Kako su nas ojadili Đinđićevi ''eksperti''

Velika većina rado čitanih priča ima za temu i ljubav i smrt. U priči koja sledi ljubavi nema, niti će je biti. Smrti takođe nema, ali će je izvesno biti. Ovo je priča koja iskače iz klasičnog klišea u kome postoje dobri i loši momci. Ovde su svi momci loši.

Vojin Lazarević od narko do elektro dilera
 
Ovo je priča o prapočetku stvaranja energetske mafije, njenom sastavu, njihovim imenima i biografijama, o struji i nafti, elektromašinogradnji, ljudima iz mafije u državnim preduzećima, anketnom odboru, finansiranju političkih stranaka, izvanrednoj mafijaškoj saradnji kadrova DSS-a i DS-a na lokalnom beogradskom nivou, u čerupanju gradskih javnih preduzeća.
Ovo je i priča o bivšem ministru - ekspertu, inače notornom kriminalcu, preko čijih firmi od 2001. pa do danas NIS uvozi naftu i koji je toliko predano radio svoj posao, da se javno hvali (doduše, u užem društvu), da je za svog mandata inkasirao 28 miliona USD, koje danas ulaže u građevinarstvo (elitno naselje Lisičji potok na Dedinju). U ovoj priči naći će se mesta i za njegovog naslednika, pevača u crkvenom horu i za njegovu vrlo interesantnu biografiju, kao i za njegov doprinos etabliranju energetske mafije u klasično DSS-ovom maniru.
 
Ko priču bude čitao do kraja, saznaće i kakvu je ulogu u ovoj energetsko-mafijaškoj burlesci imao jedan gramzivi profesor s beogradskog ETF-a, inače, verovatno, najpoznatiji politički konvertit na Beogradskom univerzitetu. Saznaće se i ko su mafijaški ljudi u Regulatornoj agenciji za energetiku. Ko bude strpljiv do kraja, saznaće i zašto su se razišli Vuk Hamović i Vojin Lazarević, to jest, da li su se uopšte i razišli. Koje su veze ovog drugog oko aktuelnih zbivanja u FK Partizan i dolazi li do otvorenog sukoba energetske i sportske mafije. Ko je tu čiji i šta je u pozadini opravdanog bojkota Partizanovih navijača? Ko je to organizovao?
Dakle, u ovoj priči naći će se i fudbal, ali samo zbog surove logike plasmana ogromnog kapitala, koji je stekla energetska mafija. Nekima će ova priča izgledati kao da je proizašla iz "teorije zavere" jer su u njoj bezmalo svi. Tajkuni, stranke, političari, direktori EPS-a, NlS-a, EMS-a, policija javna i tajna, pravosuđe, profesori itd.
 
U ovoj priči nema samo našeg patrijarha i rimskog pape. Ali, ima nekoliko naših vrlih i istaknutih vladika, koji su predano radili i rade na "šminkanju" moralnog i poslovnog lika vodećih energetskih mafijaša. Biće reči i o njima. Znači, ovo nije priča iz arsenala "teorija zavere". Na žalost svih nas, sve što će biti navedeno u ovoj priči je istina i biće potkrepljena nizom "škakljivih" dokumenata. Prvi put dostupnih javnosti. Ali neće biti prezentirani svi dokumenti, jer bi to nosilo opasnost da priča preraste u optužnicu, a nju, ipak, treba da piše neko drugi. U ovoj priči nema lascivnih poruka, nema govora o prostituciji (osim moralne), te nju mogu i treba da čitaju i mladi od 18 godina. Ona se jedino, izričito, ne preporučuje za čitanje Okružnom javnom tužiocu u Beogradu i to zbog krajnje dobronamerne brige - da ne poremeti svoj duševni mir.
 
Prapočetak i geneza kriminala u EPS-u

Prvi začetnik mućki u EPS-u bio je izvesni Siniša Ćirić. On je do početka devedesetih bio dugogodišnji finansijski direktor EPS-a i visoki član uprave FK Crvena zvezda. Uvek je bio lakom na pare, pa i danas, kao penzioner, ne izlazi sa 21. sprata bivšeg CK (kabinet Vojina Lazarevića). Nešto nostalgije, miris para i njegov intimus Bogdan Đurdević (bivši direktor u EPS-u, odavno u penziji, ali legalno radi za Vojina), prosto ga vuku tamo. Ispočetka, te mućke bile su relativno male (prelivanje EPS-ovih para u FK Crvena zvezda) ali postepeno su bivale sve veće, da bi velike razmere dostigle u vreme sankcija preko već zaboravljene firme "Atel".
Tada su počeli da se odlivaju milioni dolara. Svoj pripravnički staž u pljački, tada i u toj firmi, kao prevodilac S. Ćirića, počinjao je i današnji suvlasnik EFT-a Sveta Bulatović. Koliko je tu bilo i kakvog prometa, može se samo pretpostaviti, ali se pouzdano zna da su se dva direktora te firme "samoubila" pod sumnjivim okolnostima.
 
"Biznis" se neprekidno uvećavao pod Duškom Jovanovićem 1992-1997, ali je pravi procvat doživeo 1997-1999, kada je generalni direktor EPS-a bio Slobodan Babić. Malo se zna da su već u leto 1997, u porodičnoj kući Vojina Lazarevića u Kotoru, kao njegovi gosti, sa svojim porodicama letovali Slobodan Babić i Srđan Nikolić.
Ugovarali su modalitete ili, što bi se reklo, "uvezivali" kako da u svoje džepove prevale oko dva miliona dolara kao rezultat besplatnog angažovanja TE-TO Novi Sad, a za potrebe elektroprivrede Crne Gore, i kako da izbegnu plaćanje akciza i poreza na mazut državi Srbiji. To su i učinili. Kompletna dokumentacija tog slučaja "Mazutna afera 1998." nalazi se danas u UBPOK-u . Naravno, bez rezultata, bar do sada.
Ovde će biti malo podrobnije objavljena pozadina tog posla. I to iz dva valjana razloga...
 
Prvi razlog je taj, što se u tom poslu i kroz njega konstituiše mafijaško jezgro koje danas hara (pljačkajući) srpskom energetikom. Naime, sem Vojina Lazarevića koji je osmislio celokupan posao, svi iz tadašnjeg EPS-ovog rukovodstva, koji su u njemu aktivno učestvovali (a to je najveći deo), danas su bez izuzetka suvlasnici u NAP-grupi Vojina Lazarevića ili u EFT-u Vuka Hamovića. Osim Ace Markovića, koji je za potrebe mafije instalisan kao kontrolor igre u Regulatornu agenciju za energetiku.
Drugi razlog je taj što je ovaj posao bio praktično prototip budućih poslova, koje će po sasvim istoj matrici mafijaška ekipa raditi sa EPS-om od leta 2001. pa sve do danas.
 
Crna Gora tog leta nije imala struje i Vojin Lazarević, tadašnji savetnik za privredu Filipa Vujanovića (tada premijera Cme Gore), u saradnji s tadašnjim rukovodstvom EPS-a i EP Republike Srpske, pravi dogovor o tome kako Crna Gora da dobije struju, a da se i "ekipa" okoristi. Tog leta vrši se dokapitalizacija "Jugopetrola - Kotor", u kojoj učestvuje "Lukoil", i to tako da svoj paket akcija plaća ne novcem, već mazutom iz rafinerija Novi Sad i Pančevo, koji je nusprodukt prerade sirove nafte.
U istom trenutku (cesijom), on postaje vlasništvo elektroprivrede Crne Gore, kojoj "Jugopetrol - Kotor" duguje za struju. Da je EP Crne Gore potpisala ugovor sa EPS-om, morala bi se platiti akciza i porez na promet (u to vreme bila je SRJ), a to znači da za "ekipu" ne bi ostalo ništa. Zato je fiktivno napravljen Ugovor EPS - EP Republike Srpske.
 
U ime EPS-a potpisao ga je Srđan Nikolić (zamenio S. Babića), a parafirali su ga Radivoje Dangubić i Aca Marković. U ime EP Republike Srpske potpisao ga je Darko Skulić. Već je rečeno, da je sav posao osmislio Vojin Lazarević, današnji vlasnik "Rudnap-grupe", a bivši suvlasnik EFT-a.
Dakle, nije tačno da firma EFT (osnovana tek 13. oktobra 2000.) nije vec imala svoju infrastrukturu ili čak gledajući iz drugog ugla, možda je EFT u stvari samo zamaskirano čedo te iste infrastrukture. Zato će biti izuzetno zanimijivo pobrojati Babićev menadžerski tim tada, ali i šta su oni danas, za koga i gde rade...
 
Ko je ko u energetskoj mafiji ?

Slobodan Babić, tada generalni direktor EPS-a a danas predsednik Upravnog odbora "Minel-kotlogradnje", firme skoro kupljene od "Rudnap-grupe". Posle odlaska iz EPS-a bio zaposlen u firmi "De Kotra" u vlasništvu Vlade Sekrevskog. Ova firma ima izuzetnu "prohodnost" i u EPS-u i u EMS-u, najviše zbog toga jer je u njoj radio zet Duška Jovanovića, bivšeg generalnog direktora EPS-a. Između ostalog, dobili su tender u EPS-u od 20 miliona evra za kupovinu transformatora iz Rumunije, što je pompezno objavljeno u štampi. Ali nije objavljeno ko je posrednik. Slobodan Babić, predsednik SPS-a Kragujevca, verovatno kao nagradu za izgubljene izbore u Kragujevcu, biva imenovan za potpredsednika u Vladi Mirka Marjanovića.
 
Siromašni inženjer u Fabrici lanaca "Filip Kljajić" u Kragujevcu do 1995, već 1997. školuje sina u Americi. Finansiranje je "uvezao" EPS-ovim parama Raša Babić, preko srpskog filmadžije i ugostitelja u Holivudu, Dan Tane i Novica Mašković, zamenik generalnog direktora. Danas radi u "Rudnap-grupi" kod Radivoja Dangubića. Pre odlaska u "Rudnap-grupi", pre dve godine, uzeo otpremninu od EPS-a, u visini od 15.000 eura.
 
Raša Babić, pomoćnik generalnog.direktora. Danas u penziji, četvrti akcionar u FK Partizan posle Zeke, Ćurkovića i Bjekovića, ali i direktor SKY-Electronic, Partizanove ćerka-firme aktuelno umešane u kupovinu "Energoprojekta".
Moma Cebalović, i tada i sada direktor Centra za odnose s javnošću. Dobio od EPS-a stan od 100 kvadrata. Danas mu sin studira u Americi, te dotični ne bira način kako to da isfinansira. Našao je mnoge načine, ali najciničnije zvuči debilasta akcija "EPS i deca" zamišljena da edukuje malu decu o struji. Jedini pravi efekat te akcije oseća samo Cebalovićev sin u Americi.
Sveta Bulatović, direktor Elektro-energetskog koordinacionog centra (EKC), finansiranog od EPS-a, ćerka-firma EPS-a. Danas suvlasnik firme EFT.
Krsta Vuković, pomoćnik generalnog direktora. Danas radi za "Minel-Kotlogradnju" i "De Kotru". I svog sina je zaposlio nedavno u "Minel-Kotlogradnju", koji, dolazeći na posao svojim novim "audijem" A6, diže moral radnicima, sumnjičavim prema tranziciji.
 

Aca Marković, pomoćnik generalnog direktora, danas je član Saveta Regulatorne agencije za energetiku, kao čovek ispred SPS-a u tom telu. Ono sto je manje poznato, to je da je ispred SPS-a prvobitno bio predložen za tu funkciju jedan njihov kadar iz Novog Sada, ali je u Vladi bio tražen baš "drug" Aca. Ubeđivanje Dačića nije išlo lako, ali je ipak popustio.

Drago Skulić, generalni direktor Elektroprivrede Republike Srpske. Bio je u savršenoj harmoniji s Babićem, "drugom" Acom i Dangubićem oko lažiranja dokumentacije za "Mazutnu aferu 98". Danas je i on suvlasnik "Rudnap-grupe".
Ovaj čovek je pre više od trideset godina bio savezni fudbalski sudija u tadašnjoj Prvoj ligi i prvi koji je uhvaćen i kažnjen zbog nameštanja rezultata. U tom smislu se može pohvaliti da je istorijska ličnost.
 
Slobodan Daković, nekadašnji generalni direktor Elektroprivrede Crne Gore, takođe je danas u Beogradu. Direktor je onog istog EKC-a kome je tada direktor bio Sveta Bulatović.
Obrad Ćuk, direktor Direkcije za ekonomsko-finansijske poslove. Danas je penzioner, ali i finansijski savetnik.
Jedno je sigurno: ova energetska "hobotnica" bira ministra, članove Saveta Regulatorne agencije, menadžmente EPS-a, NIS-a. Iz pozadine, ali vrlo efikasno i gotovo nepogrešivo.

Firma EFT sa sedištem u Londonu
 
Firma EFT osnovana je 13. oktobra 2000. (osam dana posle pobune u Beogradu). Zima 2000-2001, a naročito novembar i decembar, bili su najteži u dugoj istoriji EPS-a, po broju (i intenzitetu) redukcija struje.
To je poznato javnosti, ali nije i podatak da redukcija gotovo da ne bi bilo ili bi bile minimalne, da Eektroprivreda Republike Srpske nije uskratila EPS-u svoje viškove struje. Sve viškove je prodala novoosnovanom EFT-u. To je bio prvi rezultat tek ostvarenih ''demokratskih'' promena. I početak slivanja državnih para u privatne džepove.
 
Danas samo slepi i mentalno hendikepirani ne vide da su "peti oktobar", uz pomoć stranog faktora, organizovali Miloševićevi tajkuni i njegova tajna policija, koja je držala "na vezi'' lidere DOS-a (sve bez izuzetka).
Svima njima, finansijski ojačanim prljavim i krvavim novcem ratnog profiterstva, zasmetala je rigidnost i besperspektivnost Miloševićevog režima. I, što bi rekao Marks, ''narasle proizvodne snage promenili su proizvodne odnose''.
 
Ove teze mogu se lako proveriti. Prizovite ime i lik bilo kog aktuelnog ''junaka tranzicije'' i pokušajte da saznate ili se setite šta je radio i čime se bavio taj moderni pljačkaš, a danas obavezno ''demokratski'' umiven. Dakle, svi su već tada bili bogati, a danas, naravno, višestruko bogatiji dodatnom pljačkom.
Ova mala digresija bila je neophodna da bi se objasnilo da ''biznismeni'' kao što su Vuk Hamović i Vojin Lazarević nisu nastali posle "petog oktobra", već su vredno pleli svoju kriminalnu mrežu (oni je zovu poslovnom), još u vreme Miloševića.
 
Kako je bilo moguće da firma EFT, osnovana 13. oktobra 2000. u Londonu, već 25. oktobra iste godine otkupi sve zimske viškove Elektro privrede RS? I to do 28. febreuara 2001, a da pri tom tadašnje poslovodstvo EPS-a (Krsto Vuković, Radivoje Dangubić, Obrad Ćuk, Raša Babić) uopšte ne reaguje. A imali su pravo i obavezu da to spreče, jer je tu zimsku struju godinama otkupljivao EPS.
Kada znamo gde danas rade ti ljudi (kod Vojina Lazarevića u "Rudnap" group), razlog što nisu reagovali biva sasvim jasan (ali i sa stanovišta Krivičnog zakona).
Ali činjenicu, da tek osnovana firma EFT posle 12 dana dobija ekskluzivno pravo da otkupi sve viškove struje Elektroprivrede Republike Srpske, valja objasniti, jer će se videti sva dubina ''finog'' tkanja Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. Naime, oni su se vredno spremali za "peti oktobar" teškom korupcijom rukovodstava elektroprivreda u regionu i tajnim finansiranjem DS-a i Zorana Đinđića. Da krenemo od početka.
 
Još 1997. dolaskom Slobodana Babića, dotadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije, za generalnog direktora EPS-a, počinje ''biznis'' s Vojinom Lazarevićem, o kojem smo već pisali. Treba napomenuti da u to vreme Vuk Hamović ima firmu GML u Londonu, specijalizovanu za otkup dugova, koja je već tada vredno radila sa EP Republike Srpske i EP Crne Gore. Kakvi su ''radovi'' bili u pitanju, govori skandalozno nameštanje USAID-pomoći Crnoj Gori, koja je pala u ruke GML-u Vuka Hamovića. Istraga o tome još uvek se vodi u USAID-u.
Poslovanje firmi GML i EFT danas ispituje Odeljenje za teške prevare (SFO) u okviru Skotland jarda u Londonu.
 
Slobodan Babić od jeseni 1997. godine, u dogovoru s Hamovićem i Lazarevićem, namerno pravi dugovanje EPS-a prema EP Republike Srpske u iznosu od oko 30 miliona DM, koje se namerno održalo sve do 2002. godine kada je poravnato isporukama struje EFT-u. Ovde je priložen konačan dogovor predstavnika EPS-a i Elektroprivrede RS gde je to vidljivo. Veoma važna činjenica je da je Babić namerno napravio i održavao dug od oko 30 miliona DM.
To je otvorilo prostor Vuku Hamoviću da u sprezi sa Dragom Skulićem počne ulaganje u remonte elektrana u Republici Srpskoj. Skulić je tada bio generalni direktor EP RS, a danas je suvlasnik "Rudnap" group s Vojinom Lazarevićem.
 
Uložene pare u remont GML je naplaćivao prodajom električne energije

Eelktroprivrede Crne Gore, gde je generalni direktor tada bio Slobodan Daković. Tako je i nastala afera kada su sredstva USAID-a data kao pomoć Crnoj Gori (10 miliona dolara) završila u džepu Vuka Hamovića, a kao tobož' razduženje EP Crne Gore za struju Republike Srpske (tj. opet Vuku Hamoviću).
Treba se podsetiti da je cena struje, koju je Hamović (GML) dobijao kao protivvrednost za finansirane remonte, bila niska i ispod svakog tržišnog nivoa.
Dakle, od 1997. besprekorno funkcioniše veza Hamović - EPS (Slobodan Babić) - EP Crne Gore (Slobodan Daković) - EP Rrepublike Srpske (Drago Skulić).
 
Ovakva infrastruktura s umreženim kadrovima daje odgovor na pitanje kako to da tek osnovana firma EFT dobije sve viškove struje, a EPS ostane bez njih. Ova energetska hobotnica s raznim kadrovskim dodacima po istom zadatku radi do današnjeg vremena.
Moramo se podsetiti da su republički izbori u Srbiji bili 23. decembea 2000, a da je Đinđićeva vlada formirana 27. januara.2001. Opštepoznato je da je Hamović finansirao DS i Zorana Đinđića. Dugove je valjalo vraćati i prvi korak ka tome je postavljanje i imenovanje za ministra energetike i njegovog zamenika dva krajnje opskurna lika. Naravno da su predstavljeni kao eksperti, po izboru Hamovića i Lazarevića.
Niko nije razumeo odakle dođoše gospoda Goran Novaković i Dimitrije Vukčević, koji su se međusobno oslovljavali s ''Baki''. Ali konačno je energetska mafija zaokružena i formiranu, pojačana s besprizornim izvršiocima, i veliki pir je mogao da počne. Zadatak da EPS i NIS stave pod šapu i da otvore do kraja slavinu za najveće prelivanje para u istoriji, iz državnog budžeta u džepove Vuka Hamovića, Vojina Lazarevića i bratstva, tada je uspešno započet. I traje do dana današnjeg. Velika lova, Baki!
 
''Ekspert" Goran Novaković

Jedan od brojnih ''eksperata'' koji su došli da nam ''pomognu'' Goran Novaković završio je geodeziju na Građevinskom fakultetu u Beogradu. To mu nije smetalo da postane ''ekspert'' za energetiku. Bio je i atletičar (kratkoprugaš) u AK "Crvena Zvezda" sve dok ga, zbog džeparenja svojih drugova po svlačionicama, nisu odatle izbacili. Malo zbog toga a više zbog problema s policijom usled krađe muzičkih uređaja po Dorćolu, napušta zemlju i radi sve i svašta. Sve dok ga firma ''Glenkor'', za koju je poslednju radio, nije uhvatila u prevari, jer je radio protiv nje a u korist Vuka Hamovića, te mu dala otkaz.
Gospodin Novaković, kao nezaposleno lice, odlazi na birou rada u Vašingtonu. Onda dolazi "peti oktobar", a nama u Srbiji stiže ''svršeni'' ekspert u januaru 2001. Šta je on dalje radio, vredi da bude opisano. Zanimljivo je da ga je Đinđić predstavio kao eksperta u januaru 2001, a smenio u junu 2002. godine. I to sa još zanimljivijim obrazloženjem - jer svojoj majci ne može da objasni ''previsok račun za struju''. Što bi rekao pokojni Vib u svom aforizmu: ' Koliko me rastuži saopštenje, toliko me zasmeje obrazloženje''.
 
Pravi razlog za to smenjivanje treba tražiti u ljutnji pokojnog Đinđića po povratku iz Amerike, što su gospoda Goran Novaković i Dimitrije Vukčević zaključili ugovor o uvozu sirove nafte preko svoje firme u kome su oni bili debelo ''ugrađeni''.
Dimitrije Vukčević
Rodom iz Sente, Dimitrije Vukčević je završio nuklearnu fiziku na beogradskom ETF-u. I kao što je red, zaposlio se na mesto i u firmu gde će moći da stasava i ''zri'' kao nuklearni fizičar. Neverovatno je ali u - Robne kuće "Beograd". Taj prvi paradoks, očigledno, obeležiće mu celu karijeru. I on odlazi van zemlje i, kao i njegov Baki, radi sve i svašta. Preko braka sa sestričinom Milana Panića, pa do zaposlenja u salonu za masažu na Zapadnoj obali SAD. Sve dok u Hamovićevoj režiji nije stigao Đinđićev i Bakijev poziv: ''Dolazi, neophodni su nam eksperti...'' I šta je mogao? Pozdravio mušterije u salonu za masažu i u januaru 2001. stigao da svojim ''ekspertskim'' iskustvom pomogne posrnuloj srpskoj energetici. Kako, videćemo u nastavku ove priče.
 
Ko su saučesnici hobotnice

Za Hamovićev i Lazarevićev EFT bilo je nužno da se, zbog njihovih ambicija u poslovima sa strujom, prvo EPS stavi pod ''šapu'', prvenstveno zato da bi u tehničkom (regulacionom) smislu peglao njihove trgovačke transakcije. Zbog toga je bilo neophodno instalirati bespogovorno poslušne, a samim tim nekompetentne ljude u vrh EPS-a. Poslovodstvo EPS-a je još pre ''petog'' oktobra bilo njihovo, samo sada u senci, tako da nije bilo problema ko će stvarno ''kontrolisati igru''.
Transparentna farsa u režiji Hamovića i Lazarevića mogla je da počne. Prvi (a verovatno i poslednji put) raspisan je konkurs za generalnog direktora EPS-a. Izabran je prvi komšija Dimitrija Vukčevića iz Sente, profesor uzemljenja i instalacija na Tehničkom fakultetu u Novom Sadu - Ljubomir Gerić. Ispoštovan je uobičajeni kliše koji je korišćen u svim elektroprivredama zemalja u tranziciji, i to bez izuzetka. Za direktora elektroprivrede postavljen je univerzitetski profesor. Narod, koji je dotad gledao samo rigidne face proverenih lopina, sada je mogao da se opusti, pred univerzitetskim profesorom, ne shvatajući da su lopovi s glavnog terena otišli na trenersku klupu.
 
Predsednik komisije za izbor generalnog direktora EPS-a bio je profesor ETF Jovan Nahman, čovek nesporno stručnog, ali i ozbiljno narušenog moralnog lika, i to uzimanjem čestih i velikih apanaža za razne studije (pretežno potpuno nepotrebne). ''Pakovanje'' tih studija išlo je preko EKC (direktor Sveta Bulatović) i preko Instituta "Nikola Tesla" (direktor Radomir Naumov). Član komisije bio je Sveta Bulatović, već tada izvršni direktor EFT-a. Na postavljeno pitanje skupštinskog anketnog odbora, da li misli da njegovo članstvo u komisiji predstavlja sukob interesa, Sveta Bulatović je odgovorio da ga je vlada imenovala ''verovatno zbog njegovih stručnih kvaliteta''. Teško je bilo i tada, a naročito sada kad se sve zna, ne poverovati da je vlada imenovala ''kozu da čuva kupus''. I to ne jednu noć, već sedam godina.
 
I onda je g. Ljubomir Gerić imenovao svoj tim. naravno. po nalogu s trenerske klupe. na kojoj su u prvom redu sedeli Radivoje Dangubić i Sveta Bulatović. Gerić, objektivno, do tada nije imao gotovo nikakve veze niti znanja o EPS-u i bio je idealan primerak za ''nemešanje u svoj posao''. Naravno, to ga ne opravdava za desetine miliona dolara, koje je prevalio u džepove energetske hobotnice. Dakle, treneri s klupe, a preko Ljubomira Gerića, imenovali su njegov prvi tim u sastavu:
 
VLADIMIR ĐORĐEVIĆ - njegov zamenik, a posle smenjivanja Gerića, do danas generalni direktor EPS-a. Čovek koji je u tolikoj meri deo hobotnice da danas više vremena provodi na 21. spratu bivšeg CK (kod Vojina Lazarevića), nego u Balkanskoj 13.
 
MILJAN VUKSANOVIĆ - tehnički direktor EPS-a. Opskuran lik, Crnogorac po zanimanju. Hteo da bude ''kalif umesto kalifa'', pa ga je Gerić smenio. Danas živi u Beogradu a radi kao savetnik za energetiku crnogorske vlade. Takođe je i predsednik UO Više elektrotehničke škole u Beogradu. ''Ekspert'' širokog spektra. Do pre nepunih godinu dana bio direktor hotela "Interkontinental" u Beogradu. Tipičan DOS-ov ekspert.
 
DANA VUKOVIĆ - direktorka Direkcije sa spoljnotrgovinske i devizne poslove, a pre toga zamenica Radivoja Dangubića. Bila je vrlo ''aktivna'' u raznim nameštanjima za hobotnicu. Od mazutnih aranžmana i afera sa EFT-om, stranih donacija, kredita za remonte itd. Danas penzionerka.
 
VLADIMIR MARJANOVIĆ - direktor Direkcije za upravljanje EES-om. Čovek izuzetno labilnog psihološkog profila, sklon kriminalu. Izuzetno korišćen od energetske hobotnice u svim poslovima sa strujom. Da bi spasao sebe, Gerić ga je smenio krajem 2003. Odmah je počeo da radi za EFT, a danas radi za "Rudnap" grupu Vojina Lazarevića.
 
DRAGAN VIGNJEVIĆ - glavni dispečer. Izlečeni alkoholičar. Takođe veoma sklon kriminalu ali i neobično sklon ''društvenim'' angažmanima (FK "Partizan"). Danas generalni direktor "Elektromreža Srbije" (EMS). Saučesnik u mnogim kriminalnim radnjama u korist hobotnice.