Evropljani koji nisu postali evropljani

Cigani samo truju život, oni kradu, siluju. Sa njihovim slatkim životom treba okončati – izjavio je nedavno šef lokalne administracije gradića Novi Bidžov u Češkoj Pavel Louda. Kolegu je istog trenutka podržao gradonačelnik susednog Hlumice nad cidlinoj Miroslav Uhitil. Nema sumnje da su češki činovnici izrazili raspoloženje ne samo sopstvenih meštana, već i mnogih evropljana. Uz to i stanovnika portugalskog grada beža, gde je podignut i zakonodavno utvrđen stometarski zid koji ograđuje ciganski kvatal. Istomišljenici odlučnih Čeha naći će se danas i u Slovačkoj, gde ciganska manjina preti da postane većina, kao i u Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj, Grčkoj, u Francuskoj, Italiji i drugih zemljama starog sveta.

Situacijom oko Cigana u Novom Bidžovu ozbiljno se pozabavila Parlamentarna skupština SE, na uzbunu poziva Vrhovni komesar UN za ljudska prava, pa i vlada same Češke Republike požurila je da se umeša i da otrezni državnog činovnika. Mada emocijonalno njegova izjava se može shvatiti. Cigansko stanovništvo gradića nije stabilno, njegov deo čine nomadi. Zabeleženi su slučajevi ne samo krađe, već i napada, silovanja od strane Cigana... Nezadovoljstvo je preplavilo i Internet. I šta je tu počelo! Češki forumi na tu temu divljaju kao more. Navešćemo dve izjave:

Takozvana politička korektnost uništava zapadnu civilizaciju. To je totalitarizam, samo suprotni.

Nekoliko vekova Cigani žive među nama, ali nisu navikli da se pridržavaju naših zakona. Šta rasizam ima sa tim?

Učesnicima Češkog Internet-foruma odgovara politikolog, zamenik šefa Centra za političke tehnologije Aleksej Makarkin.

Sukobljavaju se dve sasvim različite kulture, dva suprotna mentalna prilaza. Česi instistiraju ne na asmilaciji Cigana, već na tome da se prihvataju određena pravila suživota, standardi ponašanja. Ali Cigani nisu emigranti, nisu Vijetnamci ili Marokanci. Oni su duboko ukorenjeni na toj teritoriji, smatraju da imaju pravo da žive ovde po sopstvenim pravilima. Zvanična politika EU, Saveta Evrope podržava u prvom redu nacionalne manjine, njihovo pravo na samoizražavanje, na samosvojnost, pošto su oni slabiji. Al kako da se objasni običnom Čehu, Francuzu ili Bugarinu da kriminal nije nacionalna crta Cigana, već rezultat toga što na tržištu rada oni jednostavno nisu konkurentni.

Šta da se radi? U sovjetsko vreme izdvajali su velika sredstva kako bi privikli slobodno pleme načinu života na jednom mestu, nasilno su ih terali u kolhoze. I ništa nije uspevalo. Oni su dobri konjušari, kovači, ali nisu zemljoradnici. Treba im dati mogućnost da realizuju svoje naklonosti. I što je najvažnije. Ako je prekršen zakon, treba suditi kriminalcu, a ne etnosu.

U Novom Bidžovu ubrzo predstoje izbori za šefa lokalne administracije. Kažu da je na anticiganskoj retorici skandalozni gradonačelnik samo zaradio poene kod lokalnog stanovništva. I to je, smatra Aleksej Makarkin, zajednička evropska nevolja.

Zašto je ona tako akutna upravo u Češkoj i kako se prema Ciganima odnose u Rusiji? U narednom programu razgovaraćemo o tome sa potpredsednikom Međunarodnog saveza Cigana, doktorom istorijskih nauka Nadeždom Demetr – Ciganom po nacionalnosti. Pratite sajt Glasa Rusije!