2007. godina može biti rekordna po broju prirodnih kataklizmi

Basen Karibskog mora nedavno je zahvatio uragan “Din”. Brzina vetra koji prati uragan iznosio je 230 kilometara na čas i taj uragan spada u četvrtu kategoriju po Safir-Simpsonovoj skali. Uragan je odneo najmanje sedam života. Centar uragana nalazio se 215 kilometara jugozapadno od prestonice Jamajke Kingstona i 315 kilometara jugoistočno od ostrva Veliki Kajman ‘ najkrupnijeg od tri Kajmanska ostrva. “Din” se kretao u zapadnom pravcu brzinom 32 kilometra na čas, saopštio je Centar za prognoziranje uragana SAD u Majamiju, u državi Floridi. Uragan “Din” je prvi u atlantskoj sezoni uragana 2007. godine kome može biti prisvojena i najviša – peta kategorija opasnosti. Ta se kategorija prisvaja kada brzina vetra koji prati ciklon, premaši 249 kilometara na čas. Sezona uragana na Atlantiku traje od 1. juna do 30. novembra. Svoj naziv uragani obično dobijaju po slovu engleske azbuke. Posto ima nekoliko basena gde se formiraju uragani, i spisaka imena ima nekoliko. Za uragane atlantskog basena postoji 6 azbučnih spiskova, svaki sa po 21 imenom, koji se koriste 6 godina zaredom, a potom se ponavljaju. Ako u godini bude više od 21 atlantskog uragana, prelazi se na grčku azbuku. U slučaju kada je tajfun posebno razoran, ime koje mu je dato se briše sa spiska i zamenjuje drugim. Na primer, ime Katrina je zauvek brisano sa spiska meteorologa. Protekli meseci 2007. godine bili su više nego bogati prirodnim kataklizmama. Na primer, u Evropi su celog leta vladale žege. Dovoljno je setiti se šta se dešavalo na kontinentu u junu i julu. Najteže je bilo u Evropi i na Balkanu. U Grčkoj su temperature prelazile 40-ti podeljak. Svežine nije bilo čak ni na ostrvima, bez obzira na hladne morske struje. Užareni vazduh se širio na sever Grčke - u zemlje bivše Jugoslavije, Bugarsku i Rumuniju. U Rumuniji su od vrućina umirali ljudi, farmeri su trpeli velike štete od suše, naročito posle izostanka padavina zimi i u proleće. U Nemačkoj je anomalna žega prognozirana još u proleće. U maju je tamo temperatura dostigla skalu karakterističnu za jug Evrope. Tako su pobijeni i mnogi rekordi. A Velika Britanija je ovog leta stradala od jakih kiša koje su izazvale velike poplave. Najveće poplave dogodile su se u grofovijama Jorkšir i Linkolnšir na severu i severo-istoku Engleske. Poplavljena su mnoga naselja, stambeni rejoin i industrijske zone, ozbiljno je ugroženo kretanje po autoputevima i železnici, obustavljena je nastava u školama. U Aziji su u letnjim mesecima vladali pljuskovi i uragani. Najvećom stihijom pogođen je Pakistan. Za ogromni grad Karači, koji je smešten u sušnoj zoni, gde kiše retko padaju, neuobičajeno jake tropske kiše su predstavljale pravu katastrofu. Rušili su se krovovi zgrada, dalekovodi, obrušavala brda. Od snažnih kiša stradala je i Indija. Ljudi su ginuli u rekama koje su se izlivale, od udara groma, , vetar je nosio krovove kuća i čupao drveće. i Australija je stradala ove godine od vrućina. Žega je pogodila kontinent u maju i izazvala najveću sušu u poslednjih 115 godina. Prinosi žitarica su drastično smanjeni. Rukovodilac strateškog programa OUN za smanjenje rizika od prirodnih katastrofa Silvano Bričeno je u junu podneo izveštaj OUN o tome, da globalne promene klime pojačavaju i komplikuju karakter prirodnih katastrofa, što već oseća sadašnje pokolenje stanovnika planete. Po njegovom uverenju, kiše u Pakistanu i Indiji, poplave u Velikoj Britaniji, pogubne žege u Grčkoj, Italiji i Rumuniji – sve je to rezultat industrijskih otpadnih materija koje se izbacuju u atmosferu. “Mi ne želimo da plašimo ljude, ali smo dužni upozoriti vlade o tome da neodložni problem povećanja rizika od prirodnih katastrofa treba da bude prioritetan na dnevnom redu svake države”, - izjavio je Bričeno. Po njegovim rečima, ni jedna zemlja nije zaštićena od nepredvidivih kataklizmi skopčanih sa promenom klime, i sazrela je potreba za stvaranje kompleksnih programa za sve zemlje za slučaj prirodnih nesreća. Bričeno je napomenuo, da su pojačavanje žega i kiša koje izazivaju poplave predviđeni u prognozama njegovog departmenta kao prvi rezultati globalnog otopljenja.