Nad Libijom nebo bez oblačka, ali za sada

Šta da se radi sa Gadafijem? Tako se ukratko može formulisati dnevni red savetovanja ministara 28 zemalja NATO-a u Briselu. Šefovi odbrambenih resora nameravaju da razmotre glavno pitanje: zatvaranje vazdušnog prostora nad Libijom. I usput problem vazdušnog i pomroskog mosta za snabdevanje libijskih pobunjenika. Njihove kolege za spoljnu politiku zabrinute su zbog humanitarne pomoći izbeglicama.

Zapečatiti nebo iznad teritorije pet puta veće od Nemačke nije lak poduhvat. Da li će za to biti potrebna kopnena operacija, tačnije intervencija? Komentator Sergej Guk razmatra problem sa vojnim ekspertima – potpredsednikom Akademije za geopolitičke probleme Leonidom Ivašovom, bivšim potpukovnikom bundesvera Jurgenom Rozeom, glavnim urednikom lista Nacionalna odbrana Igorem Korotčenkom i rukovodiocem Centra za nemačka istraživanja Evropskog Instiutta Vladislavom Belovom.

Čisto tehnički vazdušna blokada Libije je moguća, smatra general-pukovnik Leonid Ivašov:

Nosač aviona Enterprajz tamo plovi, doći će još brodova, platforme PVO.

Sa mišljenjem generala solidaran je i bivši potpukovnik nemačkog bundesvera Jurgen Roze:

Slične operacije mogu da se vrše iz vazduha i da efekstivno guše vazdušnu odbranu protivnika, kako bi se sprovodile sopstvene operacije protiv kopnenih ciljeva. Ili, što je efikasnije, mogu se gađati aerodromi, uništavati nezaštićeni avioni i piste za poletanje. NATO je efikasno to pokazao 1999. godine, u toku agresije protiv Jugoslavije, uništivši skoro svu jugoslovensku avijaciju.

U slučaju vojnih operacija ni jedan od eksperata ne rizikuje da se kladi na Tripoli. Igor Korotčensko, glavni urednik lista Nacionalna odbrana ne vidi nikakve probleme za realizaciju operacije „vazdušna kapa iznad Libije“:

Odlučujuća prednost NATO-a u oblasti visokopreciznog vazdušnog i raketnog oružja pretvoriće Gadafijevu armiju u lak cilj. Pošto bude uništen avijacioni potencijal, potencijal PVO, biće postignuta približna jednakost snaga Libijske vojske i pobunjenika. Kad pobunjenici dobiju masovnu vojno-tehničku pomoć, sitacija će se dalje razvijati po klasičnom scenariju kopnenih dejstava. Kopnenog mešanja NATO-a neće biti.

Problemom Libije pozabaviće se učesnici predstojećeg samita EU. Agenciji DPA pošlo je za rukom da dobije nacrt konačne izjave, sastavljene u neviđeno oštroj formi: Pukovnik Gadafi mora hitno da odustane od vlasti. Kako na slične demarše gleda međunarodno pravo? Mišljenje Vladislava Belova iz Instituta za Evropu:

Obraćanje takve vrste ne protivreči međunarodnim normama. Međunarodna zajednica koju predstavlja jedan njen deo – EU, obraća se sa ubedljivom molbom da on da ostavku. Ja to posmatram kao pritisak, ali u okviru međunarodno-pravnog polja. Mada i na ivici mešanja.

I mada nije teško vojnim sredstvima blokirati vazdušni prostor Libije, ostaje nerešen politički aspekat. Koji i NATO, i EU, nesumnjivo, uzimaju u obzir. Šef Pentagona Robert Gejts sasvim je svestan posledica vazdušne blokade: to bi bio napad na severnoafričku zemlju. Generalni sekretar NATO-a Andres Fog Rasmusen bez mandata UN ne namerava da sprovodi još jednu intervenciju. Blok i tako ima prilično skvernu reputaciju u islamskom svetu. Ali malo je nade u kart-blanš SB UN – niz država, između ostalog stalnih članica, zalažu se protiv ove ideje. Tako da nije isključeno da će nebo nad Libijom ostati čisto. Od NATO aviona.