Rusija se sprema za globalni rat

Načelnik ruskog Generalštaba Nikolaj Makarov je obznanio planove za stvaranje vazdušno-kosmičke odbrane protiv američkih hipersoničnih projektila, koje trenutno ne može niko da zaustavi.

Posle najava ruskog predsednika i premijera da će američka protivraketna odbrana (PRO) biti povod za novu trku u naoružanju u narednoj deceniji, u Moskvi su počeli sasvim otvoreno da govore o pretnjama koje stoje pred njihovom zemljom i koji koraci će tim povodom biti preduzeti. Najavljeni grandiozni plan naoružavanja ruske armije do 2020. godine, u iznosu od skoro 700 milijardi dolara, samo je deo mozaika sve jasnije sklopljenog. Promene, naime, obuhvataju i strukturu oružanih snaga, kao i novi koncept odbrane zasnovanog prvenstveno na prevenciji i odbijanju globalnih udara i na sposobnosti da se isti efikasno zadaju. Ali posebno zabrinjava, to što se o ovim konceptima sve manje govori kao o hipotetičkim, što svedoči da su pripreme za globalni rat već daleko odmakle.


BRZI GLOBALNI UDARI

Scenario tog sukoba je sada više nego očigledan. On se, bar u početnim fazama, neće voditi tenkovima, topovima i pešadijom, kao što je bilo u Drugom svetskom ratu. Na scenu sada stupaju hipersonični projektili, koji lete i udaraju brzinama između 6.000 i 10.000 kilometara na čas i imaju veliki radijus kretanja. To je poznata američka strategija „brzih globalnih udara“, lansiranih tokom predsednikovanja Džordža Buša Mlađeg. I mnogima je, sve donedavno, izgledala kao čista apstrakcija. Posle serije uspešnih testiranja Pentagona, međutim, hipersonične rakete postale su zastrašujuća realnost. Sada je potpuno jasno da će trka u naoružanju u narednim godinama da se odvija ponajpre na ovom polju – sa jedne strane stvoriti što više krilatih raketa koje za sat vremena preleću planetu i, sa druge strane, izgraditi sisteme za njihovo presretanje i obaranje. Jer, u ovom trenutku nijedan PVO sistem to nije u stanju…
Načelnik Generalštaba Oružanih snaga RF Nikolaj Makarov izjavio je prošle nedelje da će u narednim mesecima Moskva postaviti osnove buduće integrisane vazdušno-kosmičke odbrane (VKO), sa kojom će zaštititi Rusiju od svih tipova raketa. Naravno, VKO je predviđen pre svega za odbranu od hipersoničnih projektila. „Država mora da ima nad sobom kišobran koji bi je zaštitio od udara balističkih raketa, od raketa srednjeg dometa i od krilatih raketa različitog baziranja – vazdušnog, morskog i kopnenog – uključujući i one na krajnje malim visinama, u bilo koje vreme, u bilo kojoj situaciji. U meri razvoja borbenih tehničkih sredstava, kao i izviđačkih i sredstava obaveštavanja, mi ćemo povećavati sistem VKO, tako da on do 2020. godine funkcioniše u punom obimu“, izjavio je Makarov.

Mnogi će primetiti da je ova izjava načelnika ruskog Generalštaba prilično komplikovana, gotovo šifrovana. Tim pre ona zaslužuje detaljniju analizu.
O opasnostima koje prete Rusiji progovorio je Dmitrij Medvedev još krajem maja, kada je u intervjuu glavnom uredniku lista „Izvestija“ rekao da je „novi svetski rat moguć“, o čemu smo tada pisali („Pečat“ br. 116). „Takav sukob je, nažalost, moguć jer postoje različite zemlje sa različitim interesima. Na planeti je ogromna količina oružja i postoje ljudi koji i dalje vide rat kao sredstvo za rešavanje svojih političkih problema“, poručio je tada Medvedev i ponovio da je evropskom kontinentu potrebna nova arhitektura bezbednosti.

Da podsetimo, bilo je to samo dve nedelje posle američkog testiranja hipersonične krilate rakete srednjeg dometa X-51A „vejvrajder“, koja razvija brzinu pet puta veću od zvuka, odnosno oko 6.000 kilometara na čas. Objašnjenje Pentagona bilo je da će „vejvrajdere“ da koristi protiv terorista, ali ono teško može da drži vodu ako se zna da ni najveće vojne sile današnjice nemaju odbranu protiv ovih raketa. Takođe, sredinom februara SAD je testirao i lasersko oružje, kada je sa aviona u pokretu pogođena balistička raketa na tečno gorivo, a septembra prošle godine na isti način pogođen je i automobil u pokretu. Da li bi iko ozbiljan poverovao da je takvo naoružanje stvoreno za obračun sa gorštacima u Avganistanu?


PREVLAST U VAZDUHU

Sa druge strane i Moskva je ovih dana najavila da počinje sa razmeštanjem svojih „iskandera“ na severozapadu zemlje, bez preciziranja tačne lokacije. Pretpostavlja se da bi to bilo u okolini baltičkih država – Estonije, Letonija i Litvanije – kao i u Kalinjingradskoj oblasti, odakle bi se „pokrivalo“ više od pola Poljske. „Iskanderi“ takođe spadaju u hipersonično oružje, ali kratkog dometa, do 500 kilometara. Zbog svoje velike brzine (oko 9.000 kilometar na čas) namenjeni su razbijanju protivničkih PVO i PRO sistema, kao i za druge visokoprecizne udare.

Da je vrag odneo šalu, potvrđuje i okrugli sto o problemima nacionalne bezbednosti koji je prošle nedelje organizovala vodeća ruska informativna agencija „RIA Novosti“. I na ovom skupu su svi vojni eksperti došli do istog zaključka – najvažniji zadatak vazdušno-kosmičke odbrane biće borba protiv „hipersoničnih projektila verovatnog protivnika“! Ekspert Ministarstva odbrane RF Igor Korotčenko ovu potrebu obrazložio je time što SAD krupnim koracima napreduje u stvaranju hipersoničnih raketa nove generacije, u okviru Bušovog programa „brzih globalnih udara“ (Prompt Global Strike).

Osnovna odlika novog oružja je njegova velika brzina, izuzetna preciznost i efikasnost uništavanja ciljeva. Postojeći PVO sistemi, poput S-300 na primer, praktično su nemoćni protiv ovih projektila, jer lete znatno brže od raketa presretača. Takođe, S-300 ima na raspolaganju veoma kratko vreme za reagovanje, od trenutka kada hipersonični projektil uđe u njegov domet. Nešto veće šanse imaju novi S-400 sistemi, zbog svojih bržih raketa i većeg dometa. Međutim, Rusija trenutno ima samo dva diviziona S-400 na bojevom dežurstvu, a i oni za sada koriste rakete starije generacije. Jedina prava odbrana može biti novi sistem pete generacije u najavi, S-500, kao i njegova još naprednija modifikacija koju u ekspertskim krugovima nazivaju S-1000, ali su to projekti (daleke) budućnosti.

Ruski stručnjaci pozivaju se na dokumente konsultativne grupe NATO za kosmička istraživanja (AGARD), prema kojima istraživanja hipersoničnih projektila idu paralelno u više pravaca: za uništavanje utvrđenih ili duboko ukopanih objekata, za uništavanja objekata PVO-PRO, kao i za stvaranje prevlasti u vazduhu, odnosno presretanje balističkih raketa i protivničkih hipersoničnih projektila. Spisak zadataka jasno ukazuje kakvog protivnika SAD i NATO zapravo nišane i da ovi skupi eksperimenti imaju malo veze sa nekakvom terorističkom pretnjom. I upravo činjenica da Amerikanci svoje ozbiljne vojne pripreme maskiraju Iranom, Korejom i teroristima može biti ključni signal za Rusiju, ali i Kinu.

ORUŽJA BUDUĆNOSTI

Ali, izgleda da su Rusi toga i te kako svesni. U Moskvi upozoravaju da pojava ovih raketa u rukama SAD-a, svodi na minimum prednosti ruskog nuklearnog štita. Jer, u slučaju masovnog napada hipersoničnim oružjem po mobilnim nuklearnim sistemima (kao što je „topolj-M“ ili „jars“), koji čine osnovu strateškog obuzdavanja, zbog brzine ovih projektila Rusi naprosto neće imati vremena da ih sklone od udara. Zato Korotčenko upozorava: „Pretnja naoružavanja američke vojske hipersoničnim raketama zahteva adekvatne uzvratne mere Rusije u koje spada stvaranje sistema VKO i njegovo opremanje informacionim, obaveštajnim i borbenim sredstvima, uključujući jedinstveni sistem PVO-PRO pete generacije“.

Amerikanci ne skrivaju da već raspolažu hipersoničnim oružjem. Tu se radi o programu ARRMD („Spremnost za najbrži raketni odgovor“), koji vodi DARPA, Agencija za napredne odbrambene istraživačke projekte. U okviru ovog programa su istraživanja hipersoničnih raketa dugog dometa sa daljinskim navođenjem, klase vazduh-zemlja i brod-obala. U maju je testirana i krilata raketa Minotaur-4, za koju se navodi da je u stanju da pogodi svaku tačku na planeti za manje od sat vremena. A pomenuti „vejvrajderi“, sa dometom od 1.200 kilometara i brzinom od skoro 10.000 kilometara na čas, biće u redovnom naoružanju američke armije već od 2015. godine.
Treba napomenuti i to da je najefikasnija odbrana od hipersoničnog oružja – laser. Međutim, najpre Gorbačov, a potom i Jeljcin, stopirali su ruski program borbenih lasera, dok je Vašington svoja istraživanja u ovom pravcu nastavio punih 25 godina. Sada Rusi plaćaju cenu zaostajanja u oblasti, u kojoj su nekada bili ispred svih. Ostaje im samo nada da će S-500 stići na vreme. U suprotnom, ostaće potpuno otvoreni za udare hipersoničnim projektilima. A to može biti preveliki izazov za one koji su uložili hiljade milijardi dolara u razvoj oružja budućnosti. Jer, kako je rekao Medvedev – novi globalni rat je moguć.

Bogdan Đurović