Kako da urede Ameriku

Američki budžet očekuju ozbiljna smanjenja. Barak Obama je pokazao kako se može uštedeti preko 1 bilion dolara u sledećih 10 godina. Međutim, niz stručnjaka smatra da je to premalo, ako se imaju u vidu dugovi, u koje se Amerika zaglibila.

Skoro svi će morati da štede. U planu budžeta za 2012. godinu administracija predsednika predlaže da se smanji ili da se potpuno prekine s finansiranjem skoro 200 federalnih programa. Istina, ima i projekata za koje će rashodi biti bitno povećani. To su pre svega energetika i medicina. O tome da samo smanjenje troškova može da spasi američki budžet govorili su mnogi stručnjaci. Domaćin Ovalnog kabineta oslušnuo je njihovu tačku gledišta, kaže u intervjuuza „Glas Rusije“ zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu RAN Viktor Supjan:

Obama je opravdao očekivanja, predloživši bitno smanjenje državnih troškova za oko pola biliona dolara. Oni se tiču najrazličitijih stavki tradicionalnih rashoda. U principu, to bi trebalo da dovede do smanjenja budžetskog deficita. I u ovome se sastoji glavni zadatak svih promena, pošto je budžetski deficit u toku poslednjih godina dostigao astronomske razmere. Danas je to skoro 10% BDP.

Predloženo je da se ovaj pokazatelj smanji zamrzavanjem niza vladinih programa i smanjenjem vojnih troškova. Ograničenja će se dotaći i najbogatijih građana, dodaje Viktor Supjan:

Obama se nije odrekao svoje ideje da poveća poreze za najbogatije Amerikance. Radi se o takozvanim grupama stanovništva s visokim prihodima. To takođe treba da poveća prihode na izvestan način, kao i da omogući da se ostvari deo od 500 milijardi dolara uštede, koja je planirana za iduću godinu.

Međutim, republikaci, koji su najviše od svih od Obame zahtevali da smanji troškove, nisu zadovoljni ovim planovima. Ni stručnjaci ne vide optimističku perspektivu. Oni smatraju da predsednički plan svejedno neće omogućiti da se bitno smanji budžetski deficit. S jedne strane, za 7 godina on će se smanjiti za 3% BDP, ali s druge strane, u narednih 10 godina administracija SAD planira da pozajmi preko 7 triliona dolara. To znači da su sadašnji planovi za smanjenje samo reklamna akcija, uveren je magistar ekonomskih nauka Leonid Pajdijev:

To je pravi pi-ar korak. Administracija treba da pokaže da nešto radi. A danas se praktično sve velike zemlje, koje imaju značajne rezerve američkih dolara, pomalo od njih izbavljaju. Pada poverenje u dolar, u američki finansijski sistem i američku državu.

Dakle, reklamirano smanjenje troškova američkog budžeta u stvari može da se pretvori u operaciju za umirivanje investitora. Da bi se postigle realne promene u ekonomiji ovo očigledno nije dovoljno. I teško da će štednja, koju je Obama predložio, usporiti okretanje brojeva na brojilu nacionalnog duga SAD, koji se nalazi u centru Nju-Jorka. A cifre na njemu se uvereno kreću ka 15 triliona. Drugim rečima, uskoro će skoro svaki Amerikanac već biti dužan 50 hiljada dolara.