„Glas Rusije“ pomaže u zoni nesreće

Odmah, prvih dana nakon razornog zemljotresa i cunamija u Japanu radio stanica „Glas Rusije“ je u nastradalim krajevima postala praktično jedini izvor informacija i veze. U Zemlji izlazećeg sunca imamo mnogo stalnih slušalaca, koji su nam pisali elektronskom poštom i govorili o onome što se dešava. Pisma su počela da pristižu u prvim trenucima katastrofe.

Jedno od njih je od Okumure Masataki iz prefekture Sajtama: „Danas u 2 sata i 50 minuta u Japanu je počeo zemljotres, koji se procenjuje na 7,9 stepeni. Bilo je 7 udara, a zatim se iz pravca Tihog okeana na priobalje obrušio snažan cunami visine 10 metara. Mnoge zgrade su srušene, mislim da će biti mnogo štete. Mesto u kojem ja živim pogodio je zemljotres od 6 stepeni, i dalje se oseća podrhtavanje.“

Zatim je dodao: „Samo što sam stigao kući. Prevoz ne radi, ljudi idu pešice. Često se isključuje struja. Udari i dalje traju. S mojom kućom je, hvala Bogu, sve u redu. Uspeo sam da nazovem rođake, oni nisu nastradali, smirio sam se. Nije čudo što niste mogli odmah da me dobijete telefonom. Veze su otežana. Čak ne mogu da pošaljem elektronsku poštu u severo-istočne prefekture.“

Kasnije nam je pisao Isioka Dzjundzi iz grada Aomori: „Mislio sam da sam najstrašniji zemljotres doživeo još kao đak, 26. maja 1983. godine. Međutim, novi zemljotres od 11. marta promenio je moju predstavu: ovakav užas se nije mogao ni zamisliti! Dan i noć sam proveo bez struje. Od hladnoće me je spasila stara peć, u kući sam našao malu rezervu namirnica. Mnogo mi je pomogao i zagrajao mi je srce radio, koji je bio jedino sredstvo za vezu i dobijanje informacija. Sinoć, prvi put posle zemljotresa, slušao sam „Glas Rusije“. Na programu su bile poslanice Rusa. Oni su izražavali svoje saučešće s japanskim narodom i brinuli su se za svoje bližnje, koji se nalaze u našoj zemlji. Sadašnji zemljotres je tragedija ogromnih razmera.“

Uspeli smo da pronađemo Olgu Ganzvindt, sada stanovnicu grada Sanjo, koju su tražili rođaci, koji žive u Rusiji, oni su poslali pismo na adresu „Glasa Rusije“ letters@ruvr.ru.

Naš dopisnik je intervjuisao Stanislava Orlovskog, studenta, koji se školuje u gradu Sendaju. Zemljotres je poštedeo ovaj drevni centar japanske kulture, rekao je telefonom Stanislav.

Grad nije nastradao. Ovde nas ima oko 40 - ljudi koji govore na ruskom jeziku – državljana Rusije i emigranata iz bližeg inostranstva. Dobili smo informaciju da će nas MVS u saradnji s ambasadom preuzeti. Bićemo evakuisani preko najbližeg aerodorma u Niigati.

Sad je u Sendaju sve više-manje mirno. Ipak, nema dovoljno namrinica, kao ni informacija. Međutim, svi sede na telefonu, sad je ponovo uspostavljen internet. Naravno, prvog dana posle zemljotresa je bilo teško, zato što nije bilo ni struje, ni vode, ni gasa. Sad se grad posetepeno oporavlja (...).             

Podsetiću da se „Glas Rusije“ emituje na kratkim i srednjim talasima na japanskom, ruskom, engleskom i kineskom jeziku. Zato je doneta odluka da se priključimo traganju za onima koji su netragom nestali. Svi oni koji zasad ne znaju kakva je sudbina njihovih rođaka i poznanika u Japanu mogu da nazovu i da ostave poruku na telefon +7 (495) 950 64 84 il da napišu pismo na adresu elektronske pošte letters@ruvr.ru. Mi ćemo objaviti vaše informacije. Na isti telefon i po istoja adresi možete da izrazite svoju podršku japanskom narodu. Dodajemo da nam slična pisma sad pristižu iz cele Rusije.