Sedam života Mihaila Gorbačova

Mihail Gorbačov je ove nedelje obeležio jubilej. 2. marta prvi i jedini predsednik SSSR napunio je 80 godina. Okrugli datum se obeležava u razmerama, koje dolikuju događaju i ličnosti slavljenika: počele su svečanosti u Rusiji, a završiće se tek krajem meseca i to u Velikoj Britaniji.

Na svoj rođendan Mihail Gorbačov je dobio visoku državnu nagradu. To da je udostojen Ordena Andreja Prvozvanog, slavljeniku je saopštio predsednik Dmitrij Medvedev.

Želeo bih takođe da kažem da sam danas potpisao ukaz o tome da ste nagrađeni najvišim ordenom – Ordenom svetog apostola Andreja Prvozvanog. Smatram da je to adekvatna ocena velikog rada, koji ste obavljali kao predsednik države. Vi ste zaista rukovodili našom zemljom u jako složenom, jako dramatičnom periodu. To je veliki trud. Ljudi mogu da ga ocenjuju na različite načine, ali to je zaista velik i složen trud. I druga stvar. Vidim u tome simbol poštovanja prema državi, kojom ste vi rukovodili. Prema onoj državi, koja je bila naša zajednička domovina (...).

Po priznanju Mihaila Sergejeviča on je želeo da svoj jubilej proslavi u uskom krugu porodice. Ali, desilo se da se krug raširio i da su u njega ušli prijatelji – i na kraju se na svečanosti okupilo oko dvesta ljudi. Među zvanicama su bili, kako političari iz različiti perioda nastanka nove Rusije, tako i predstavnici stvaralačke elite zemlje: pisci Arkadije Arkanov i Mihail Žvanjecki, muzičari Stas Namin i Jurij Ševčuk. Međutim, najupečatljiviji trenutak večeri bio je nastup Mihaila Gobačoa s vođom grupe „Mašina vremena“ Andrejem Makareviča. Duet je izveo pesmu „Tamna noć“.

Sam slavljenik priznaje: nikad nije mislio da će živeti 80 godina.

80 godina – činilo mi se da je to „doba Metuzalema“. Raisa (supruga Gorbačova) i ja smo imali ljudski plan – da živimo do 2000. godine – i to je sve. Zato što je već toliko toga bilo iza nas, toliko života je proživljeno. To nije jedan, nisu dva, nisu tri, već su možda pet ili sedam divnih života. Za jednog čoveka je to previše.

U stvari, mali broj političara je imao prilike da doživi takve uzlete i padove, kritiku i pohvale kao Gobračov. Čak i dvadeset godina nakon što je bivši predsednik SSSR napustio veliku politiku, o njemu se mogu čuti dijametralno suprotne ocene. Van granica Rusije on je  poznatiji kao čovek, koji je srušio Berlinski zid (a za njim i Sovjetski Savez), a takođe kao dobitnik Nobelove nagrade za mir. Međutim, dok je na Zapadu „Gorbi“ (kako se tamo uobičajeno naziva) skoro besprekoran lik junaka, u Rusiji nije baš tako lako pronaći pristalice ovog mišljenja. U većini stanovnika Rusije svesnog uzrasta još uvek su previše žive uspomene o teškim 80-im i 90-im godinama. I danas akutelni ruski političari na različite načine ocenjuju ličnost Gorbačova. Jedni mu predlažu da se pokaje zbog raspada Sovjetskog Saveza. Druti ističu da nije moguće da jedan čovek rasturi ogromnu zemlju, da odgovornost za to snose svi rukovodioci iz tog vremena. Treći Mihaila Sergejeviča nazivaju „političarem ogromnih razmera“, bez kojeg ne bi bila skinuta „gvozdena zavesa“. Međutim, svi se slažu u jednom: Mihail Sergejevič je epohalna figura.

A, epohalnoj ličnosti sleduju epohalne svečanosti. Jer, u Moskvi je bila samo proba glavne predstave. Glavna manifestacija se očekuje 30. marta i to ne bilo gde, već u londonskom kraljevskom Albert-holu. S ove znamenite scene Mihailu Gorbačovu će čestitke uputiti Dmitrij Hvorostovski, Valerije Georgijev, Brajan Feri, Ketrin Dženkins, Lara Fabijan, grupa „Skorpions“. Voditeljka na ceremoniji biće Šeron Stoun.