EU: da li u „primaćoj“ ima više mesta?

„Više niko ne navaljuje u primaću sobu Evropske unije.“ Tako  je radio «Deutsche Welle» naslovio komentar posvećen sadašnjem stanju procesa širenja EU. Zaista, kriza i najnoviji događaji na planeti, koji su se dotakli i zemalja Evrope, usporili su prijem novih članova u prestižni klub država kontinenta. Ipak, proces njegovog popunjavanja nije prestao. Samo što tempo više nije isti kao pre nekoliko godina.

Kako saopštava beogradska agencija «BETA News» pozivajući se na rukovodstvo EU i vlasti nepriznate države Kosovo, u Briselu su za 8. mart planirani pregovori između Srbije i vlade ove srpske provincije. Po informacijama, dijalog posebno mora biti usmeren na širenje saradnje i „obezbeđenje napretka a putu ka stupanju u EU“. Srbija i pokrajina Kosovo, kao što je poznato, nalaze se na spisku potencijalnih kandidata za članove Evropske Unije. Međutim, po ocenama stručnjaka, put u Veliku Evropu je zasad za njih zatvoren. Trenutno su od 27 članova EU nezavisnost Kosova priznala 22. Tim pre je ne priznaje sama Srbija.

Bilo kako bilo, bivše republike Jugoslavije koja se raspala danas već predstavljaju izvestan red na evropskoj „prijemici“. Istina, red se kreće polako. A neki se premeštaju i u daleke redove. Recimo, ovih dana je postalo poznato da je Evropska komisija s prvog mesta pomerila Hrvatsku. Pregovori o njenom stupanju trebalo je da budu završeni ovog leta. Sad se ova procedura odlaže, dakle, biće odložen i sam proces stupanja. Međutim, da li baš tako streme u EU sami građani Hrvatske? Po podacima svetskih informacionih agencija, ovih dana su u prestonici republike – Zagrebu, održane velike antivladine demonstracije, čiji učesnici su, između ostalih akcija, spalili zastavu Evropske Unije.

Glavne primedbe Brisela na Hrvatsku čine, po mišljenju Evropske komisije, nedovoljni napori na savladavanju raspojasanosti korupcije i zločina u zemlji. Pritom, kako smatraju stručnjaci radio stanice  «Deutschlandfunk», u EU žele da izbegnu ponavljanje žalosnog iskustva s ishitrenim prijemom Bugarske i Rumunije 2007. godine. U obe ove zemlje još uvek nisu postignuti zahtevani standarti u oblasti pravnog reda i borbe protiv korupcije. Zbog toga su Nemačka i Francuska blokirale ulazak obe novajlije u Šengensku zonu. Kao odgovor predsednik Rumunije Trajan Besesku (Traian Băsescu) je uputio Parizu i Berlinu oštre protestne note. Takve ispade, ističu komentatnori, sebi nije dozvoljavala čak ni Poljska za vreme vladavine braće Kačinski.

Ovo još jednom pokazuje do čega je Brisel dovela trka za političkim dividendama putem uvlačenja u orbitu EU onih koji su kasnije za njega postali stalna glavobolja. Ipak, smatra Sergej Utkin, šef sektora za evrointegracije ruskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odose, proces širenja Evropske Zajednice se više ne može zaustaviti.

- Naravno, postoji „zamor“ od širenja. Međutim, ovo se pre svega tiče stupanja prilično velikih zemalja. Ovo se ne odnosi na istu ovu Hrvatsku. I u srednje bliskoj perspektivi – u sledećih 10-15 godina, ovo se neće ticati ni većine balkanskih zemalja, koje pretenduju na članstvo. Ovo se tiče pitanja Turske ili Ukrajine, gde se radi o decenijama. Kad je u pitanju Balkan „umor“ se u svakom slučaju može prevladati. A u slučaju s Hrvatskom on se čak ni ne razmatra. Proces je krenuo i biće završen.

Uoči „velike eksplozije“ Evropske Unije, kad je u maju 2004. godine u nju odjednom primljeno 8 zemalja, pretežno iz Istočne Evrope – naučnici londonske Škole za higijenu i tropsku medicinu su upozorili da je to bremenito porastom opasnih bolesti i infekcija. Zanemarićemo predrasude, koje potiču od tradicije britanske uobraženosti. Tim pre što se mračne prognoze nisu ostvarile. Ipak, političku „infekciju“, ako se ima u vidu rusofobija, i ekonomsku – u obliku kršenja određenih granica državnog duga i budžetskog deficita – neke novajlije su u „Veliku Evropu“ donele. Da li će se greške ponoviti?