Treba li očekivati skupu naftu?

Svetsku ekonomiju očekuje recesija ako nafta bude koštala $150 po barelu, upozoravaju analitičari američke investicione banke Meril Linč. Ulje na vatru su dolile i vesti o tome da u Libiji gore naftni rezervoari.

Presuda Meril Linč zvuči preteći: „Ako cena nafte premaši istorijski maksimum od $150 po barelu i zadrži se na ovoj koti, svetska recesija postaje realan rizik.“ Niz stručnjaka se slaže s ovom prognozom. Njihove računice pokazuju da poskupljenje barela za 10 dolara u proseku za godinu dana „pojede“ 0,5% rasta svetske ekonomije. Govori glavni ekonomista Dojče Bank u Rusiji Jaroslav Lisovolik:

Rizici su sad prilično veliki. Visoka cena nafte povećava rizik od visoke inflacije. A kad inflacija dostigne visoke pokazatelje, to se negativno odražava na profitabilnost preduzeća, na potrošačku sigurnost i na investicije. Sve ovo igra protiv ekonomskog porasta. Posmatrajući ove promene mnoge banke ponovno razmatraju svoje prognoze u vezi s cenama nafte na gore i istovremeno smanjuju prognoze u vezi s tempom rasta ekonomije.

Stručnjaci već po ko zna koji put plaše svet sličnim scenarijima. Međutim, ne treba zaboraviti na to da iza porasta nafte često stoje špekulanti, koji su već doveli situaciju do prave katastrofe i 2008. godine, istakao je u intervjuu za „Glas Rusije“ predsednik Saveza industrijalaca za naftu i gas Rusije Genadije Šmalj:

Setimo se 2008. godine, kad je ogroman broj špekulanata došao na tržište nafte. Oni su vrlo naglo podigli cene nafte. Na kraju je naftni mehur pukao i cene su naglo pale. Ovaj pad cena je znatno uticao na razvoj svetske ekonomije. Međutim, danas postoji popriličan broj zemalja, koje mogu da povećaju eksploataciju.

U međuvremenu, Saudijska Arabija je već obećala da će nadoknaditi deficit libijske nafte i povećati sopstveni obim eksploatacije. Kraljevina je već povećala proizvodnju za skoro 7%. Usled toga kvota OPEK je premašena za skoro 1 milion barela (otprilike toliko je smanjen obim nafte iz Libije). Ipak, za Suadijsku Arabiju to nije maksimum: ona je u stanju da poveća dnevnu eksploataciju za još otprilike 3,5 miliona barela. Svoj doprinos u crpljenje naftnih bušotina spremni su da daju i Nigerija, Kuvajt i UAE. Zbog ovih izjava tržište se malo smirilo. Ni u buduće ne treba zaoštravati situaciju i tada će svet dobiti cene, koje svima odgovaraju, smatra Genadije Šmalj.

U principu, posle izvesnog vremena cene moraju doći do cifara, koje će biti prihvatljive i za one koji vrše eksploataciju i potrošače. S jedne strane, visoke cene su vrlo povoljne po proizvođača. Ali, s druge strane, treba imati na umu da visoke cene nafte mogu da smanje potražnju. Zato treba pratiti situaciju povezanu s cenama i potruditi se da sve bude tako da cene ostanu u razumnim granicama. To je 80-85 dolara. I ta cena je povoljna i za Rusiju.

Naravno, prognoze treba osluškivati, ali ne treba dramatizovati situaciju. Stvar je u tome što je lako povećati količine nafte i tada tržište neće naići na deficit. Što se tiče cena, mnogi analitičari smatraju da posle sadašnjeg buma do kraja godina nafta može postepeno da se vrati do $100 po barelu.