Japanski cunami udario na svetsku privredu

Stihija koja se obrušila na Japan razorila je ne samo živote hiljada japanskih porodica i infrastrukturu zemlje. Žrtva stihije može da postane čitava svetska privreda.

Među prvima na događaje u Japanu reagovale su berze fondova. U SAD, EU, Rusiji počele su da padaju ne samo japanske hartije od vrednosti, već i akcije najvećih svetskih industrijskih kompanija, naftnog kompleksa, automobilske indudstrije. U tome nema ništa neobično, smatraju eksperti. Nastavlja ekspert Instituta za ekonomiju RAN Boris Frumkin.

Tragedija koja se desila u Japanu nosi ne samo karakter humanitarne katastrofe za ovu zemlju, već predstavlja i snažan ekonomski udarac za čitav svet. Prve posledice su već očigledne. Japan, kao veliki uvoznik nafte, smanjio je njenu kupovinu, zato što sada nema gde da se prerađuje, teško je dovoziti. To se odmah odrazilo na pad cena nafte. Ubrzo će početi da se računaju gubici zbog stihije. Postradaće osiguravajuće kompanije. Pre svega japanske, zatim američke i evropske.

U depresiji su svetske investicione kompanije. Prvo su one zamrzle svoje programe u Severnoj Africi i na Bliskom Istoku. I pošto se tendencija ka stabilizaciji situacije tamo za sada ne vidi, oni ne rizikuju da tamo ulažu. Katastrofa u Japanu zatvorila je još jedno veliko tržište za investicije. Sada su ulaganja potrebna za obnovu infrastrukture, energetskog snabdevanja, tačnije u grane malo zanimljive za strance.

Tako slobodni finansijski tokovi mogu da budu preusmereni u SAD i zemlje BRIKS, smatra Boris Frumkin.

Pre svega Kina, Brazil, Indija i Rusija dobiće deo ovih investicija. A zatim zbog nepravilnosti na svetskom tržištu moguća su špekulativna ulaganja kapitala u takvu robu koja je uvek potrebna: hranu, naftu, zlato.

Treba reći da su cene žitarica, šećera i niz drugih proizvoda već uspeli značajno da poskupe. Neki eksperti predviđaju da će upravo poskupljenje namirnica, provocirano kako prirodnim, tako i političkim kataklizmama, izazvati novu globalnu ekonomsku krizu.

Između ostalog, nisu svi stručnjaci takvi pesimisti. Mnogi smatraju da će potresi biti kratkotrajni. Govori član Komiteta Državne dume RF za finansijsko tržište Pavel Medvedev.

U srednjoročnoj perspektivi, mislim, ekonomija će na to reagovati upravo usponom. Zato što će morati da se krpi ona fizička rupa koja je nastala u Japanu. Tamo je mnogo toga srušeno, moraće da se obnavlja. Ali za to će biti potrebni nafta, metali i slično. I to će naterati čitav svet da radi intenzivnije.

Sa svoje strane japanske vlasti preduzimaju korake da umire narod i povećaju poverenje prema privredi. Japanska banka je već ubacila u kreditno-novčana tržišta zemlje rekordnu sumu – 220 milijardi dolara. A vlada je uverila da ne namerava da povećava poreze, pošto računa da će uspeti da izađe na kraj sa situacijom bez ove vanredne mere.