Radovan Karadžić ponovo u Moskvi

Nedavno je u samom centru Moskve, u Muzeju Majakovskog, pred prepunom salom Muzeja promovisano još jedno izdanje posvećeno srbskoj kulturi. U publici je sedeo otprilike isti broj Srba i Rusa, što ne čudi: predstavljen je prvi broj almanaha za književnost i umetnost „Srbsko-ruski krug“. Idejni tvorac i glavni urednik izdanja srbskoj javnosti već je poznat po neobičnom poduhvatu za današnje vreme. Andrej Bazilevski urednik je i jedan od prevodilaca trotomne Antologije srpske poezije, izdanja od preko tri hiljade strana. Gospodina Bazilevskog pitali smo čime se njegov novi poduhvat razlikuje od mnogobrojnih časopisa i izdanja posvećenih Srbiji koji se trenutno štampaju u Moskvi.

Ovo je almanah za književnost i umetnost, on se po tome i razlikuje. Zato što uglavnom listovi i novine o kojima govorite nose društveno-politički karakter. Imamo takođe jasan građanski stav, i mi ga ne krijemo, ali najvažnije što želimo da saopštimo čitaocu jeste da je umetnost uvek važnija od bilo kakvih trenutnih političkih pokreta. Srbe i Ruse na dubinskom nivou objedinjuje upravo poezija u najširem smislu reči. Da podsetimo na poeziju koja je nekada postojala preko pesama predaka, preko bilina, srbskih epskih pesama, da se setimo ljudi koji su mnogo učinili za zbližavanje naših kultura i da pokažemo dobra književna dela na oba jezika – u tome se sastoji jednostavna koncepcija našeg časopisa koji je upućen i Srbima i Rusima. Nadamo se da će nam poći za rukom da sačuvamo dostojan nivo, ne potčinjavajući se književnoj modi, kaže glavni urednik Andrej Bazilevski.

I zaista, prvi broj Srbsko-ruskog kruga podseća na vrhunska dostignuća sprske i ruske književnosti, odabrana, kako nam se čini, upravo da podvuku građanski stav o koji je pomenuo gospodin Bazilevski. Tu su blistava razmišljanja Ive Andrića, poezija Alekse Šantića i Fjodora Tjutčeva, ali, što pomalo iznenađuje čitaoca sajber-epohe, i epska pesma Car Lazar i Carica Milica u rubrici Pesme predaka. Krug zatvaraju savremeni autori kao što su Matija Bećković i Drušan Radović. Teorijsku misao predstavlja lingvistički članak Predraga Pipera posvećen ruskoj i slovenskoj filologiji, a živo sećanje na Nikitu Iljiča Tolstoja iznosi istaknuti srbski etnolog Ljubinko Radenković.

U prvom broju Srbsko-ruskog kruga objavljen je i laki šaljivi komad Radovana Karadžića pod nazivom „Sitovacija“. Andrej Bazilevski ostaje veran svom uređivačkom ukusu. Već više puta, u Antologiji srpske poezije, kao i u posebnom izdanju, on je štampao u prevodu na ruski stihove ovog autora. Zašto upravo Radovan Karadžić, pitali smo gospodina Bazilevskog.

Distanciravši se od svega ostalo, smatram da je to jedan od najzanimljivijih savremenih srbskih pesnika. Mi ne možemo u punoj meri da ocenimo ono što je on uradio, zato što rukopisi propadaju: oni gore u Sarajevu, u drugim mestima. Ali možemo da se oslonimo na one knjige koje su izašle do 90-ih godina i vidim da čovečna, mudra i oštroumna poezija govori o neordinarnosti autora. Karadžić je za mene čovek koji je na strani pravde.

Drama „Sitovacija“ bila je objavljena u Srbiji u malom tiražu, zato je dodatno izdajemo sada u našem almanahu – to je poklon Srbima koji misle o svojoj budućnosti, kaže Andrej Bazilevski.

Srbsko-ruski almanah nije jednostavan poduhvat. Izdanje koje u suštini ne može biti komercijalno, možda nikada ne bi videlo svetlost dana da nije preduzimača koji imaju sluha za umetnost i kulturu. Tako je i ovog puta gospodin Miroljub Svrkota, koji niz godina živi i radi u Moskvi, pomogao da u rukama držimo prvi broj Srbsko-ruskog kruga. I, kako je na promociji obećao, držaćemo i drugi, i treći, sve do desetog. A onda će biti jasno šta će biti dalje. Međutim, nije samo novac jedina teškoća u sličnom poduhvatu. Dvojezično izdanje zahteva veliki krug saradnika, prevodilaca, autora, dobro poznavanje i srpske i ruske književnosti i kulture. I savremene i klasične. Zamolili smo gospodina Bazilevskog da se obrati slušaocima Glasa Rusije kao mogućim saradnicima na izdanju:

Uvek postoji neophodnost saradnje sa ljudima koji misle u istom pravcu. I ja, kao rukovodilac ovog almanaha i kolekcije srpske književnosti, otvoren sam za nju. Svi koji dođu sa smislenim idejama biće primljeni sa zahvalnošću, a naše knjige i almanah već su dostupni u Beogradu u knjižari SKZ i u knjižari Patrijaršije.

  I na kraju da dodamo. Oni koji žele da sarađuju u izradi narednog broja almanaha, mogu da se obrate gospodinu Andreju Bazilevskom elektronskom poštom na adresu: srb-rus-krug@narod.ru