Zapad priprema podlogu za podelu Kosova?

Međunarodna krizna grupa koja odražava raspoloženja zapadnog, u prvom redu američkog establišmenta, posavetovala je albanskim vlastima u Prištini da iskoriste pregovore sa Beogradom koji su započeti kako bi izjavila da odustaje od pretenzija na sever Kosova i samim tim pokušala da postigne priznanje svoje nezavisnosti od strane Srbije. Sever se ne nalazi pod efikasnom kontrolom Prištine već dve decenije, njegovo razbacano i pretežno seosko stanovništvo jednako odbacuje integraciju u Kosovo, stoji u poslednjem referatu organizacije, koji poziva albansku stranu da ispolji fleksibilnost. Do sada Zapad nije tako otovreno podizao pitanje podele Kosova.

Ključni stav referata na 31. stranu jeste priznanje nemogućnosti međunarodne zajednice da postigne glavne ciljeve na Kosovu – da ne dopusti eskalaciju nasilja, da se suprotstavi promeni granica pokrajine i da ometa pretvaranje kosovskog konflikta u zamrznuti. Ova tri cilja potvrdio je u dcembru 2010. godine predstavnik EU u Prištini Piter Fejt. I sada Međunarodna krizna grupa, u čije rukovodstvo ulaze takvi subovi američke politike kao što je bivši ambasador SAD u Rusiji Tomas Pikering i finansijski ekspert Džordž Soros, proglašava nemogućnost dostizanja sva tri cilja istovremeno. Po njihovom mišljenju, problem kosovskih Srba ne može se rešiti bez primene sile ili promene granica. Upravo poslednje je za autore referata najmanje zlo.

Priznanje ne samo mogućnosti, već i prinudne neophodnosti podele Kosova otvara novi pravac u pregovorima o Kosovu i može da svedoči o tome da Zapad opipava teren – pri čemu ovo opipavanje je upućeno ne samo Prištini i Beogradu, već i Moskvi. Jer problem Srba koji žive u okolini Kosovske Mitrovice previše je ozbiljan da bi se i dalje ignorisao, rekao je u intervjuu za radio Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

Postoje ozbiljne oslove da se pretpostavlja da će vlasti Prištine pokušati da izbegnu ne samo podelu Kosova, već i pružanje njegovim severnim delovima šire autonomije. Jer upravo tamo se nalaze osnovni rudarski kapaciteti i preduzeće obojene metalurgije koje, kao je sigurna Priština, treba da postanu ekonomska baza nezavisnosti Kosova. Osim toga, moguća podela Kosova, pa još i dozvoljena od strane SAD i EU, neizbežno će promeniti raspored snaga u drugim sličnim konfliktima. Između ostalog, međunarodnoj zajednici će biti teže da reši problem podeljenog Kipra. Pa i jedinstvu Bosne i Hercegovine i Makedonije data varijanta ne nagoveštava ništa dobro, mišljenje je našeg eksperta Aleksandra Karasjova.

Treba istaći da je Zapad počeo kritičnije da se odnosi prema albanskim vlastima na Kosovu, o čemu svedoče i hapšenja, izvršena poslednjih dana od strane misije EU u Prištini. Među uhapšenima, optuženima za antistrpske zločine je zamenik predsednika vladajuće Demokratske stranke Ksoova Fatmir Limaj. 2005. godine njega je Haški tribunal oslobodio, mada sada njegov slučaj može biti ponovo razmatran.