Politički sužanj demokratske Evrope

7. i 8. marta Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju razmatra urgenciju profesora Vojislava Šešelja za njegovo oslobađanje, pošto je postalo jasno da Tribunal 8 godina nije mogao da dokaže krivicu lidera Srpske radikalne stranke. Ako sud bude našao za shodno da nastavi raspravu, suđenje će se nastaviti izlaganjem odbrane.

Vojislav Šešelj doneo je odluku da dobrovoljno dođe u Hag i da izađe pred pravosuđe, nekoliko dana kasnije predstavljena mu je optužnica Karle del Ponte – 24. februara 2003. godine. On se nije krio, nije se cenjkao, bio je uveren u svoju nevinost, zato nije žurio da dokaže svoju pravdu sudu, u čiju pravednost nije verio. Tim pre što je optužba bila izmišljena i nedokazana, jer Vojislav Šešelj nije učestvovao u ratovima, nije bio rukovodilac države ili vojnik. On je samo bio na čelu opozicione stranke. U knjizi bivši tužilac Međunarodnog tribunala Karla del Ponte objašnjava zašto su Vojislava Šešelja tako žurno strpali u zatvor. Po njenim rečima, tadašnji premijer Jugoslavije Zoran Đinđić za vreme jednog od sastanaka zamolio je: Povodom Vojislava Šešelja imamo samo jedan zahtev: uzmite Šešelja i više nam ga ne vraćajte. Zato je Tribunalu bilo potrebno 5 godina da pokuša da isfabrikuje opštužnicu, nađe lažne svedoke i one koji će pristati da istupaju na strani optužbe.

Skrećemo pažnju na to da se prvo pojavio zahtev za hapšenjem, a tek kasnije Tribunal je počeo da skuplja dokaze krivice Vojislava Šešelja, što već predstavlja nonsens u pravnom sistemu. Optužnica je menjana pet puta. Planirano je da se na suđenje pozove 144 svedoka, ali uspeli su da nađu samo 69 i nekoliko eksperata. Izaziva ozbiljnu kritiku pravnika i neviđeno odugovlačenje suđenja od osam godina. Za to vreme (2920 dana) održana su svega 42 zasedanja, od kojih je većina bila posvećena administrativnim pitanjima. 2007. godine bio je saslušan jedan svedok, 2008. godine 61, a 2009. svega 9. Iz toga se vidi da se posle 2008. godine proces praktično nije razvijao, a lider SRS i dalje se nalazi u Ševiningenskom zatvoru u Hagu.

Srbija očekuje da će Vojislava Šešelja osloboditi, jer tužilašptvo je završilo predstavljanje svojih dokaza, saslušanje svedoka i eksperata. Treba pomenuti krajnje zanimljivu činjenicu: od 69 svedoka tužilaštva u 40 slučajeva je dokazano da su oni davali lažna svedočenja. Trinaest svedoka direktno u sudnici izjavilo je da svedoče pod pritikom tužilaštva. Ovi svodoci su saopštavali o pretnjama da će se protiv njih pokrenuti postpuci u slučaju odbijanja lažnog svedočenja protiv Šešelja. Oni su saopštavali o tome da su postojale pretnje njihovim porodicama, psihološki teror, višesatna isleđivanja bez prekida. Govorili su i o obećanjima tižilaca da će u slučaju pristanka na saradnju promeniti indentitet svedoka i da će ih poslati u SAD i druge zapadne zemlje. Dvojicu svedoka sudije su izbacile iz sudnice, pošto su shvatile da je od njih nemoguće dobiti nešto smisleno.

Pošto iza Vojislava Šešelja nema nikavih zločina, njega optužuju za radikalnu ideologiju, političke poglede, nacionalizam, parole i... knjige. Između ostalog, Vojislav Šešelj je u zatvoru napisao nekoliko debelih knjiga, pored ostalog o svom suđenju, zato će budući istoričari, pravnici i politikolozi upravo po njima proučavati kriminalnu delatnost Tribunala.

Za 8 godina zatvora stalo su kršena prava Vojislava Šešelja – pravo na pravedno i zakonito suđenje u razumnom roku, pravo na odbranu, pravo na informisanje o svim aspektima optužnice, kao i pravo na komuniciranje sa porodicom, pravnim savetnicima, pravo na lečenje. Za svoja prava pravnih Vojislav Šešelj borio se na sve moguće načine. 10. novembra 2006. godine objavio je štrajk glađu koji je trajao 28 dana, kako bi mu dopustili da se sam brani na suđenju. U martu 2007. Vojislav Šešelj je zatražio da se pokrene slučaj protiv tužilaca Karle del Ponte, Daniela Saksona i H. Jurtc-Retclafa na osnovu činjenice primoravanja 34 svedoka na lažno svedočenje. Vojislav Šešelj takođe optužuje tribunal za nepoštovanje sudskog postupka u razumnom roku. Da bar nekako pritegne aktivnog zatvorenika i prikaže svoju funkcionalnost, Tribunal je nekoliko puta izricao presudu Vojislavu Šešelju za „nepoštovanje suda“.

Za 8 godina zatočeništva Vojislav Šešelj je ozbiljno izgubio zdravlje. Ruski lekari stalno su mu nudili svoju pomoć, ali odobrenje od strane Tribunala nisu dobili. Bolovi u srcu, visok pritisak, aritmija – spoljašnji su znaci ozbiljnih oboljenja. Ipak lekar zatvora Međunarodnog tribunala, „doktor“ Falke, čuven po svojoj ulozi u ubistvu Slobodana Miloševića, učinio je sve da podaci o stanju Vojislava Šešelja ne izlaze van zidova zatvora. Tajno su bili imenovani lekari za ispitivanje bolesnika, a medicinski zaključci o njegovom zdravstvenom stanju se drže kao strogo poverljivi. U oktobru Vojislav Šešelj pristaje na operaciju na srcu (za vreme i posle operacije nije radio aparat EKG), čiji rezultat pacijent i njegova porodica ne znaju do danas. Lekarsko posmatranje posle operacije Šešelju u zatvoru nije omogućeno.

19. februara u Beogradu je održan srbsko-ruski forum u znak podrške Vojislavu Šešelju. Rusiju su predstavljale sve naše parlamentarane stranke.

Moskva je formirala medicinsku komisiju od poznatih ruskih lekara, spremnu da oceni zdravstveno stanje Vojslava Šešelja, ali dozvolu Tribunala do danas nije dobila. U SB predstvnik Rusije više puta je podsećao na nepravedan odnos Tribunala prema Vojislavu Šešelju. Poslanik Državne dume K. Zatulin uputio je poslanički zahtev ministru inostranih poslova RF u kojem je zamolio da se odgovori na koji način MIP namerava da traži hitan završetak rada Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i ima li nade u aktivizaciju napora MIP kako bi se sprečio tragični ishod i postiglo prekidanje suđenja Vojislavu Šešelju? U decembru 2010. u Moskvi je bio formiran Društveni komitet za odbranu Vojislava Šešelja, u čiji sastav su ušli poznati političari, društveni poslenici, naučnici. Komitet je spreman da postigne oslobađanje Vojislava Šešelja iz zatvora. Danas ljudi mnogih zemalja, među njima i ruski građani, potpisuju peticiju za oslobađanje Vojislava Šešelja.

Sada se ne sme dopustiti da Tribunal bude zatvoren bez ozbiljne analize njegove delatnosti za sve vreme postojanja. Sazrela je neophodost da se izdvoji i uopšti neobjektivna metodika delatnosti sudija i tužilaštva, a zatim da se dobijeni materijal predstavi svim kompetentnim evropskim i svetskim organima i da se traži ne samo da se zatvori Međunarodni tribunal, već i da nezavisna ekspertska komisija da ocenu njegove delatnosti i da oslobodi sve nepravedno osuđene.