U valutnom ratu pobedila je inflacija

Valutne ratove prekinula je inflacija. U kontekstu rekordnog rasta cena na namirnice i naftu i gas zemlje sa privredom u razvoju donele su odluku da napsute pokušaje devalvacije nacionalnih valuta. Taktika koje se od početka pridržavala Rusija ispostavila se perspektivnijom.

Još pre mesec dana zemlje u razvoju – od Južne Afrike do Brazila – govorile su o neophodnosti konkurentske devalvacije. Tako su one težile da očuvaju ekonomski rast i da spreče negativne posledice od jačanja nacionalnih valuta. Danas o tome nema ni reči. Broba protiv inflacije, koja je uz vrednost barela nafte od skoro 120 dolara i naglom poskupljenju namirnica u prvim mesecima 2011. koraknula daleko ispred, ispostavila se kao prioritetniji zadatak. Govori naučni rukovodilac Visoke škole ekonomije RAN Jevgenij Jasin.

Ako inflacija premašuje 7-8%, ona mora da se smanjuje. Optimalni nivo inflacije za privredu je oko jedan, dva, maksimum tri odsto. Ako se smanjuje više, stvara se opasnost od deflacije, koja je takođe negativna pojava. Samo ako vi istovremeno sprovodite neke reforme možete sebi da dozvolite da povećate inflaciju do 4-5%.

Najbrži način da se obuzda inflacija je jačanje nacionalne valute. Upravo to su pokušavale da izbegnu mnoge zemlje, podižući svoje privrede iz ruševina krize. Kako bi izvukle korist iz spoljne trgovine, one veštački smanjuju kurs. Logika je prosta, i u celini neosporna: izvoznici za svoju robu dobijaju stranu valutu, a sve troškove prave u lokalnoj. Jeftina lokalna valuta omogućava da se umanji cena robe, znači čini je konkuretnijom na svetskom tržištu.

To takođe dovodi do uvećanja obima izvoza, što vodi do pozitivnom saldu spoljnotrgovinskog balansa i jačanju nacionalne privrede. Ipak umanjuje se obim uvoza, što je takođe vrlo korisno. Ali to sa jedne strane. Sa druge to je opasno. Rusija je to shvatila vrlo dobro, zato je odustala od učešća u sličnim igrama.

Osim toga, jaka, stabilna nacionalna valuta doprinosi privlačenju stranih investicija, kojih nikada nije mnogo. Prateći tu logiku, Centralna banka RF sprovela je niz odlučnih dejstava. Tako je značajno ojačala rublja u ondosu na sve vodeće svetske valute.

Rusija je postala primer za zemlje sa privredom u razvoju. U februaru Peru, Kina, Kolumbija i Indonezija takođe su se odlučile na povećanje kamatne stope. A ministar finansija JAR je izneo upozorenje da brzo slabljenje nacionalne valute može da ubrza inflaciju.

To je podstaklo eksperte, između ostalog agenciju Blumberg, da izjave da su valutni ratovi ostali u prošlosti. Između ostalog, ne slažu se svi sa takvom radosnom perspektivom. Predsednik kompanije za ekspertsko konsultovanje Neokon, ekonomista Mihail Hazin smatra da je pred nama privremeno primirje.

Ne, valutni ratovi nisu prestali. Mnoge zemlje nastavljaju da spuštaju svoje valute. To je vezano za banalni uzrok – smanjuje se ukupna potražnja. Taj pad ukupne potražnje je glavni mehanizam krize. I dok ona pada, valutni ratovi će se nastaviti.

Situaciju otežava situacija na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi. Nepredvidivost događaja još više naduvava cene nafte. A kako pokazuje iskustvo, previše skupa nafta može skupo da košta kako one u razvoju, tako i razvijene privrede.