Koji isporučilac je pouzdaniji za Evropu?

„Niko ne može da predvidi posledice ove krize,“ izjavio je povodom događaja u Africi i na Bliskom istoku predstavnik predstavništva kompanije E.On Ruhrgas AG Rusije Rajner Harman (Reiner Hartmann). A ove posledice su već očigledne. Osetila ih je Italija, koja veoma zavisi od severnoafričkih isporuka. U pomoć je pritekao Gasprom, on je za 2,5 povećao isporuku „plavog goriva“ Italijanima. Predstavnici koncerna tvrde da ni u buduće neće ostaviti bez podrške evropske potrošače. Jasno, gasni gigant ne radi zbog altruističkih pobuda. Međutim, ponaša se kao ozbiljan i pouzdan partner. Čak, istaći ćemo, u složenim uslovima na tržištu EU, koje diktira „Treći energetski paket“.

Kako obezbediti stabilnost snabdevanja Evrope gasom, ako je jedan od glavnih isporučilaca, Severna Afrika na ivici socijalno-političkog kolapsa? „Evropljani su izabrali dva puta: prelaz na obnovljive izvore energije i diverzifikaciju isporuka,“ objašnjava profesor Više ekonomske škole Leonid GRIGORJEV:

Fantastična varijanta iznenadnog udvostručavanja energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine (na šta je sad usmerena EU), čak je i tehnički nemoguća. I ne radi se o novcu. Sam proces je dugotrajan, na realizaciju će otići decenije. Što se tiče diverzifikacije isporuka, ako nameravate da promenite suseda-isporučioca za deset partnera iz udaljenih zemalja s nestalnim režimima, koji sirovinu dopremaju preko nestabilnih regiona da li to znači da se energetska bezbednost povećava? S druge strane, vidite kako je Rusija oprezna. Mi, što bi se reklo, „idemo pod vodu“, vučemo cev po dnu mora, samo da bismo izbegli probleme tranzitnih zemalja. Mislim da libijski šok treba da vrati Evropi pragmatizam po pitanju izvoza energetskih nosilaca.

Posle „gasnog rata“ s Ukrajinom EU je počela da povećava isporuku gasa iz arapskog sveta. Da li je to razumno? Pitanje postavljamo predsedniku Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Konstantinu SIMONOVU:

Šta će se desiti ako po principu domina počnu da se „ređaju“ svi arapski režimi, ne samo u Severnoj Africi, već i u regionu Persijskog zaliva? Ako po ugledu na Libiju, ponovo izbiju masovne akcije protesta u Alžiru, koji isporučuje do 50 milijardi kubnih metara gasa Evropi? A cevovod, između ostalog, ide preko Maroka. Dalje je Persijski zaliv. Ovde je Jemen, koji preti da postane druga Somalija, Bahrein sa svojim protivrečnostima između sunita i šita. A to je već direktna pretnja po Saudovsku Arabiju... Ceo arapski svet je satkan od konflikata. I koliko puta je već izneverio Evropu. Da li je razumno kladiti se na njega? Pitanje je retorsko. Evo, planirano je da se milijarde kubnih metara gasa u „Nabuko“ pune iz Egipta. Teško da će se investitori sad usuditi na ovaj rizik.

Predsednik Ruskog gasnog društva Valerije JAZEV je uveren: ni sad se Evropa nije odrekla „zelenih alternativa“ ruskih isporuka energetskih nosilaca.

Više puta sam o tome govorio  partnerima u Evropi. „Zar je moguće zarad političke konjunkture smanjivati zavisnost od ruskog gasa na račun isporuka iz politički nestabilnih regiona?“ Ali, čak i sad kad se tresu još koliko juče stabilni Egipat, Alžir i Libija, ovakva politika se nastavlja. „Nabuko“ će proći kroz mesta kompaktno naseljena Kurdima u Turskoj, koji Turke smatraju svojim neprijateljima. Nije teško zamisliti sudbinu cevovoda. Planirano je da se on (između ostalog) puni gasom iz problematičnog Irana. Ističem, „Nabuko“ ima status trans-evropskog projekta, a „Južni“ tok ga do sad nije dobio. Oba projekta su komercijalna. Ne shvatam gde je tu tržišna logika.

„Rusija predstavlja osnovu energetske bezbednosti Evrope,“ zaključuju naši stručnjaci. Ovde su koncentrisane najveće rezerve prirodnog gasa na svetu – 50 biliona kubnih metara, izvoz komprimovanog gasa će do 2030. godine iznositi 90 miliona tona. Međutim, glavno je da Rusija „zelenoj alternativi“ može da suprotstavi političku i ekonomsku stabilnost. Na energetskom tržištu ovaj faktor je odlučujući!