Saveti Savetu Evrope

Ovih dana sva vodeća ruska izdanja objavljuju članke i komentare, posvećene odnosima između Rusije i SE.

Pridruživši se SE 28. februara 1996. godine, Rusija je sve godine kasnije ratifikovala osnovni dokument – Evropsku Konvenciju za ljudska prava. Istovremeno Moskva je izjavila spremnost da preuzme na sebe niz obaveza i da dovede svoje zakonodavstvo u sklad sa evropskim standardima. Rusija do sada nije morala da se žali na odustvo pažnje prema sebi. Istina, ova pažnja se ispoljava na specifičan način. Tačnije, uglavnom u obliku primedbi, saveta pa čak i sankcija – sve do lišavanja glasa u Parlamentarnoj skupštini. Ne sviđa se zapadnim partnerima između ostalog ni borba protiv terorizma u Čečeniji, priznanje nezavisnosti Abhazije i Južne Osetije, odnos vlasti prema opozicionim strankama i slično.

Ali Rusija ima svoje savete strazburškom sedištu Saveta Evrope. Aktuelni stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin, koji se od 2000. do 2003. nalazio na čelu ruske delegacije u Parlamentarnoj skupštini, izjavio je uoči 15-godišnjeg jubileja članstva Moskve u SE, da je od početka bio protiv potpunog stupanja u ovu organizaciju. Po njegovom mišljenju, bolje bi bili postati pridruženi član, birajući za sebe standarde koji nose racionalno zrno u sebi.

Njegov kolega iz Dražavne dume, šef sličnog komiteta Konstantin Kosačov, jednim od najakutnijih pitanja u odnosima Rusije i Parlamentarne skupštine SE smatra ukidanje za Rusiju monitoringa obaveza, preuzetih prilikom stupanja u SE. Moskva smatra da je većina obaveza ispunjena. Po rečima Kosačova, od samog početka članstva Rusije u Savetu njoj je bio ponuđen otvoreni spisak zahteva koji podležu korigovanju i dopunjavanju. A to znači, smatra Kosačov, on se pretvara u beskonačni spisak. Od takvog beskonačnog monitoringa strada ne toliko reputacija Rsuije, koliko samog SE, smatra parlamentarac.

Ipak, uveren je Vladislav Belov, šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta, 15-godišnje članstvo Rusije u SE opravdano je.

Ova organizacija je jedna od malobrojnih platformi gde Rusija treba da govori svojim glasom, da predstavlja kako zvaničan stav, tako i da odaje danak pluralizmu, kaže politikolog. I ni u kom slučaju Rusija ne treba da odatle odlazi. Imam jednoznačnu tačku gledišta: članstvo u organizaciji je važno, bez obzira na to kako je u pojedinom trenutku vide u Moskvi ili u Evropi. Možemo je grditi, ona ima svoje pluseve i minuse. Ali Rusija ipak ima 140 miliona ljudi i oni imaju pravo na to da njeni predstavnici upravo povećaju značaj ove organizacije.

U intervjuu za ruske medije uoči 15-godišnjeg jubileja ruskog članstva u SE, predstavnik Parlamentarne skupštine SE Mevljut Čavušoglu izjavio je da vlada vrlo pozitivna atmosfera između Rusije i Saveta. Istina, odgovor na pitanje kada će upravo biti ukinut monitoring sa Rusije, on je izbegao. Konstantin Kosačov je kategoričniji. Ili ćemo mi nastaviti međusobar razgovor, rezimira on, ili ćemo se razići, kako kažu, po svojim nacionalnim stanovima. Ali od toga nikome neće biti bolje.