Migraciono otrežnjenje Evrope

Na evropskom prostoru još nisu utihnule molbe Grčke Briselu o tome da joj pruži pomoć u prekidu toka nelegalne migracije, a sličan poziv čuo se sa strane Apenina. Ministri inostranih i unutrašnjih poslova Italije Franko Fratini i Roberto Maroni obratili su se EU sa pozivom da održe vanredno zasedanje na nivou ministara povodom naglog uvećanja talasa izbeglica iz Tunisa.

Italija zahteva hitno postavljanje misije Fronteks za partoliranje obalskim vodama Tunisa i uspostavljanje kontrole nad prilivom migranata, stoji između ostalog u zajedničkom obraćanju oba italijanska ministra. Italija insistira na neophodnosti hitnog reagovanja i zajedničkih evropskih dejstava u nastalim uslovima. Osim pograničnih snaga Rim je zamolio od Evropske komisije i materijalnu pomoć u visini od 100 miliona evra. Ton obraćanja podseća čak ne na molbu i ne na zahtev, već na krik očaja. Po mišljenju većine evropskih medija, ovih dana ne samo u Italiji, već faktički u čitavoj velikoj Evropi proglašena je uzbuna.

Kako se već saopštavalo, poslednjih dana na malo italijansko ostrvo Lampeduza površine od 20 kvadratnih kilometara sa svega 4500 stanovnika, stiglo je preko 5000 ilegalnih migranata iz Tunisa. Na ostrvu je bio proglašen režim humanitarne katastrofe. Politički i socijalni potresi poslednjih nedelja u Tunisu, Egiptu i drugim državama Severne Afrike, pogoršali su i tako složenu ekonomsku situaciju u ovim zemljama i jošjače podstakli proces ilegalne migracije u Evropu. Upravo na kontinentu očajni ljudi u prvom redu računaju da će naći posao i sredstva za život. Razume se, konačna tačka njihove maršrute nije samo Italija. Međutim, u poslednje vreme lideri zemalja lokomotiva EU kao što su Nemačka, Francuska, a sada i Velika Britanija, i tako prepunih migranata, počeli su da govore o krahu multikulturalizma, o neophodnosti prelaska na politiku, kako se izrazi britanski premijer Dejvid Kameron „mišićavog liberalizma“ i slično.

EU je već izjavila da je psremna da pomogne Italiji pograničnim snagama Fronteks. Italija, sa svoje strane, predložila je da se u Tunis upute policijski odredi. Istina, lokalne vlasti od takve intervencije su odustale. Zato je za vreme blic-posete Tunisu prošle nedelje vrhovni predstavnik EU za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton obećala zemlji finansijsku pomoć u visini od 17 miliona evra. Po mišljenju direktora Međunarodnog instituta za političku ekspertizu Jevgenija Minčenka, teško da će u EU biti dovoljno novca da se uloži u Severnu Afriku. Jer EU nikako da izađe na kraj sa svojim problemima. A rukovodilac Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev smatra migracionu politiku EU pogrešnom u principu.

Bilo je prilično odavno jasno da je evropska politika u tom pogledu utopijska. Činjenice su sasvim jasno pokazivale da evropljani ne mogu da izađu na kraj ni sa migracijom, ni sa nacionalnom, ni sa međuetničkom, ni sa međureligioznom politikom. I u značajnoj meri život dijaspora na teritoriji Evrope pretvorio seu život države u državi. Evropljani su sami sebe uvukli u sopstvene iluzije.

Po rečima Jevgenija Minčenka, u Evropi se sada dešava proces masovnog otrežnjenja. Pri tome ne samo u pogledu ideje multikulturalizma, već i čitavog evropskog projekta u vidu EU u celini. Ipak, samtra njegov kolega Sergej Mihejev, Rusija, gde takođe postoji akutan problem migracije, ne treba slepo da kopira evropsku praksu. Kako je primetio ovih dana predsednik Dmitrij Medvedev, Rusija ima jedinstveno iskustvo koegzistiranja raznih etnosa i kultura. Može se dodati između ostalog da je ovo iskustvo opšta tekovina. Jer Rusiju iz Evrope niko nije isključivao.