerne rizike za buduću spoljnu i bezbednosnu politiku” Savezne Republike.
Autori ističu da „međunarodna zajednica groteskno negira realnost” u vezi s Kosovom, i uz to upozoravaju na „novi talas nemira koji bi u velikoj meri mogli da premaše nivo dosad viđenog nasilja”.
 
Radeći na ovom istraživanju, autori sa Instituta, Matijas Jop i Sami Sandavi, za šest meseci su razgovarali sa 70 eksperata i pretraživali su postojeću literaturu o Kosovu.
Po njihovoj analizi, politički nemiri i gerilske borbe devedesetih godina prošlog veka uticali su na suštinske promene koje oni nazivaju „preokretom u socijalnoj strukturi kosovskih Albanaca”. Posledica je „društvo građanskog rata, u kojem ljudi skloni nasilju, neobrazovani i povodljivi, mogu da naprave veliki skok na društvenoj lestvici u jednoj na brzinu formiranoj soldateski”.
„To je mafijaško društvo”, zasnovano na „zarobljavanju države” od strane kriminalnih elemenata. („Zarobljavanje države” je pojam koji je 2000. skovala grupa analitičara Svetske banke da opiše zemlju u kojoj su se korumpirani finansijski moćnici dokopali vladajućih struktura. U ovoj studiji taj pojam se povezuje sa Đukanovićevom Crnom Gorom zbog šverca cigareta i sa Slovenijom zbog šverca oružja kojim je upravljao Janez Janša.) „Na Kosovu postoji potreba za korenitom promenom elite”, kaže se u studiji.
 
Po definiciji autora, organizovani kriminal na Kosovu „sastoji se od organizacija koje imaju gerilska iskustva i špijunske eksperte, a raspolažu milionima evra”.
Oni citiraju jedan izveštaj nemačke obaveštajne službe o „najbližim vezama između glavnih donosioca političkih odluka i moćne klase kriminalaca” i navode imena Ramuša Haradinaja, Hašima Tačija i Džavita Halitija kao kompromitovane lidere koje „u zemlji štiti poslanički imunitet, a u inostranstvu međunarodno pravo”. Oni s prezirom navode izjavu bivšeg šefa Unmika (2004–2006) Sorena Jesena Petersena, koji je za Haradinaja rekao da mu je „blizak lični prijatelj”.
 
Unmik je, dodaju oni, „u velikoj meri deo lokalnog problema”. Ističu da nije uspeo da popravi snabdevanje Kosova strujom i navode ozloglašene slučajeve korupcije koji su ga udaljili od kosovske javnosti, dajući mu imidž neprijateljske kolonijalističke uprave. Oni pišu da su se i u Unmik i u Kfor ubacili agenti organizovanog kriminala koji unapred upozoravaju svoje vođe na predstojeće racije. „O većini incidenata se ne izveštava zbog straha od odmazde”.

Kao negativna otkrića navode sledeće:

• 40.000 nedovršenih kriminalnih slučajeva u pravosuđu.
• Mali broj istraga o korupciji: 10-15 godišnje.
• 400 benzinskih pumpi (150 bi bilo dovoljno) od kojih mnoge služe kao paravan za bordele i preprodaju deviza.
• U Kosovskoj policijskoj službi vladaju strah, korupcija i nestručnost.

Studija oštro kritikuje SAD što su „dozvolile da kriminalci pobegnu” i što su „sprečile evropske inspektore da rade”. Zbog toga su Amerikanci „podložni ucenama”. Pominju se „tajni zatvorski objekti CIA” u bazi Bondstil i kritikuje se američka vojna obuka za kosovsku policiju, koju je odobrio Pentagon. Odvojeno se navodi izjava neimenovanog zvaničnika koji je za zamenika šefa Unmika, Amerikanca, rekao: „Glavni zadatak Stiva Šuka je da se jednom sedmično napije sa Ramušom Haradinajem”.
Imajući na umu situaciju s kriminalom, autori zaključuju da će, „rešavanjem pitanja statusa i sukcesivnim povlačenjem međunarodnih snaga, kriminalni elementi biti bliže neko ikada svom cilju totalne kontrole nad Kosovom”.
Iz izveštaja Instituta za evropsku politiku
– Kosovo je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi... Velike nade polažu se u eksploataciju prirodnog bogatstva: uglja, olova, cinka, hroma, kadmijuma, srebra i zlata. Prema procenama nezavisnih stručnjaka, samo u rudniku Trepča, na severu Kosova, kriju se rezerve vredne 25 milijardi evra. Ovome treba dodati i rezerve uglja procenjene na 8,7 miliona tona, koje se nalaze na nekoliko metara ispod površine zemlje, zbog čega se lako mogu eksploatisati.
– Uticaj aktivnosti organizovanog kriminala na kosovsku ekonomiju ocenjuje se kao astronomski. Prema opreznim procenama Direktorata za organizovani kriminal, dnevni obrt kosovskog organizovanog kriminala iznosi 1,5 miliona evra (550 miliona evra godišnje), što je više od četvrtine sadašnjeg bruto društvenog proizvoda koji je, inače, veštački stvoren uz ogromnu finansijsku pomoć iz inostranstva.
– U SAD je albanska mafija čvrsto stala na noge, a, prema saznanjima FBI, ozbiljno ugrožava poslove Koza nostre u Njujorku (organizovanje ilegalnih igara na sreću). U centru je organizacija Rudaj koju FBI, s puno respekta, često označava kao šestu mafijašku porodicu u Njujorku (pored pet italijanskih). Na njenom čelu je „ujak” Aleks Rudaj, osuđen u junu 2006. godine. Pored toga, postoji i organizacija ABI pod čijim okriljem deluju bande mladih i mafija. Procenjuje se da ova organizacija ima oko 26.000 članova od kojih je pet hiljada ratnih veterana s Kosova.
 
Neka od sumornih otkrića nemačke studije odnose se na ekonomiju:

• Sve manje novca stiže od rođaka iz inostranstva, što je osnovni izvor prihoda za mnoge kosovske porodice i trenutno se procenjuje na iznos od 560 miliona evra godišnje.
• 88 odsto zemlje sada je u privatnom vlasništvu, što znači usitnjavanje parcela, obično među braćom, i utiče na manje uspešnu poljoprivredu.
• Masovno nicanje nevladinih organizacija – sada ih je 2.400 – od kojih velika većina postoji iz sumnjivih razloga.
• Neprijateljska klima za strane investitore, koje plaše politička nestabilnost i moć mafijskih struktura. Ključno pitanje na Kosovu jeste „neiscrpan broj mladih bez budućnosti, a to znači spremnih na nasilje”, kaže se u studiji. Jedino rešenje da se izađe nakraj sa ovim „bujanjem omladine” jeste da se otvore severne kapije Evrope za mlade Kosovare koji traže posao, kažu autori.

 Povodom predstojećeg prenosa nadzora sa UN na Evropsku uniju, autori upozoravaju: „EU je u opasnosti da suviše slepo prati neuspešne Ujedinjene nacije i da se raspadne pod nasleđenim teretom ukoliko ne bude jasno raskinula sa praksom i metodama Unmika”. Jedan od eksperata koje su intervjuisali rekao je to bez uvijanja: „EU će naslediti od Unmika prodavnicu pirotehnike koja je puna piromanijaka”.
Po proceni autora, ni NATO ni EU ili UN nisu, izgleda, sposobni za samopreispitivanje, a još manje za samokritiku. Autori iznose opšti utisak da se u svim međunarodnim organizacijama koje se bave Kosovom nalaze samozadovoljni, nestručni ljudi.
 
Po njihovom opisu, Kosovari se isto tako uzdaju u legendu – u njihovom slučaju o istorijskoj eksploataciji – da će sve odjednom biti dobro kada konačno budu dobili nezavisnost. U prošlosti su Kosovari bili u situaciji da uvek krive nekog drugog za svoje probleme, što su i činili: Otomane, Jugoslovene, Srbe. Sada su počeli da okrivljuju Unmik. Ali šta će biti kada budu mogli da krive samo sebe?

Iz izveštaja Instituta za evropsku politiku

• Kosovo je jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi... Velike nade polažu se u eksploataciju prirodnog bogatstva: uglja, olova, cinka, hroma, kadmijuma, srebra i zlata. Prema procenama nezavisnih stručnjaka, samo u rudniku Trepča, na severu Kosova, kriju se rezerve vredne 25 milijardi evra. Ovome treba dodati i rezerve uglja procenjene na 8,7 miliona tona, koje se nalaze na nekoliko metara ispod površine zemlje, zbog čega se lako mogu eksploatisati.
• Uticaj aktivnosti organizovanog kriminala na kosovsku ekonomiju ocenjuje se kao astronomski. Prema opreznim procenama Direktorata za organizovani kriminal, dnevni obrt kosovskog organizovanog kriminala iznosi 1,5 miliona evra (550 miliona evra godišnje), što je više od četvrtine sadašnjeg bruto društvenog proizvoda koji je, inače, veštački stvoren uz ogromnu finansijsku pomoć iz inostranstva.
• U SAD je albanska mafija čvrsto stala na noge, a, prema saznanjima FBI, ozbiljno ugrožava poslove Koza nostre u Njujorku (organizovanje ilegalnih igara na sreću). U centru je organizacija Rudaj koju FBI, s puno respekta, često označava kao šestu mafijašku porodicu u Njujorku (pored pet italijanskih). Na njenom čelu je „ujak” Aleks Rudaj, osuđen u junu 2006. godine. Pored toga, postoji i organizacija ABI pod čijim okriljem deluju bande mladih i mafija. Procenjuje se da ova organizacija ima oko 26.000 članova od kojih je pet hiljada ratnih veterana s Kosova.