Sećanje na predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića

Jedanaestog marta navršilo se pet godina od smrti predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića. Povodom tog tužnog jubileja čuveni sajt «WikiLeaks» objavio je niz dokumenata, koji se direktno tiču delatnosti Slobodana Miloševića u Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju, pored ostalog o tome, kako je bivši direktor zatvora T.MakFaden podrobno informisao ambasadu SAD u Hagu o toku procesa i zdravstvenom stanju optuženog.
 

Sadržina telegrama prilično je opširna (preko 10 stranica) i zanimljiva po svom sadržaju. (1) Američke diplomate na osnovu reči načelnika zatvora referišu o tome šta S. Milošević radi u toku dana, o njegovom zdravstvenom stanju, o tome sa kime i koliko dugo razgovara telefonom, koliko ga to košta, koje knjige čita noću i kojim se molbama obraća zatvorskom rukovodstvu. Najznačajniji deo telegrama, svakako je, informacija o uzimanju lekova i perspektivama lečenja S.Miloševića. Međutim, niz napisanog u „procurelom“ telegramu primorava nas da ozbiljno posumnjamo u njegovu autentičnost, ili u to da je on adresiran upravo Stejt departmentu a ne, recimo, medijima. Na primer, zanimljivo je obratiti pažnju na to, šta je MakFaden predlagao u cilju osiguranja potrebne medicinske pomoći S.Miloševiću, naročito u situaciji kada čak uzimanje šest preparata nije imalo pozitivnog uticaja na stabilizaciju arterialnog pritiska. Tvrdi se da je MakFaden, tobože, predložio da se iz Moskve u Hag dovede supruga S.Miloševića Mira Marković, da joj se da imunitet od hapšenja radi toga - pažnja – da bi se umanjio stres i na taj način pokušao skinuti njegov stalno visoki pritisak. Po našem mišljenju, to i jeste glavna caka „curenja“ informacije. To je laž. Stvar je u tome što je MakFaden učesnik čitavog niza kršenja prava S.Miloševića (čak onih prava koja se sadrže u zatvorskim pravilima samog tribunala). Osim toga, on je bio učesnik provokacija sa ciljem urušavanja zdravlja S.Miloševića. Činjenicu jedne od takvih provokacija ja sam dokazao dokumentovano – i to na osnovu dokumenata sasmog MTBJ. (2)Najzad, sama činjenica ubistva S.Miloševića ne bi bila moguća bez direktnog ili indirektnog učešća MakFadena. U svakom slučaju, on podleže krivičnom gonjenju.
 

Uključivanje otvorene laži u telegram (u kontekstu tek delimičnog njegovog objavljivanja) govori o tome, da je pred nama najverovatnije onaj deo „procurelih informacija“ Vikiliksa, zarad kojih je, zapravo, cela ta priča i smišljena – a upravo, da se potrebna informacija udene u sasvim tačnu informaciju. Na primer, apsolutno nedostaje onaj deo telegrama, u kome se opisuje delatnost Haškog tribunala na finansijskom razaranju porodice Slobodana Miloševića.Recimo, u telegramu se saopštava da je Milošević osećao ozbiljne finansijske teškoće, koje su dovele do toga, da u toku pet meseci nije mogao da plaća dolazak pravnih pomoćnika u Hag. A zna se da obaveze finansijskog situiranja odbrane leži na tribunalu. Naravno, u medijima je, kao i uvek, širena dezinformacija o „milijardama“ Miloševića, ali kada je došlo vreme da se blokiraju ti mitski računi, mediji su na njih brzo „zaboravili“. Uzgred rečeno, takvu taktiku razaranja porodica optuženih koristi tužilaštvo MTBJ i u procesu protiv Vojislava Šešelja, ili tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda u procesu protiv Žana-Pjera Bembe. Na primer, u procesu protiv V.Šešelja, sudsko veće je ukazivalo, da finansiranje odbrane treba otkazati, jer porodica optuženog poseduje kuću. Kao, prodajte kuću i platite odbranu.
 

U telegramu ambasade SAD podrobno se opisuje zatvorski raspored dana, po kome je živeo S.Milošević. Međutim, upravo taj deo takođe je „falsifikovan“, gde se, tobože, isključivo insajderskom informacijom dokazuje javna tajna. U suštini, čitav taj raspored dana široko se razmatrao za vreme sudskih zasedanja, pored ostalog, na primer, maltene svakodnevno za vreme mog boravka u sali suda 2003. godine. A samo u telegramu ambasade odsustvuju veoma značajne dopune ukazanom rasporedu dana, a upravo to da je taj raspored svesno menjan samo za Miloševića. Na primer, u telegramu se ukazuje da Milošević ima pravo na šetnju. A u stvari, sudije tribunala su ga specijalno zadržavale, kako bi Milošević propustio vreme za šetnju. A reč „šetnja“ za zatvorenika znači mogućnost da jedan sat dnevno udiše svež vazduh – sve ostalo vreme nalazi se u zatvorenom prostoru. Treba li govoriti o tome kako se to odražava na stanje obolelih od srčano-vaskularnih obolenja. Taktika je odrađena i isprobana. Danas se ona primenjuje na Vojislavu Šešelju, koji pati od bronhijalne astme. Načelnik zatvora je specijalno odredio da se on prebaci u zgradu, u kojoj je vazduh u ćeliji upravo kondicioniran (ranije se on nalazio u zgradi, u kojoj je postojala mogućnost priticanja vazduha sa ulice), što neminovno povlači pogoršanje stanja obolelog od astme. Dalje, prilikom opisa „tajni“ zatvorskog režima Miloševića, načelnik zatvora opisuje omiljene knjige Miloševića, koje je on, odmarajući se, tobože čitao uveče. Međutim, u telegramu nedostaje takva značajna dopuna, kao što je kršenje rokova predočavanja Miloševiću neophodnih dokumenata. Dokumenti od fundamentalnog značaja, koji su trebali biti predmet razmatranja na zasedanjima suda, uručivana su Miloševiću upravo predveče. A cilj je, kao prvo, da mu se ne dozvoli da ih pažljivo prouči i, što je najvažnije, da se posavetuje sa svojim pravnim konsultantima i proveri iste, i kao drugo, da se ne dopusti Miloševiću da se normalno naspava, jer se dokumentacija najčešće sastojala od nekoliko hiljada stranica. (Čak štaviše, katkada su mu uručivani besmisleni papiri, koji potom nisu razmatrani, tojest, Miloševiću su uskraćivali san, a pri tom ga još i primoravali da troši snagu uprazno!). Uopštavajući sve te činjenice – koje su se događale pred mojim sopstvenim očima (to se nije krilo već, reklo bi se, vršeno demonstrativno!) uvek sam se čudio ništavnosti ličnosti tih međunarodnih tužilaca i sudija, koji su pribegavali tako niskim pakostima, shvatajući , da se njima Milošević ne može slomiti u ravnopravnom procesu. Uostalom, nisu ga slomili ni u neravnopravnom!
 

Prema tome, ispada da „tajni“ telegram ambasade SAD saopštava o svim poznatim činjenicama pod vidom insajderske informacije, ali koja sa Miloševićem nije imala nikakve veze. Istovremeno, realne i svima poznate činjenice, koje su se događale na otvorenim sudskim sednicama, i koje su dokazivale lažnost prvih činjenica, u telegramu nisu ukazane. Malo je verovatno da je to realni izveštaj vlastima SAD o delu Miloševića. A za žutu štampu on je kao naručen! Uz svo moje nepoštovanje prema vlastima SAD, ne bi trebalo smatrati tu vlast idiotima: takvi „žuti“ izveštaji svom rukovodstvu se ne pišu! Čak štaviše, SAD su imale masu dostavljača u samom tribunalu. O tome su pisali mnogi, pa i sama Karla del Ponte. Ne, ne o rasporedu dana optuženih u MTBJ (i uz to neprimenjivog na Miloševića), koji se mogao slobodno pročitati na sajtu tribunala, američkim diplomatama je ispričao načelnik zatvora MakFaden. Taj deo telegrama odaje tvorce „curenja informacije“ sa identitetom. Kako je govorio klasik, nije vam, drugovi Amerikanci, ispalo onako kako ste želeli! Uostalom, sama činjenica posete američkoj ambasadi od strane načelnika zatvora MTBJ MakFadena, ne treba da promakne našoj pažnji. Ta činjenica sama po sebi predstavlja osnov za sprovođenje istrage. Zanimljivo je istaći da je jedini čovek, koji je zatražio takvu istragu, zapravo Vojislav Šešelj, šef Srpske radikalne stranke. 27. januara V.Šešelj je zatražio od predsednika MTBJ (i predsednika sudskog veća u procesu S.Miloševiću) Patrika Robinsona da se sprovede istraga i MakFaden pozove na odgovornost.
 

Dakle, u čemu su realni uzroci curenja „tajnog“ telegrama o delu Miloševića u «WikiLeaks»?Po našem mišljenju, to je razlog da se operu od zločina, izvršenog protiv S.Miloševića.Da se u „tajnoj“ arhivi zabeleži, da ni vlasti SAD, ni rukovodstvo zatvora ništa nisu znali, već na protiv, samo razmišljali kako da sačuvaju zdravlje S.Miloševićča. Ali stvar je u tome što su i SAD, i vlasti tribunala, uspeli zabrljati toliko, da se nikakvim curenjima već ne mogu oprati. Na protiv, njihovi toliko nevešti pokušaji da sebe prikažu kao nevinašca, još jedan su dokaz njihove krivice.

___________________________

(1) Cable 03THEHAGUE2835: AN INSIDE LOOK INTO MILOSEVIC’S HEALTH. Dokument datiran 12 novembrя 2003 godinei objavljen na sajtu «Wikileaks» 18 januarя 2011 godine.
 

(2) Vidi.: Mezjajev A.B., Ubistvo Slobodana Miloševića v Gaškomtribunalu, // Ruski godišnjakmeđunarodnog prava-2006, Sankt-Peterburg, 2007. S.96-100.

Aleksandar Mezjajev,