Podela Kosova vodi stvaranju velike Albanije

Nemački izaslanik za razgovore o statusu Kosova juče je morao da raščišćava medijski „rusvaj” koji je napravio kada je novinarima potvrdio da bi se evropska „trojka” saglasila sa podelom Kosova „ako Srbi i Albanci to žele”. Gaseći vatru koju je zapalilo i sam pomen podele Kosova, Išinger je u izjavi prištinskom „Zeriju” rekao da ni on, ni „trojka” ne predlažu, niti podržavaju, podelu Kosova. „Trojka” ne predlaže nijednu specifičnu opciju kao rešenje za status Kosova, posebno ne podelu, naglasio je nemački diplomata, uz napomenu da su neki mediji pogrešno interpretirali njegovu prekjučerašnju izjavu.

Na pitanje da li podela Kosova može biti tema rasprave ako jedna od strana to predloži, Išinger je rekao da Priština i Beograd neće voditi raspravu o pitanjima o kojima prethodno nije postignuta saglasnost.

„Ako se jedna strana ne slaže, onda se rasprava po specifičnom pitanju neće voditi”, precizirao je Išinger.

On je, na kraju posete trojice posrednika (EU, SAD, Rusija) Beogradu i Prištini, izjavio da je princip „trojke” da će se saglasiti sa bilo kojim rešenjem koje srpska i albanska strana postignu.

„Mi kao ’trojka’ nećemo davati nikakve predloge, ni podelu, ni bilo šta drugo. No, jasno smo rekli obema stranama da je princip ’trojke’ da prihvati svaki dogovor koji strane uspeju da postignu. To uključuje sve opcije”, precizirao je on.

Tako je otvorena „tabu tema”, odnosno pitanje podele Kosova, kako su to samo dan, dva pred dolazak „trojke” najavljivali neki zapadni analitičari i novinari (Britanac Tim Džuda, na primer). I dok zapadni analitičari smatraju da bi priča o korigovanju administrativnih granica mogla da posluži za ispipavanje pulsa Beograda i njegove spremnosti da pristane na podelu, dotle ruska štampa smatra da je otvaranje ovog pitanja dokaz da su pregovori zašli u ćorsokak. Moskovska „Gazeta” Išingerovu izjavu naziva „neočekivanom”.

„Autorstva” nad idejom o podeli, međutim, svi se odriču. Zvanično i srpska i albanska strana odbijaju i pomisao da bi o tome moglo da se pregovara. Ima onih koji smatraju da je važan tajming Išingerovih reči: Nemac u Beogradu ovo rešenje nije ni spomenuo, a na direktno pitanje novinara „Politike” rekao je da su početni principi Kontakt grupe i dalje na snazi (nema podele, nema povratka na stanje pre 1999. godine i nema ujedinjenja sa okolnim državama). Verovatno postoji razlog što se Išinger tek u Prištini odjednom setio da podela pokrajine više nije neprihvatljiva za međunarodnu zajednicu.

Zvanični Beograd, međutim, tvrdi da je ideja o podeli pokrajine „još jedna podmetačina dela međunarodne zajednice i albanske političke elite u Prištini”, kako kaže državni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Dušan Proroković.

„To je izlazna strategija za jedan deo Albanaca. Simptomatično je da su najveći zagovornici podele po principu upravo oni koji su bili i zagovornici nezavisnosti. To je albanska ideja koja se pre godinu dana pojavila u prištinskoj štampi u kojoj se govorilo o razmeni zone M (Mitrovica) za zonu B (Bujanovac). O tome se u Beogradu jedino govorilo 2001. godine, i to mnogo više iz okruženja pokojnog premijera Đinđića nego od njega samog. Podela je za nas potpuno neprihvatljiva”, ističe Proroković

Državni sekretar napominje da se može očekivati da priču o podeli prati i veliki pritisak u srpskoj javnosti, i to onih krugova koji će takav svoj stav argumentovati rečenicom „bolje išta nego ništa”.

U to bi se mogla uklopiti i tvrdnja bivšeg evropskog komesara za spoljnu politiku, potpredsednika Međunarodne krizne grupe Krisa Patena, koji u autorskom članku u slovenačkom „Delu” Beogradu pripisuje inicijativu za pokretanje pitanja podele.

„Nastojanje Beograda da podeli pokrajinu” Paten naziva nastavkom politike Slobodana Miloševića, u nadi da će Albanci jednostrano proglasiti nezavisnost i tako podeliti međunarodnu zajednicu, ili pribeći nasilju, kako bi Srbi u njenim očima postati dobri, piše Paten.

U izjavi za naš list, međutim, albanski intelektualac Dukađin Gorani kaže da je podela Kosova najoptimalnije rešenje za Albance koji pod tim pojmom podrazumevaju pre svega razmenu teritorija.

„Kada govorimo o podeli, mi podrazumevamo pre svega razmenu, sever Kosova za jug Srbije, jer ako Srbi dobiju sever i mi treba nešto da dobijemo. U tom slučaju ne bi postojala opasnost da se ne održe srpske enklave po Kosovu, što se ne može garantovati ako se radi o podeli koja podrazumeva da se kosovskim Albancima uzme deo teritorije bez kompenzacije. Ovo rešenje koje priželjkuje Beograd moglo bi Srbima da se vrati kao bumerang i trebalo bi da vode računa o tome šta žele”, kaže Gorani.

Naš sagovornik sa prištinskog Instituta za novinarstvo objašnjava da bi podela Kosova probudila dugogodišnji san kosovskih Albanaca da se ujedine sa Albanijom, jer bi Kosovo u tom slučaju bilo etnički čisto i ne bi bilo prepreka da se ostvari plan koji je bio osnova zahteva kosovskih Albanaca – da se otcepe od Srbije. Podela Kosova koja je, kako kaže Gorani, najoptimalnije rešenje za Albance, dala bi za pravo Albancima da otvore pitanje podele i Makedonije, Crne Gore,  juga Srbije, ali bi pokrenula i aspiracije Srba u Bosni i Hercegovini.

Prednost podele Kosova, za koju Zapad ranije nije hteo ni da čuje, sada i u Vašingtonu i Briselu vide kao nešto što bi bilo dogovorno rešenje. Samim tim ne bi moglo da posluži bosanskim Srbima da za sebe traže ono što bi, nezavisnošću celog Kosova, dobili kosovski Albanci. Osim toga, srpsko-albanski dogovor skinuo bi sa dnevnog reda pitanje presedana sticanja nezavisnosti na kosovski način. Pristajanje Amerikanaca na podelu Kosova (oni su bili ti koji su u Kontakt grupi ranije insistirali da to ne dolazi u obzir) svedoči o nervozi u Stejt departmentu, koji strahuje da neće moći da pridobije sve zemlje Evropske unije za unilateralno priznanje nezavisnosti Kosova, ukoliko to bude jedini način da ispune obećanje dato Albancima. Ukoliko bi „pao” takav dogovor, Amerikanci ne samo što bi ispunili albanski san o nezavisnosti, nego bi to uradili i u roku koji su sebi zadali, dakle, pre odlaska Buša sa mesta predsednika SAD. Američki predsednički izbori biće održani u novembru sledeće godine, a ruska blokada nezavisnosti u Savetu bezbednosti ugrožava sve američke rokove za Kosovo. 

Išinger: Direktni pregovori sredinom jeseni

Predstavnik EU u posredničkoj „trojci” Kontakt grupe Volfgang Išinger izjavio je juče da bi direktni susreti Beograda i Prištine mogli da budu organizovani sredinom jeseni.

Išinger je u intervjuu radiju Dojče vele rekao da će se trojica posrednika (EU, SAD i Rusija) s najvišim zvaničnicima u Beogradu i Prištini ponovo sastati već krajem ovog meseca. „I u Srbiji i na Kosovu tokom narednih meseci bi trebalo da budu održani izbori. U Beogradu nam je sa zabirnutošću ukazano da bi ukoliko bi na Kosovu došlo do nemira, to ojačalo radikalne snage u Srbiji”, rekao je predstavnik EU berlinskom radiju.

Prema Išingerovim rečima, srpska strana je garantovala posrednicima Kontakt-grupe da će učiniti sve da sa njene strane ne bude nikakvih provokacija. U Prištini su takođe dobili slično obećanje od kosovske strane. „Time je učinjen prvi mali korak stvaranja poverenja... Trojka zna je da je ovo veoma težak poduhvat, ali ne prihvatam tvrdnje da je nemoguć”, kazao je nemački diplomata.

Kritična ekonomska situacija na Kosmetu

U tekstu posvećenom ekonomskoj situaciji na Kosovu, jučerašnji „Fajnenšl tajms” piše da je ovo leto trebalo da bude prekretnica za „obogaljenu ekonomiju” Kosova.

Kosovo bi konačno bilo na putu za nezavisnost, što bi privuklo preko potrebne investicije i ekonomske olakšice regionu sa 40 odsto nezaposlenih, ali je realnost drugačija, jer budući status još uvek nije utvrđen, a međunarodna pomoć od milijarde evra čeka, piše list, a prenosi agencija Beta.

„Fajnenšl tajms” navodi i da je donatorska konferencija EU i Svetske banke, koja je bila zakazana za sledeći mesec i koja bi trebalo da pomogne Kosovu da kao nova država jugoistočne Evrope do 2010. stane na sopstvene noge, odložena na neodređeno.

Planeri EU tvrde da će donatorska sredstva u vrednosti od 600 miliona do milijardu evra, namenjena izgradnji državnih institucija, isplati spoljnih dugovanja, ekonomskoj pomoći i ulaganju u infrastrukturu, morati da sačekaju da se sudbina Kosova reši, dodaje list.

List navodi i da kosovski zvaničnici pokušavaju da umanje zavisnost Kosova od strane tehničke pomoći koja i dalje čini više od 20 odsto bruto nacionalnog dohotka, dok priliv novca od građana Kosova koji rade u inostranstvu, zvanično, pokriva 15 odsto bruto nacionalnog dohotka.

List navodi i da će mogućnosti Kosova biti loše ako regionalne tenzije ne budu rešene. Trgovinski embargo Srbije, kao reakcija na nezavisnost Kosova, mogao bi da odbije mnoge investitore, tvrde evropski zvaničnici, a neke investicione firme u EU tvrde da je Kosovo najbolje izbegavati jer je Srbija, kao najveće tržište bivše Jugoslavije, sa osam miliona ljudi, mnogo vrednije, zaključuje list.

Francuski „Figaro” prenosi ocenu visokog zvaničnika Ujedinjenih nacija koji smatra da će se svako odlaganje utvrđivanja budućeg statusa Kosova negativno odraziti na privredni i društveni razvoj te pokrajine, a dugoročno i na stabilnost i bezbednost regiona.

Tu ocenu je, kako prenosi Beta, francuskom listu izneo Ad Melkert, pomoćnik generalnog sekretara UN i pridruženi administrator Programa za razvoj UN nakon posete Kosovu.

Situacija na Kosovu, smatra Melkert, mogla bi da se uporedi sa stanjem u najsiromašnijim afričkim državama – izuzetno visoka stopa smrtnosti novorođene dece (35 umrlih na 1.000 novorođenih), kao i vrlo visoka stopa nezaposlenosti od 42 odsto, loš obrazovni sistem i ekstremno zagađena prirodna okolina.

„Međutim, Kosovo kojim upravljaju UN nije u Africi. Ono se nalazi u srcu Evrope i međunarodna zajednica je obećala da će pomoći (Kosovu) da okrene najcrnje stranice svoje novije istorije i okrene se boljoj budućnosti”, rekao je zvaničnik UN.

„Daleko najbolje rešenje za Kosovo jeste postizanje konsenzusa svih strana. Ipak, nesrećna istorija Kosova zahteva da sve zainteresovane strane iskažu čvrstu volju da žele da otvore perspektivu za budućnost”, kazao je Melkert i dodao da je „sadašnji status kvo neodrživ”.

Svilanović: Podela Kosova trenutno nije tema

Bivši šef diplomatije Goran Svilanović ocenio je juče da podela Kosova trenutno „nije tema” i da su takve ideje „kupovina vremena”, jer ne postoji odlučnost i saglasnost da se proces okonča.

„To je sve kupovina vremena da se postignu dva cilja – jedan je postignut, a to je da se Moskva uvede u pregovarački proces kao strana koja vodi proces i da deli odgovornost sa Vašingtonom i Briselom”, kazao je Svilanović za agenciju Beta.

Prema njegovim rečima, drugi cilj tek treba da se ostvari, a to je da se da vreme Evropskoj uniji da se svih njenih 27 članica dogovori oko zajedničkog stava.