Ulog na Pakolija

Lider Demokratske partije Kosova (DPK), Hašim Tači, koji je osvojio pobedu na parlamentarnim izborima 12. decembra, dogovorio se s liderom „Alijanse za novo Kosovo“ (ANK) Bedžetom Pakolijem o stvaranju vladajuće koalicije. Ne samo to, Tači je pristao da prepusti Pakoliju dužnost predsednika samoproglašene države, saopštila su lokalna sredstva za masovno informisanje pozivajući se na rukovodstvo DPK. Šta diktira ovakvu popustljivost i kakve su perspektive razvoja situacije na Kosovu s novim „predsednikom“?
 

Formalno, Bedžet Pakoli je skoro idealan kandidat: u borbenim dejstvima za vreme rata 1998-1999. godine nije učestvovao, ima reputaciju uspešnog biznismena, potekao je iz naroda – rođen je u seljačkoj porodici. Roditelji su stekli švajcarsko državljanstvo kad je Bedžet imao 6 godina. Školovao se u običnoj opštinskoj školi. Rano je počeo da privređuje: još kao đak, prvo je pomalo radio kao perač sudova, zatim kao kelner u jednom od barova u Luganu. U principu, to je manje biografija, a više bajka o savremenoj Pepeljuzi. Međutim, i ova takozvana „pepeljuga“ ima svoje „kosture u ormaru“. Bedžet Pakoli je rukovodio kompanijom „Mabeteks“, koja je dobila posao rekonstrukcije zdanja moskovskog Kremlja. Posle toga je izbio gromki skandal, koji je postao predmet rusko-švajcarske istrage. Ispostavilo se da su u to umešane strane banke, činovnici na visokim dužnostima, Južnoafrička republika i deset tona zlata. Istrage i ruskih i švajcarskih vlasti su na kraju prekinute, ali je, što se ono kaže, talog ostao. Ima i drugih čudnih stvari u životu Bedžeta Pakolija. Između ostalog, na diplomatskom poprištu se Pakolijeve zasluge procenjuju na oko dva miliona dolara. Tolika je, po tvrdnji maldivske štampe, bila cena priznavanja nezavisnosti Kosova od strane ove male republike.
 

Ali, u poređenju s Tačijem, kojeg posle referata Dika Martija pola Evrope smatra glavešinom zločinačke organizacije, koja se bavila naručenim ubistvima, kidnapovanjem ljudi i trgovinom ljudskim organima, Pakoli je prosto anđeo izuzetno snežno bele podvrste. Ovakav predsednik može da se dogovori i s Briselom, i s Vašingtonom, i s Beogradom. Pa čak, ako bude imao baš veliku sreću, i s Moskvom, koja se teško može nagovoriti. Uostalom, procene ruskih stručnjaka-politikologa su daleko od optimističnih. Reč prepuštamo magistru istorijskih nauka, saradniku Centra za proučavanje savremene balkanske krize Instituta za proučavanje slovenskih naroda RAN Ani Filimonovoj:
 

 Šta je važno za Rusiju? To što između vladajuće i opozicione partije nema nikakve razlike. Ne samo to, Bedžet Pakoli je lobirao interese „Nabuka“ i gasovoda Iran-Turska-Grčka-Albanija-Kosovo, što je u korenu u suprotnosti s ruskim interesima na Balkanu, posebno zbog izgradnje „Južnog toka“. Zato teško da će Bedžet Pakoli razvijati bilo kakve odnose s Rusijom. Mada, moguće je da mu SAD postave ovaj zadatak u predvorju dijaloga između Beograda i Prištine u pravcu eventualnog priznavanja nezavisnosti Kosova od strane Rusije. Međutim, imajući u vidu Pakolijeve ekonomske interese, koji su povezani s „Nabukom“, najverovatnije je da do slične saradnje neće doći. Osim toga, treba imati u vidu principijelnu poziciju Rusije u vezi s nepriznavanjem nezavisnosti Kosova i ne davanjem Kosovu mesta u međunarodnim organizacijama, pre svega u OUN:
 

Istaći ćemo takođe da DNP i ANK dugo vremena nisu mogli da nađu konsenzus. Kamen spoticanja je bila upravo dužnost predsednika. Tači je pristao da je ustupi upravo nakon putovanja po balkanskim zemljama zamenika pomoćnika sekretara SAD Tomasa Kantrimena. Kantrimen je posetio Albaniju i Makedoniju, a zatim je stigao na Kosovo. I Tači je odmah postao nečuveno popustljiv.
 

Naravno, ova dva događaja su mogla prosto da se podudare vremenski. Međutim, ovakve podudartnosti u problematičnom regionu, s problematičnom politikom i s problematičnim subjektom pod nazivom Kosovo, blago rečeno, izgledaju čudno.

Vera Žerdeva,