Pregovori Beograda i Prištine: gosti se osećaju kao kod kuće

U utorak uveče uz posredništvo EU u Briselu su startovali prvi pregovori između Beograda i Prištine posle samoproglašenja nezavisnosti. Strane razmatraju pitanja tehničkog karaktera, i očigledno ne treba očekivati konkretne rezultete, tim pre aktuelizaciju teme statusa Kosova u skorije vreme.

Između ostalog, ovi pregovori su mogli da ne započnu na vreme. Kako piše srbska Politika, zamenik predsednika kosovske vlade Edita Tahiri je htela da sačeka da kosovski parlament usvoji rezoluciju prema kojoj će ona i delovati u Briselu. Ipak kosovski političari nikako nisu mogli da se reše sa koje platforme da nastupaju na pregovorima. I ako projekat demokrata aktuelnog premijera Hašima Tačija sadrži u celini miroljubive predloge o jačanju regionalne saradnje i evropskoj integraciji (kao dve nezavisne države, razume se), krajnje uticajni radikali na čelu sa Albinom Kurtijem pripremili su čitavu seriju sasvim neprihvatljivih ultimatuma Beogradu. Između ostalog, oni traže od Srbije izvinjenje i isplatu ratne štete.

Brisel je očigledno razmislio i došao do zaključka da takva ratoborna retorika može da proizvede efekat suprotan od onog koji bi htela da postigne EU. Tačnije da još jednom destabilizuje Balkan. Možda su zato gospođu Tahiri ubedljivo pozvali da ipak započne pregovore.

Kako pokazuje iskustvo pregovora između Beograda i Prištine, glavnu ulogu u njima igra onaj uz čije posredništvo se oni vode. Kada su 2006. strane pokušavale da se dogovore o statusu pokrajine, poznati evropski diplomata Marti Ahtisari podržao je zabavnu igru ćutanja od strane prištinske delegacije, a zatim predstavio plan koji je bio osnova kosovske nezavisnosti.

Na aktuelnim pregovorima Srbije i Kosova u svojstvu gosta prisustvuje delegacija SAD, na čelu sa pomoćnikom državnog sekretara Tomasom Kantrimenom. Visoki činovnici su neobični gosti. Na primer, Kantrimen je već isključio mogućnost vođenja pregovora o statusu Kosova. Mi razumemo da se rešavanje nekih praktičnih pitanja tiče određenja statusa. Ipak za nas je status činjenica o kojoj se može govoriti, ali se ne može promeniti, rekao je on.

Jedna od najvažnijih intriga pregovora sastoji se u tome da li će biti pozvane i statusno-neutralne strane, pre svega Rusija. Juče je izvor u Briselu izjavio za RIA Novosti da to nije isključeno. Postoje istina bojazni da kada bi izvoru telefonirali recimo dopisnici Burkine Faso i pitali u učešću njihove zemlje, oni bi rekao isto. I evo zašto:

Nedavnu izjavu ministra inostranih poslova RF Sergeja Lavrova o tome da je Beogradu i Prištini došlo vreme da sednu i razgovaraju, treba shvatiti u kontekstu zvaničnog stava Moskve, koji se, da podsetimo, sastoji u tome da je rešavanje kosovskog problema moguće samo putem pregovora na osnovu rezolucije 1244 SB UN. Gde je propisano da je Kosovo sastavni deo Srbije. Dvadeset dvema zemljama članicama EU, koje su priznale Kosovo, ovo teško može da se svidi. Jasno da i američkim gostima, da ne govorimo već o Prištini, takav ruski prilaz uopšte nije povoljan. Mišljenje ruskog novinara, stručnjaka za međunarodno novinarstvo Konstantina Kačalina.

Pre izvesnog vremena aktuelni ruski ambasador u Bosni i Hercegovini Aleksandar Bocan Harčenko govorio je o tome da Rusija ne treba da odlazi sa Balkana, i da je Moskva spremna da pomaže onima koji žele da nađu kompromis. Međutim, odnosi Beograda i Prištine su usijani, i teško je naći ga. Tim pre Amerikanci su zainteresovani za samostalnost Kosova: ogromne pare su uložene, recimo, u vojnu bazu Bondstil. Sada kada je u Libji i na Bliskom Istoku vrlo usijano, ova baza je najpotrebnije mesto u slučaju vojne operacije, zaključuje Konstantin Kačalin.

Niko ne dovodi u sumnju neophodnost pregovora između Beograda i Prištine, makar čak za početak o tehničkim pitanjima, jer iza ovih pitanja stoje problemi ljudi koji žive na Kosovu. Druga je stvar što će pritisak spolja, makar u skrivenoj formi, dovesti do neuspeha progorova, koji je pre pogodan kosovarima. Mislimo da je šef kosovkse delegacije gospođa Tahiri, koja je nekoliko dana pre početka dijaloga letela u SAD, sa tim u toku.