Emitovanje radijacije na japanskim AS

Premijer-ministar Japana Naoto Kan je pozvao stanovništvo da napusti zonu od 20 kilometara oko atomske stanice „Fukušima-1“. On se obratio sunarodnicima posle još jedne u nizu eksplozija vodonika, kad je postalo jasno da nivo radijacije u granicama AS predstavlja opasnost po zdravlje.

Nakon razornih zemljotresa i cunamija nad Japan se nadvila pretnja nuklearne katastrofe. Podzemni udari su doveli do nesreće na četiri AS na ostrvu Honši. U ovom rejonu se nalaze stanice „Fukušima-1“, „Fukušima-2“, „Onagava“ i „Tokaj“. Najviše je nastadala „Fukušima-1“, gde je u toku tri dana došlo do nekoliko eksplozija. Za stanicu nije bio kritičan sam zemljotres, već cunami. Ispotavilo se da je njegova snaga tolika da nisu izdržale zaštitne brane. Gigantski talas nije uništio energetske blokove, ali je izbacio iz stroja dizelne generatore, zbog čega je došlo do pretnje da će se pregrejati reaktori, a samim tim – da će doći do nuklearne nesreće.

Bez obzira na sve napore spasilaca, situacija ostaje nepredvidiva. Već u utorak došlo je do eksplozije na četvrtom reaktoru „Fukušime-1“, što je dovelo do naglog povećanja radiacionog fona u prefekturi Fukušima i susednoj Ibarakiji. Dozvoljena norma zračenja premašena je na hiljadu puta. Evakuisano je oko 180 hiljada stanovnika iz okoline AS. Nekoliko desetina ljudi je ipak već palo kao žrtve radijacije.

Stručnjaci na različite načine ocenjuju potencijalne posledice nesreće. Najpesimističnije prognoze polaze od toga da će nivo ozračenosti atmosfere moći da se uporedi s černobilskim. Mirniju ocenu dao je bivši zemanik generalnog direktora IAEA, koji je danas na čelu Međunarodnog centra za nuklearno obrazovanje Viktor Murogov.

Za razliku od černobilskog reaktora ovde postoji dvostruka zaštita. Telo reaktora je snažno, ono svo gorivo drži unutra. I samo malo gasa može da izađe. A kontejner zadržava i sam izlazak malih količina gasovitih supstaci i pare u atmosferu. Radiacioni fon je povećan, ali nije povećan katastrofalno.

Deo gasovitih proizvoda odlazi u atmosferu. To je manja količina cezijuma i joda. Ono što se dešava na „Fukušimi-1“ u izvesnoj meri ponavlja ono što se dogodili na Trimajl-ajlendu u Sjedinjenim Državama 1979. godine. Ova nesreća je bez katastrofalnih posledica po stanovništvo, to je pre ekonomski gubitak, pošto se reaktor ne može popraviti, smatra Viktor Murogov.

U Tokiju se, bez obzira na sve pozive vlasti da se ljudi ne prepuštaju panici, primećuje grčevita potražnja namirnica, vode za piće i najnužnije proizvode. Neke inostrane ambasade su preporučile svojim radnicima i turistima da napuste krajeve Japana, u kojima je zabeležen porast radijacije. U toku poslednjeg dana je povećana potražnja aviokarata na tokijskim aerodromima.

Zasad je teško govoriti o globalnim posledicama japanske nesreće. I ako je reakcija svetskih berzi bila predvidiva, o onome što će se desiti prirodnoj okolini zasad se može govoriti čisto hipotetički. Viktor Murogov smatra da našoj planeti ne predi černobiljski sindrom.

Za vreme Černobilja postojao je radiacioni oblak. To je zaista bio radiacioni oblak, koji je obišao Zemljinu kuglu. U ovom slučaju postoji minimalna količina radioaktivnosti, koja je vrlo blizu prirodne i praktično na udaljenosti od sto kilometara ona se neće primetiti. Fon će biti isti kao prirodni.

Hlađenje reaktora AS uz pomoć morske vode je jedan od načina za normalizaciju režima rada stanice – verovatno je to krajnja mera. I druga ne preostaje ako je aktivan sistem za hlađenje izbačen iz stroja. Ali ako se intenzivno ne snižava temperatura u reaktoru, užareno gorivo će progoreti rupu na dnu čeličnog tela, a zatim i betonski pod i stići će do zemlje. I poniraće sve dublje u tle. Teoretski, sav ovaj užareni „lonac“ može dospeti i do centra Zemlje. U svetu nuklearaca u vezi s ovim čak postoji termin „kineski sindrom“.

Zasad se oblak radioaktivne pare s japanske AS kreće ka istoku i kako pretpostavljaju stručnjaci, može stići do Havajskih ostrva. Ali, to je opet teoretski. Prilikom dospevanja radioaktivnih materija u vodu okeana, imajući u vidu to da je Tihi okean najveći, doći će prosto do njihovog prirodnog pohranjivanja, bez ozbiljne štete po ekologiju.

Pretnja povećanog radiacionog fona na teritoriji Rusije po izjavama ruskih stručnjaka, trenutno ne postoji. Po njihovom mišljenju, čak i u slučaju promene smera vetra, uz pomeranje vazdušnih masa na hiljade kilometara intenzitet i koncentracija radijacije smanjiće se za milijardu puta i više neće biti opasne.