Sveti Sava i ruski kaluđer

Ime svetog Save je poznato svakom Srbinu, u njegovu čast je osvećeno na desetine hramova i manastira Srpske Pravoslavne Crkve, kako u njegovom zavičaju, tako i u inostranstvu. Svi najizvanredniji događaji u životu i istoriji pravoslavne Srbije dešavaju se s imenom, i kako Srbi veruju, pod vođstvom njihovog nebeskog pokrovitelja.

Po čudnom sticaju okolnosti, ruski monah, koji se pojavio na dvoru njegovog oca, srbskog kneza Stefana Nemanje radi prikupljanja milostinje, odigrao je sudbinsku ulogu u njegovom životu. Nažalost, njegovo ime nije došlo do naših dana.

Rastko je od rane mladosti živeo svojim životom, odvojenim od svake svetske brige, često je posećivao hramove, postio je, mnogo vremena je posvećivao molitvi. Otac je video sinovljeve sposobnosti i kad mu je bilo 15 godina, na upravljanje mu je bila data Zahumska oblast. Jednom, kad je Rastko došao sa svog feuda, upoznao se s ruskim monasima, koji su stigli s Atona. Među njima je bio jedan, koji je s izuzetno vatrenim osećanjima pričao o obiteljima i monaškom životu. Rastko ga je pažljivo saslušao i u njegovoj duši se odigrao pravi preokret. Mladić je odlučio da se odrekne svega svetskog i da svoj život posveti Bogu.

Odlično shvatajući da njegov vatreni poriv neće naići na saosećanje roditelja Rastko je zamolio oca da ode u višednevni lov u planinske šume, a zapravo je otišao s monasima na Aton. Prevara je potpuno uspela i on je sa svojim saputnicima srećno stigao u ruski manastir svetog Pantelejmona u kojem su kaluđeri služili. Manastir su osnovali ruski monasi još početkom XI veka, i zato je on nazvan Rosikon ili Novi Rusik.

Obitelj je idealno odgovarala mladom slovenskom kaluđeru, pošto je među bratijom, najverovatnije bilo i srbskih monaha. Istovremeno, Rastko je mogao da usvoji i grčki jezik, koji su govorili svi monasi na Svetoj gori.

Rastko Nemanjić još nije stigao da obuče crnu rizu kad ga je sustigao odred, poslat od oca, i kojem je bio dat nalog da u slučaju suprotstavljanja nepokornog kneževića u okovima dovedu u domovinu. Mladić je ponovo bio prinuđen da pribegne prevari, pristavši na rečima da se vrati dobrovoljno. U čast ljudi, koji su stigli u manastir organizovan je pir, na kojem je goste služio sam knežević, posle kojeg je počela duga svenoćna služba uoči nedelje. Umorivši se od duge potere vojnici nisu izdržali dugačko bogosluženje i zaspali su u samom hramu.

Rastko je ovo iskoristio i zajedno s igumanom je otišao u malu crkvu na vrhu manastirskog pirga, gde je na brzu ruku izvršen postrig. Mladi Nemanjić je dobio ime Save u čast jednog od rodonačelnika palestinskog monaštva – Save Osvećenog (V-VI vek).

Srbski vojnici su bili obeshrabreni Rastkovim postupkom, ali su morali da se vrate kući praznih ruku. Na sreću, nisu kažnjeni. Stefan Nemanja se pomirio s izborom svog najmlađeg sina i u znak oproštaja u ruski manastir svetog Pantelejmona su poslati bogati prilozi od srbskog kneza. Slava o mladom monahu se odmah pronela po celom Atonu – njegov postupak je sve podsetio na sličan izbor indijskog carevića Joasafa, junaka u celom hrišćanskom svetu popularne „Povesti o Varlamu i Joasafu“.

Nije slučajno što je 1198. ili 1199. godine novgorodski hodočasnik Dobrinja, za vreme putovanja po svetim mestima u Konstantinopolju napisao: „A ovde živi monah Sava, knez srbskog kneza.“ Dobrovoljno primanje monaškog postriga od strane predstavnika carskog doma, odricanje u mladim godinama od „sladosti sveta ovog“ u očima ruskog hodočasnika je bilo toliko neordinaran događaj da je zaslužilo da bude pomenuto zajedno s pričama o najpoznatijim svetinjama prestonice celog pravoslavnog sveta.

Tesne veze između ruskog Pantelejmonovog manastira i Srba i Srbije sačuvale su se i dalje. Zanimljivo je da je za vreme veoma teške mongolske najezde a Rusiju obitelj postala srbska (i takva je ostala barem do XVI veka), a njeni ktitori su skoro dvesta godina bili vladari Srbije, koji je nisu zaboravili. Upravo zahvaljujući njihovim bogatim darovima manastir je dobio čak nekoliko podvorja. Za vreme turske vladavine monaški život je stagnirao, ruskih monaha dugo nije bilo i njihovo mesto su zauzeli Grci. Tek u drugoj polovini XIX veka izabran je ruski iguman Makarije Suškin. Trenutno u obitelji živi preko 50 ruskih monaha i iskušenika.