Srbi bolji od pacova

Za razliku od zapadnjaka, Srbi ne traže ni da im se plati za testove koji se vrše nad njima, niti skupa osiguranja života. Ako se tome doda da "tipično srpsko telo" nije zatrovano medikamentima, to je za ljubitelje "zamorčića" sjajan zalogaj. TABLOID istražuje kakva je uloga u svemu tome američke nevladine organizacije USAID i njene konsultantske kuće "Booz Allen Hamilton", u kojoj je ključni čovek bivši direktor CIA Vulsi. Srpski ministar zdravlja (u tri mandata) Tomica Milosavljević zaradio je milione evra i napunio džepove profesorima medicine iz Beograda, koji bestidno eksperimentišu nad srpskim građanima.

Izborom Vojislava Koštunice za premijera Srbije međunarodna zajednica je u Srbiji započela mnogo ''razvojnih projekata''. Posebno je postalo primetno delovanje Američke agencije za međunarodni razvoj (US Agency for International Development - USAID) i njene konsultantske kuće "Booz Allen Hamilton".

Svi konsultanti iz "Buz Alena" su iz njihovog '''global resilience department' koji vodi penzionisani direktor CIA Robert James Woosle (Robert Džejms Vusli).

U početku, njegov ključni saradnik je bio Lawrence Groo (Lorens Gru). Prema zvaničnoj biografiji, pre rada za konsultantsku kompaniju "Booz Allen" kada je došao u Srbiju 2001. godine iako ova konsultantska kuća nije imala nikakve projekte u našoj zemlji, g. Lawrence Groo je radio kao pomoćnik specijalnog tužioca za ratne zločine u Jugoslaviji. Pre tog posla radio je dugo u Latinskoj Americi kao istražitelj za ratne zločine u Gvatemali. U međuvremenu je magistrirao političke nauke u Engleskoj.

TABLOID je pre dve godine objavio serijal tekstova o pogubnom delovanju ove obaveštajne mafijaške grupe koja je radila na ''Projektu rada s trgovinskim sudovima u Srbiji", zatim na reformi pravosudnog sistema, na ''pomoći u reorganizaciji telekomunikacionog sistema'', zatim i poljoprivrede.

Posle našeg serijala gde smo opisali, poimenično, sve agente okupljene oko "Buz Alena" koji su harali Srbijom pod punom zaštitom američkog ambasadora Majkla Polta, oni su u leto 2005. godine povučeni iz Beograda, po hitnom postupku.

Američka ''nevladina'' organizacija odlučila je da svoj "razvojni" projekat - USAID-SEDEP, navodno namenjen povećanju srpske ekonomske konkurentnosti i izvoza, iskoristi i za direktne interese najvećih američkih farmaceutskih kuća, a sve uz blagoslov dva ključna ministarstva u vladi premijera Koštunice.

Ogromni lukrativni potencijal, kada se eksperimentalni lekovi i genetski testovi rade na srpskim pacijentima, prvi put je identifikovan novembra 2003. godine od Lorensa Grua (istražitelja ratnih zločina), koji je u to vreme bio zadužen za nadgledanje svih "Buz" projekata u regionu. Detaljna analiza koja je usledila do februara 2004. i uključila brojne gostujuće saradnike firme "Buz Alen", potvrdila je prvobitnu procenu Lorensa Grua o neverovatnim konkurentskim prednostima srpskih klinika: srpski pacijenti ne očekuju da budu plaćeni za testove, pacijenti i njihove porodice ne traže skupa osiguranja koja obavezno pripadaju pacijentima u zapadnim zemljama, a i srpska država ne očekuje od farmaceutskih kuća da isplate skoro nikakve veće troškove kada se njeni stanovnici koriste kao zamorci.

Uz to, Srbi su i doslovno nazvani "jako čistim zamorčićima" ("pure and clean guinea pigs"), jer "prosečno i tipično srpsko telo" još uvek nije tokom života zatrovano dugotrajnom upotrebom raznoraznih farmaceutskih preparata, kao što je slučaj već nekoliko decenija na Zapadu. Time je "industrijski sektor" eksperimentalnih ispitivanja identifikovan kao jedan od "sektora" s velikim potencijalom da bude konkurentan. Drugim rečima, Srbi su veoma konkurentni kada su u pitanju tela i organizmi koji se koriste za farmaceutske i genetske eksperimente.

Zbog posebnog značaja ovog posla, testiranja lekova za američke farmaceutske korporacije, "Buz Alen" aprila 2004. uključuje direktno i svog SEDP supervizora iz Maklina (McLean), gospodina Kristofera Vilijamsa (Christopher P. Williams), kao pojačanje Lorensu za rad u ovoj oblasti u Srbiji. Pre dolaska u "Buz Alen", gospodin Vilijams je stekao dugogodišnje iskustvo (preko dvadeset godina) radeći u zemljama Sovjetskog Saveza na projektima Džordža Soroša - Open Society i Soros Investment Fund, između ostalog. Pre rada u Srbiji radio je nekoliko godina na projektima u Hrvatskoj, gde su izvršene sve pripreme za dolazak USAID-a i "Buz Alena" u Beograd. I dan-danas g. Vilijams je brojnim poslovnim i ličnim razlozima blisko povezan sa zvaničnim Zagrebom.

SEDP je tada kompletirao svoj "eksperimentalni klinički" tim dovođenjem u svoje redove dr Ane Đorđević, direktno sa sponzorisanog usavršavanja na Univerzitetu "Johns Hopkins" u SAD. Pre odlaska na neophodne američke pripreme, dr Đorđević je radila u Nišu na svojoj specijalizaciji za neuropsihijatra. Svoju psihijatrijsku specijalizaciju u Srbiji nikada nije završila, ali joj to ne smeta (iako je to Hipokratovom zakletvom i etičkim kodeksima zabranjeno) da, pored rada s ovim "konkurentnim srpskim sektorom", radi i na profilisanju srpskih kolega za potrebe rukovodstva SEDP projekta, kao i na ispomoći za psihološko profilisanje za potrebe propagandnog rada Timotija Kolinsa.

Posle godišnjih odmora 2004. rad se intenzivira uključivanjem domaćih stručnjaka za ovu oblast kao spoljnih saradnika, dr Siniše Radulovića i dr Nevenke Stojanović. Oni su i do tada, kao i sada, samostalno i nelegalno, radili brojne studije u Beogradu i uživali u veoma luksuznom životu, putovanjima širom sveta, zabavi na teniskim terenima...

Dr Radulović je stekao duboko poverenje "Buz Alena" time što je obećao da će jednostavno povećati "komparativnu prednost" srpskih pacijenata, i to skraćivanjem vremena potrebnog da bi se dobila vladina zvanična odobrenja za eksperimente - sa 60, na samo nekoliko dana. Naime, dr Radulović je savetovao da se jednostavnim podmićivanjem etičkih komiteta u Srbiji njihov rad na izdavanju dozvola (koje prethode eksperimentima na pacijentima) mogu umnogome ubrzati, tj. svesti na samo par dana, potrebnih da se keš-transakcije obave iza kulisa. Koliko je ovakva kooperativnost bila od pomoći SEDP-u i multinacionalnim farmaceutskim kućama, govori i činjenica da je ubrzo dr Radulović dobio za svoje "konsultantske usluge" nekoliko desetina hiljada dolara, potpisavši priznanice na dvostruko veće iznose: po dobro razrađenom receptu Lorensa Grua i, u ovom slučaju, uz saradnju Kristofera Vilijamsa. Treba napomenuti da je dr Radulović istovremeno i savetnik Vlade Srbije, tj. ključna spona za obostrano lukrativnu saradnju između Vlade (Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo nauke) i "Buza" po ovom pitanju - kada je reč o eksperimentima. U tom poslu ima dovoljno gotovine za sve uključene u takav "biznis s konkurentnim zamorčićima".

Zbog veoma osetljivog aspekta ovakvih aktivnosti, kada je javnost u pitanju, u sve je tada bio uključen i neizbežni Timoti Kolins, psiholog zaposlen u američkoj vojnoj obaveštajnoj službi. Kao ekspert svog propagandnog posla, Kolins je uspešno osmislio strategiju "pozitivnog spina". Naime, srpskoj javnosti to treba prikazati kao profitabilnu (za koga?) industriju i stalno napominjati da time SEDP dovodi najnovije "eksperimentalne preparate" za tretiranje srpskih bolesnika, koji su ionako u teškom stanju (i često im ionako nema pomoći?!), kao i da će se time promovisati srpsko zdravstvo... Pre svakog gostovanja dr Radulovića i dr Stojanović u medijima svi detalji i odgovori na moguća pitanja novinara pripremni su na dugim sastancima s psihologom Kolinsom i nesuđenom psihijatricom Anom u prostorijama SEDP, beogradski Bulevar kralja Aleksandra 86, treći sprat levo.

Naravno, ogromnu ulogu u ovom zločinačkom poduhvati ima i srpski ministar zdravlja (i tada, i danas). On je dobio ogromne pare, procenjuje se da je inkasirao oko pet miliona evra, da ustupi srpske klinike za nastavak testiranja lekova koji su prethodno američke farmaceutske kuće ispitivale, u prvoj fazi, na pacovima. U drugoj i trećoj fazi ti lekovi se ispituju na živim ljudima. Na Zapadu svaki pacijent koji pristane na ispitivanje dobija skupu polisu životnog osiguranja, veliki novčanu naknadu zbog neizvesnosti kojoj se izlaže, a predviđene su i posebne procedure.

Ministar Milosavljević, koji je univerzitetski profesor, odlučio je da ove specijalne zločinačke eksperimente nad srpskim pacijentima poveri svojim kolegama, univerzitetskim profesorima, skoro isključivo po političkoj podobnosti.

Lekar koji ispituje ekspermentalni lek na svojoj klinici odabere 15-20 pacijenata. Ispitivanje traje do tri nedelje - ako pacijenti u međuvremenu ne umru. Za svakog bolesnika nad kojim se vrši Mengeleov eksperiment, "Buz Alen" odvaja po tri hiljade evra. Hiljadu evra dobija lekar, drugu hiljadu, predviđeno je, treba da dobije klinika na kojoj se eksperiment vrši, a treća je namenjena za materijalne troškove. U praksi, lekar dobije sve tri hiljade. Kada se ova suma pomnoži sa 15 do 20 pacijenata, lekar samo na jednom eksperimentu zaradi za tri nedelje i do 40.000 evra. Većina pacijenata umre prve nedelje eksperimentisanja. Ali, bože moj, oni su potpisali saglasnost za eksperimentisanje.

Profesorska mafija pažljivo bira pacijente, po standardima koje je dobila. Uglavnom se ubeđuju ljudi iz nižih socijalnih slojeva i seoskih sredina, da im nema spasa, da nema lekova ili da su skupi, ali da ima najnoviji koji može da im spase život. Potrebno je samo da potpišu dobrovoljni pristanak. Lekari tako teraju i teške psihijatrijske bolesnike da daju saglasnost za eksperiment, iako su neuračunljivi.

Članovi te mafije, na čijem je čelu ministar Tomica Milosavljević, često putuju o trošku stranih farmaceutskih kompanija u inostranstvo, uz ministrovo odobrenje, na ''usavršavanje'', dobijaju skupe poklone, mnogi su kupili stanove u Njujorku, Vašingtonu. Najalaviji je profesor urolog Sava Mićić, koji u Njujorku ima petosoban stan, kupljen krvavo stečenim parama od eksperimentisanja.

Pretpostavlja se da su medicinski eksperimenti za vreme Koštuničine vlade izvršeni na oko tri hiljade pacijenata. Većina ih je umrla prve nedelje testiranja, a ostali u naredna tri meseca. Nije zabeleženo da je bilo koji ispitivani lek stavljen u upotrebu u farmaceutskim kućama na Zapadu. 

Etički komitet - leglo mafije

Sve eksperimente s lekovima koji su tek u drugoj fazi ispitivanja, nad srpskim pacijentima odobrava Etički komitet Srpskog lekarskog društva.

Tako je 7. jula ove godine održana sednica Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, na kojoj je, bez sporenja, prihvaćen predlog da se odobre novi eksperimenti. Ukupno njih 38! Dakle, 38 eksperimenata, a svaki obuhvata od 15 do 20 pacijenata. Samo na osnovu ovog odobrenja više od tri hiljade pacijenata biće zamorci u zločinačkim eksperimentima srpskih profesora medicine! Nije teško izračunati koliko će para ova gospoda staviti sebi u džep i koliko će zaraditi Jozef Mengele - ministar Tomica Milosavljević.

Na pozivu za sednicu Etičkog komiteta Kliničkog centra Srbije, odeljak IV tačka 5, predviđeno je da se prisutni upoznaju s "Obaveštenjem o neželjenom događaju u našem centru u toku sprovođenja studije EX 1729-1778." Glavni istraživač je prof. dr Dragana Micić.

Samo odobrenjem Etičkog komiteta od 7. jula ove godine, više od tri hiljade pacijenata biće primorano da potpiše ''dobrovoljni pristanak'' na eksperimentisanje lekovima koji nemaju upotrebnu dozvolu. Pored stotine postojećih lekova, sirotinja raja će gutati pilule ili primati injekcije koje su tek isprobane na pacovima.

Samo podobni

Među profesorima je izbio skandal kada je profesor Medicinskog fakulteta Nada Kovačević, koja je šef katedre Interne medicine na Institutu za bolesti digestivnog sistema, želela da prijavi svoj eksperiment. Njen student, koji zastupa stranu farmaceutsku kuću, saopštio joj je da dozvole za eksperimentisanje izdaje lično ministar Tomica Milosavljević. I to samo podobnim kolegama.

Profesorka Nada Kovačević je rođena sestra Biljane Kovačević-Vučo, predsednice JUKOM-a i pravnog zastupnika Bebe Popovića. Znači, ministar je procenio da gospođa Kovačević nije podobna da uđe u ''igru'' i podeli plen.

 Dovoljno "repromaterijala"

I, evo, već godinama posao ide veoma dobro po "Buz Alen". Srpskoj vladi i javnosti uspešno se predstavlja da je konkurentnost srpske privrede u budućnosti, između ostalog, i u korišćenju nesrećnika kao zamorčića u farmaceutskim eksperimentima. Procena je "global resilience departmenta" u "Buz Alenu" da Srbiji neće ponestati, u godinama koje dolaze, srpskih kandidata (pacijenata) za ovaj unosni "biznis". Pošto nas naša politička elita vodi putem beznađa, kriminala i gladi za najveći deo nacije, čini se da je ovakva procena dobro utemeljena. Otud i dozvola Vlade Srbije "Buz Alenu", da ispira mozak našoj javnosti tvrdnjama - da ćemo sebi naći mesto u modernom svetu tako što ćemo imati ulaznicu namenjenu za "konkurentne" zamorčiće. "Buz" i USAID još uvek nisu objasnili zašto se ovakav "inovativni" koncept ne primenjuje na sličnim projektima u Hrvatskoj i Makedoniji, niti bilo gde drugde u svetu.

Akcija tužilaštva

Specijalno tužilaštvo za borbu protiv organizovanog kriminala moglo bi, uz pomoć Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala, vrlo brzo ući u trag profesorskoj mafiji. Bilo bi dovoljno da se saslušaju još živi pacijenti i utvrdi pod kojim su okolnostima dali saglasnost da se nad njima vrše eksperimenti s nepozantim i neregistrovanim ''lekovima'', na koji način su primoravani i oni i njihova rodbina, kao i koliko je njih umrlo posle ovih ''istraživanja". Profesorska banda bi mogla da bude optužena, na čelu s ministrom Milosavljevićem, za udruživanje u zločinačku organizaciju i osuđena na najteže kazne.

Bez podataka

Novinarima TABLOIDA saopšteno je u Etičkom komitetu da svaki lekar koji vrši eksperimente svoja saznanja dostavlja finansijeru. O tome koliko pacijenata umre za vreme tih eksperimenata i koliko testiranih lekova završi kasnije, nakon odobrenja nadležnih, u apotekama, oni nemaju podataka. Niti su ih ikada tražili.

Na pitanje TABLOIDA da li tako ispitani lekovi dobiju odobrenje da se koriste u Srbiji, bez dozvole da budu u prometu i na Zapadu, u Etičkom komitetu nemaju odgovor jer nemaju nikakva saznanja. Sve zna, kažu, Mengele Tomica Milosavljević.

Ambasador se ovajdio

Njegova ekselencija ambasador Majkl Polt bio je veoma blizak obaveštajcu Lorensu Gruu, kome je otvarao put do bivšeg ministra pravde Zorana Stojkovića, predsednice Vrhovnog suda Srbije Vide Petrović-Škero i premijera Koštunice i njegovih ministara.

Glavni urednik TABLOIDA našao se na optuženičkoj klupi Okružnog suda u Beogradu, pod optužbom da je ''povredio ugled ambasadora SAD-a u Beogradu Majkla Polta", sumnjičeći ga da je od USAID-a i njegovih agenata dobijao ''malu naknadu za pomoć u promovisanju njihovih aktivnosti". Optužba je povučena intervencijom iz Vašingtona.

Stejt department je veoma loše ocenio učinak ambasadora Majkla Polta i on će, pogađate, novi posao dobti u USAID-u!