Strogo poverljiva otvorenost

Na savetovanju ministara odbrane NATO zemalja, održanom 10. i 11. marta u Briselu, tema Libije bez preterivanja, pomračila je sve ostale tačke dnevnog reda. U krajnjoj liniji, prvog dana. Nikakvih konkretnih odluka, istina, nije bilo doneto, sastanak se zvanično smatrao neformalnim. Ali ipak nisu bili zaboravljeni ni drugi problemi, koji brinu evropljane. Jedan od glavnih je evropska PRO.

Kako je saopštio uoči briselskog sastanka stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin, njeni učesnici su postavili zadatak da na osnovu zaključaka eksperata usaglase jedinstveni prilaz u pregovorima sa Rusijom o problemu EvroPRO. Rogozin je takođe dodao da na zasedanju Saveta na nivou stalnih predstavnika, održanom početkom marta, on je predložio partnerima da do juna izrade stav o tome Da li smo zajedno ili upšte nismo zajedno.

Dostići takvo razumevanje, po mišljenju većine eksperata, uopšte neće biti prosto. NATO, kako je više puta govorio generalni sekretar Andres Fog Rasmusen, zalaže se za stvaranje dva nezavisna sistema PRO sa Rusijom, koji će samo biti međusobno koordinisani. Stav Rusije je takođe poznat. Moskva je spremna da učestvuje u stvaranju sistema PRO za Evropu, ali ne NATO PRO.

Razmatranje datog pitanja na aktuelnom sastanku u Briselu se odvijalo, kako se kaže, iza zatvorenih vrata. Vojni ekspert, odgovorni urednik lista Nezavisni vojni pregled Viktor Litovkin skrenuo je pažnju na ovu svojevrsnu formu „otvorenosti“ zapadnih partnera.

Izaziva čuđenje zašto NATO okuplja svoj unutrašnji samit, na kojem se njegovi učesnici dogovaraju između sebe o tome kako će razgovarati sa Rusijom. To protivreči principu rada Saveta Rusija-NATO. Jer slične odluke treba da se donose zajednički, a ne u formi 28 protiv jednog. Druga strana pitanja je to da se NATO nalazi pod vrlo snažnim uticajem SAD, koje su već donele svoje odluke o stvaranju evropske PRO.

Naravno, ne može se zamisliti da svih 28 zemalja članica NATO-a predstavljaju neko monolitno jedinstvo, podvlači Viktor Litovkin. Niz država, na primer Nemačka ili Francuska, raspoloženo je na konstruktivnu saradnju sa Rusijom. Zato unutar alijanse, smatraju eksperti, biće neusmnjivo sporova o svim tim pitanjima.

Po rečima stalnog predstavnika NATO-a Dmitrija Rogozina, partneri Rusije u NATO-u deluju po principu: Kretanje je sve, konačni cilj je ništa. Mi smatramo da treba prvo odrediti konačni cilj, ubeđen je Rogozin. Tome se može dodati samo jedno. Teško da diskusije mogu da budu otovrene ako se sprovode pod znakom „poverljivo“.