„Delti“ zbog monopola preti milionska kazna

BEOGRAD - Ministarstvo trgovine i Komisija za zaštitu konkurencije formirali su radnu grupu koja će spremiti predlog za izmenu Zakona o zaštiti konkurencije jer se do sada pokazao kao prilično loš. Kao primer može poslužiti slučaj „Ce marketa“, koji je kupila kompanija „Delta“ Miroslava Miškovića jer je Komisija naknadno donela odluku da ne odobrava ovu koncentraciju u oblasti trgovine. Prema rečima Dijane Marković - Bajalović, predsednika Komisije, „Delta“ je zatim podnela tužbu, spor se vodi pred Vrhovnim sudom, ali presuda se, kako stvari stoje, ne očekuje uskoro, pošto na ishod čeka još oko 18.000 predmeta koje rešava samo 17 sudija. Presude se, dodaje ona, čekaju i po dve godine, pa je tako Komisija tek ovih ovih dana dobila pozitivno rešenje po tužbi koja je protiv njene odluke podneta 2005. godine.

- „Delta“ je podnela tužbu avgusta 2006. godine, a nama je na odgovor stigla u martu ove godine. Kompanija osporava da je došlo do nedozvoljene koncentracije i na njima je da dokažu da se to nije desilo. Ako preduzeće posle kupovine kontroliše 40 odsto tržišta, mora da dokaže da i pored toga nije dominantno na tržištu. Ocenjivali smo i ostale kriterijume i očekujemo presudu u svoju korist - kaže Marković-Bajalović. Ona dodaje da je „Delta“ iskoristila situaciju u vreme kada još nije bila formirana Komisija, pa joj nije trebalo njeno odobrenje da kupi „Ce market“, mada joj je trebalo odobrenje Ministarstva trgovine prema Zakonu o zaštiti konkurencije koje, takođe, nije tražila.

Komisija, je prema njenim rečima, već podnela prekršajnu prijavu protiv „Delte“, ali ju je Prekršajni sud, koji se bavi i saobraćajnim prekršajima, odbacio u prvostepenom postupku, sa objašnjenjem da nije postojao Zakon u trenutku kupovine. Bajalovićeva, međutim, ističe da je „Delta“ kupila akcije „Ce marketa“ u novembru 2005. godine, kada je Zakon već uveliko bio na snazi.
- Jedna od manjkavosti postojećeg Zakona je i to što prekršajne sudije odlučuju o ovim slučajevima, a reč je o velikim kaznama. U slučaju „Delte“ to iznosi od jedan do deset odsto ukupnih godišnjih prihoda celog holdinga. To je ogroman iznos i prekršajne sudije nisu spremne da izriču kazne u toj visini. Naš predlog je da se u novom zakonu ovi prekršaji vode kao privredni prestupi i da pređu u nadležnost trgovinskih sudova, koji su osposobljeni za donošenje ovakvih presuda. Najbolje bi bilo da Komisija može da izrekne kaznu, ali to prema sadašnjem Ustavu nije moguće - objašnjava naša sagovornica.

Inače, u zemljama EU kazne za ove prekršaje izriče Evropska komisija, a Sud pravde donosi konačnu odluku. Slično je i u Makedoniji, gde je promenjen Ustav, pa njihova Komisija takođe ima pravo da odredi kaznu.
- U konkretnom slučaju, ako bi Vrhovni sud doneo presudu u korist Komisije, ovo telo, prema sadašnjem Zakonu, ne bi imalo nikakvu mogućnost da „razvrgne“ koncentraciju „Delte“ u oblasti trgovine. Zakonom nije predviđena prodaja imovine ili akcija, već samo novčane kazne, od kojih potrošači nemaju mnogo koristi. Zato će izmenama zakona, biti predložena prodaja imovine ili akcija - ističe Bajalović.

VIŠE NEZAVISNOSTI

Izmenama zakona biće povećan i prag za ulazak na tržište za koji će kompanije morati da traže odobrenje Komisije, pošto je ovo telo dosad bilo pretrpano „malim“ slučajevima . Biće predloženo i da Skupština Srbije daje saglasnost na budžet Komisije, a ne vlada jer je to praksa sa svim nezavisnim komisijama.