EU je programirana za konvergenciju

„Počinjemo od nule,“ ovom frazom, koja uliva malo optimizma predsednik Evropske Unije, van Rompej, „blagoslovio“ je 17 ministara finansija zemalja Evropske zone. Sastav konferencije čelnika nadleštava, koji su zasedali u ponedeljak, u utorak je popunjen njihovim kolegama iz zemalja EU, koje ne ulaze u zonu jedinstvene valute. Glavna tema se nije menjala: stabilizacija evra, unifikacija ekonomske, socijalne i finansijske politike. Sad je stvar u detaljima. Problem razmatra analitičar Sergej Guk, pozvan je i stručnjak – Ruslan GRINBERG, direktor Ekonomskog fakulteta, dopisni član RAN.

Verovatno se prvi ministri upoznali s izvesnim detaljima nemačko-francuskog projekta „Pakt konkurentnosti“ nisu upoznali iz prvoizvora, već iz novina. Angela Merkel je u svoje opravdanje objasnila: to su samo „crtice misli“ (Gedankenskizze), u potpunosti će šest tačaka plana biti predstavljeno 17 predsednika država i vlada na vanrednom samitu 11. marta.

Međutim, ni nedostatak zvaničnog teksta nije omeo oponente da dokument podvrgnu nelicemernoj kritici. Belgiji, Luksemburgu, Portugaliji i drugima ne sviđa se zahtev za ukidanje sistema indeksacije ličnih dohodaka radnika. Italija nema nameru da se potčinjava spoljašnjim zahtevima – da smanji nivo državnog duga. Trećima se ne sviđa unifikacija poreskog sistema i godina za penziju. Čini se da uz ovakav pristup od pakta Merkel-Sarkozi skoro ništa ne ostaje. Kakve su u tom slučaju šanse za realnu ekonomsku i finansijsku konvergenciju, makar u okviru jedinstvene evropske valute? Mišljenje Ruslana Grinberga :

 „Takmičenje suverenih nacionalnih odluka će se nastaviti. Ono se ponekad zaoštrava, ponekad se bitka završava nerešeno. Očigledno, sad nastupa zaista dramatičan trenutak. On je povezan s tim što da bi se evro osećao potpuno mirno, finansijski političari treba da budu koordinirani. I naravno, potrebna je harmonizacija poreza, novčano-kreditne sfere.

Međutim, još uvek zemlje imaju mnogo suverenih prava, koja ne žele da dele. Dilema je strašna, zato što sam nastanak jedinstvene valute programira dalje aktivnosti. Osuđuje sve vlade na ograničavanje svoje uloge, eto u čemu je čitav problem. U Geteovom „Faustu“ postoje sledeći stihovi: «Im ersten sind wir frei, im zweiten sind wir Knechte» - slobodni smo u izboru prvog koraka, ali smo uvek robovi drugog. To se upravo odnosi na ovu priču.

Glavni opipljiv rezultat susreta čelnika ministarstava finansija jeste povećanje evropskog dela stabilizacionog fonda. Samo se smatra da su zemlje EU izdvojile za pomoć sabraći u nevolji čitavih 440 milijardi evra. Zapravo, od ovog iznosa se može koristiti samo 250 milijardi, ostalih 190 je nešto poput NZ – garantovani fond za date kredite. Ministri su odlučili: od 2013. godine deo za rashode od 250 milijardi mora biti udvostručen. Između ostalog, računa se na to da se umire finansijska tržišta. Formalno odobravanje se očekuje krajem marta na samitu EU. Nije se moglo bez skeptika. Predsednik italijanske centralne banke Mario Dragi (Mario Draghi), koji pretenduje na dužnost predsednika ECB, je upozorio: ne treba umišljati da novac navodno može da spreči dalje krize u Evropi.