U kosmos prema formulama Keldiša

Ove nedelje je Rusija obeležila 100. godišnjicu rođenja akademika Mitslava Keldiša, jednog od otčeva-osnivača pilotirane kosmonautike. Sjajni matematičar i balističar, on je proračunao orbite i izračunao mlazni pogon raketa za prvi veštači Zemljin satelit, brod Jurija Gagarina, automatskih stanica, upućenih prema dalekim planetama. I danas se ostvaruju ideje tog akademika. Naprimer, ostvaruje se priprema ekspedicije prema Marsu, koja je planirana za 2030. godinu.

Naučnici ponovo proučavaju Mesec. Kina, SAD, Japan ostvaruju opširne mesečeve projekte. Ni Rusija ne zaostaje.  Prve etape ruskog mesečevog programa će biti sletanje dve automatske stanice na severnom i južnom polu Meseca, - kaže direktor Instituta kosmičkih istraživanja (IKI) RAN, Lav Zeleni.

To su projekti Luna-glob i Luna-resurs, njihovo ostvarivanje se planira za 2013.-2014. godinu. Na aparatu Luna-resurs, koji se priprema zajedno s Indijom, biće  jedan mali indijski lunohod, jedno desetostruko ili petnaestostruko manji od čuvenog sovjetskog mesečevog vozila. Na drugom aparatu će biti bušilica. Glavno je što nas interesuje: u polarnim oblastima ispod površine Meseca je otkriven led. Mora se sleteti u jednom od takvih mesta.

Ranije je ruski aparat LEND već potvrdio prisustvo velikih zaliha vode na Mesecu. To je veoma važno radi stvaranja tamo u budućnosti naselja. Zato Rusija, razvijajući nacionalni mesečev program, učestvuje i u međunarodnim projektima, usmerenim na stvaranje velike mesečeve baze, - ističe direktor IKI.

Kada se uporede mesečev i marsovski projekti, Mesec je kao potencijalni  izvor resursa očito mnogo važniji. Međutim, Mars je interesantniji za nauku. Zato je IKI  predvideo istraživanja bez premca u programima drugih zemalja.  Takav projekat je Fobos-grunt: aparat leti prema Marsu, sleće na njegov satelit Fobos, uzima uzorke tla i nosi ih na Zemlju. Lansiranje je predviđeno za 11. novembar ove godine. Postoje i drugi marsovski projekti.

Razrađuje se i zajednička rusko-evropska misija prema okolini Jupitera, - nastavlja Lav Zeleni.

Interesuje nas sistem Jupitera, naročito Evropa – jedinstveni satelit pokriven  smrznutim odozgo okeanom slane vode. Jedan od projekata  se zove Laplas, on predviđa sletanje na Evropu i istraživanje osobina smrznute materije.  Da li taj led ima pukotine, može li slana voda da izađe napolje? Istražujući Evropu, možemo da dobijemo odgovor na fundamentalno pitanje: kako u takvim uslovima može da nastane život? To je od ogromnog značaja  za shvatanje života na Zemlji i traženja ga na Marsu i drugim planetama.

Što se tiče perspektiva pilotirane kosmonautike, narednih godina ona neće  izaći van okolozemaljske orbite gde je pre 12 godina počela izgradnja MKS.

Lav Zeleni pretpostavlja da će MKS postati poslednji toliko ogroman objekat u orbiti Zemlje. Zameniće je kompaktni automatizovani kompleksi. U perspektivi će  delove pilotiranih stanica montirati i probati direktno u orbiti.  Kompleks za  marsovsku ekspediciju će biti sagrađen  upravo na takav način, - zaključuje Lav Zeleni.