Čeka se pad Bengazija

Tripoli – „Izdajnici bežite, napustite Bengazi, garantujemo vam bezbedan odlazak u Egipat. Nećemo da ubijamo, nećemo da se svetimo, vojne operacije biće gotove za 48 sati. Bilo kakva odluka bilo koga oko bilo kakve pomoći pobunjenicima sada je zakasnela, sve je kasno.”

Ovo je juče u intervjuu za televiziju Juronjuz izjavio sin Muamera Gadafija – Saif Islam.

Ruski ambasador u Tripoliju očekuje pad Bengazija u naredna 24 časa.

U saopštenju oružanih snaga, objavljenom na državnoj televiziji, za ofanzivu se kaže da je to „humanitarna operacija” kako bi se „spasao narod voljenog Bengazija” i naglašava da vojnici neće da se svete onima koji se predaju. „Savetujte vaše zavedene sinove da predaju oružje vojnicima ili narodnim vlastima i biće obuhvaćeni amnestijom koju je proglasio Komandant (Gadafi). Ona će važiti za svaku osobu koja preda oružje i uzdrži se od pružanja otpora i subverzivnih aktivnosti”, kaže se u poruci.

Situacija u Libiji je manje-više jasna. Pobunjenici odstupaju, zapravo beže. Armija čisti jedan po jedan džep otpora pobunjenika. Nakon što je uspostavljena kontrola u gradu Zuara na granici sa Tunisom, u zapadnom delu države, ostalo je još samo jedno predgrađe grada Misurata oko kojeg se sada vode pregovori.

Taj mali deo Misurate je pod vlašću jedne izuzetno bogate porodice, pa vlast u Tripoliju nastoji da sve reši na trgovački način.

Na istoku zemlje snage pukovnika Gadafija opkolile su Tobruk kao poslednje veće mesto na granici sa Egiptom i tako izolovale Bengazi i sa istoka.

Tek kada vidite pustinju Libije jasno je sa kakvim su se sve problemima nekada suočavali Romel i Montgomeri. Očekujem da će, kada libijska vojska zauzme Bengazi, biti organizovan i let do tog grada.

U svakom slučaju, velike bitke za Bengazi neće biti. Ali, kako dalje do Tobruka.

„Uzmite taksi”, reče mi Said iz Pres-centra.

Taksi za Tobruk. Kao u filmu.     

Vojni izvori u Tripoliju tvrde da je u noći između srede i četvrtka izvedena i akcija libijskih komandosa na sedište Nacionalnog saveta pobunjenika u Bengaziju, da je jedan broj pobunjenika likvidiran, dok je deo pobegao.

Izgleda da libijska vojska i specijalne snage unutrašnje bezbednosti ubacuju u Bengazi svoje ljude i da se čeka pad grada iznutra, da bi se izbegle ulične borbe.

Libijski tenkovi opkoliće narednih sati grad od milion stanovnika, ali će ostaviti pobunjenicima jedan koridor da mogu da se povuku na istok ka Egiptu.

Između Bengazija i Tobruka ostaje gradić Derna, gde su libijski islamski ekstremisti proglasili „Islamski emirat Derna”.

„To je Al Kaida, i neka o tome brinu Amerikanci”, ležerno je prokomentarisao jedan od libijskih funkcionera tražeći da ostane anoniman.

Trenutnu situaciju na istoku Libije, posebno u glavnom uporištu pobunjenika u gradu Bengaziju, možda najbolje karakteriše pisanje tamošnjeg lokalnog lista „Gorina”.

Pre nekoliko dana taj list, još pod kontrolom pobunjenika, na prvoj strani je javljao „da su snage diktatora Gadafija ušle u Ras Lanuf”. Dva dana kasnije „da su jedinice autokratskog i nedemokratskog režima Gadafija osvojile Bregu”. Dan posle da su „vladine trupe zauzele Adždabiju” da bi sada, kako saznajem iz tamošnjih izvora, bilo spremljeno specijalno izdanje sa naslovnom stranicom na kojoj piše:

„Građani Bengazija, izađimo na ulice i pozdravimo hrabru armiju našeg voljenog lidera Muamera Gadafija.” 

Gadafijev sin je u pomenutom intervjuu optužio francuskog predsednika Nikolu Sarkozija da je uzeo od Libije finansijsku pomoć za izbore 200.7, a sada je Francuska prva i, za sada jedina, priznala pobunjenički Nacionalni savet u Bengaziju.

„Imamo sve bankovne detalje oko te pomoći i spremni smo da ih predočimo javnosti. Sarkozi vrati pare libijskom narodu”, rekao je Saif.


Miroslav Lazanski