Nikolaj Drugi: pir za vreme tragedije

U maju 1896. godine drevna ruska prestonica Moskva postala je mesto svečanih ceremonija vezanih za krunisanje cara Nikolaja Drugog. Samo krunisanje održano je 14. maja, a zatim je započeo niz balova i svečanosti. U skladu sa bogatom cremonijom bili su i mnogobrojni banketi i ručkovi kojima je prisustovao car Nikolaj i carica Aleksandra.
 

Posle krunisanja bio je priređen svečani ručak u Granovitoj palati Moskovskog Kremlja. Zdravice za vreme visokog ručka praćene su topovskom paljbom. Za dravlje Cara pilo se uz 61 pucanj. Meni trpeze bio je izveden po crtežu profesora Vasnecova, uz korišćenje slovenskog veza staroruskih motiva. Za ručak su služili boršč i čorbu rasoljnik, piroške, kečige na pari, jagnjetinu, pihtije od fazana, utovljene petlove, asparagus, sladoled i voće u vinu.
 

Narednog dana, 15. maja, na ručku u čast krunacije služili su supu od rakova i piroške, finsku pastrmku, teletinu, hladne pihtije od patke, gulaš od mesnatih kokoši, salatu, artičoke.
 

Bukvalno nekoliko dana kasnije, u Moskvi koja je proslavljala krunisanje desila se strašna tragedija. Rano ujutru, 18. maja, na dan „narodnog praznika“ na Hodinskom polju u čast krunisanja sakupila se gomila, koja je čekala besplatno posluženje – obećali su da će davati pivo, kao i besplatne poklone – šolju sa inicijalima cara i carice, buhtlu, pola finte kobasice, vjazemski medenjak s agrbom i kesicu slatkiša i oraha. Počela je da kola glasina da neće biti dovoljno poklona za sve – i ljudi su jurnuli napred, započelo je strašno guranje. U njemu, po zvaničnim podacima, poginulo je 1389 ljudi, 1300 zadobilo je teške povrede. Ali svečanosti povodom krunisanja nastavljale su se prema programu i car je prisustvova svim planiranim manifestacijama, uključujući bal. A ručkovi i večere u čast krunisanja su se nizali jedni za drugim. Narednog dana posle Hodinske tragedije priređen je ručak kome je prisustvovao car i gde su služili supu od kornjače, ribu-so, file govedine sa, zakusku od jarebica i guščije džigerice, gulaš od ćuretine i mlade piletine, karfiol i vrući ananas sa voćem. Za večeri 20. maja služili su buljon od jarebica, razne piroške, kečigu na italijanski način, gulaš od mesnatih kokoši i divljač, salatu na švajcarski način i sladoled sa prelivom od maline.
 

Na meniju večere održane 23. maja bili su bogati buljon nazvan Lukolovski, prema rimskom vojskovođi, ljubitelju pireva i razne piroške, zakuska od jarebica na suvorovski način, krupni pilići na ražnju, bareni asparagus i sladoled. Za večeru 25. maja 1896. godine mogao je da se proba buljon od kornjače, račići, donska dugonosa kečiga u šampanjcu, pilići sa tartufima, sufle od guščije džigerice, fazani i ananas na istočnjački način.
 

Hodinsku tragediju za vreme svečanosti povodom krunisanja i carevo ponašanje tih dana mnogi su smatrali lošim predznakom za čitavu imperiju i samog cara.
 

Pravde radi, treba primetiti da su u običnom životu gastronomske navike poslednjeg ruskog cara bile prilično jednostavne. Mada je carska porodica po tradiciji držala francuske kuvare, Nikolaj Drugi je više voleo prosta ruska jela. Kao osnovna jela na carskom stolu su prevladavali šči, kaša, kuvana riba sa povrćem, car je voleo prasetinu sa renom. Kavijar car skoro da nije jeo – on je kod njega izazivao gorušicu.
 

Svakog dana u 4 sata carska porodica se okupljala da pije čaj. Uz čaj su služili hleb, puter, dvopek i obične engleske biskivte. Car je obično pio dve šolje čaja sa komadićima hleba i puterom.
 

Ljudi koji su poznavali Nikolaja Drugog opovrgavaju glasine da je car upotrebljavao alkohol. Obično je car prilazio stolu sa zakuskama, stojeći, po ruskom običaju, ispijao je sa najuvaženijim gostem jednu ili dve čašice posebne votke „šljivovice“. Jela koja su se služila na carskoj trpezi nisu bila previše složena, ali su bila odlično pripremljena. Uz njih se pilo obično stono vino ili kvas od jabuke. Sam car za stolom nije pio i tek na kraju ručka sipao je sebi u srebrni pehar jedan ili dva gutljaja heresa ili portvejn.