Konuzin: Ne verujem u uspeh dijaloga

KRIVCI za zločine trgovine organima, koji su navedeni u izveštaju Dika Martija, ne bi smeli da pobegnu od odgovornosti i da ostanu nekažnjeni. Istraga, i to najtemeljnija, objektivna i svestrana, treba da počne bez otezanja.

To je za ”Novosti” izjavio Aleksandar Konuzin, ambasador Rusije u Beogradu, uz napomenu da su informacije koje sadrži izveštaj toliko ozbiljne da je međunarodna zajednica obavezna da reaguje na njih.

Kakva je pozicija Rusije u odnosu na Martijev izveštaj o zločinima na KiM?

- Autor izveštaja Saveta Evrope Marti pripremio je veoma važan i podroban dokument, koji ima izuzetno veliki međunarodni značaj. Informacije o nečovečnim delima nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim, ni političare ni obične ljude. Te informacije su izazvale duboko nezadovoljstvo u celom svetu. Materijali koji se navode u izveštaju tiču se ne samo zločina oko nasilno uzetih ljudskih organa, nego i učešća bivših komandanata tzv. OVK i sadašnjih pripadnika kosovske političke vrhuške u organizovanom kriminalu, konkretno, u trgovni oružjem i narkoticima. Podsetio bih da je dokument bio pripremljen na inicijativu ruskih parlamentaraca. Oni su tražili da se odredi osoba koja bi podnela izveštaj SE posle informacija objavljenih u memoarima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte.

Jesu li osnovane optužbe da je međunarodna zajednica mogla da reaguje i ranije, odmah po objavljivanju knjige Del Ponteove?

- Odgovor na to pitanje već sadrži Martijev izveštaj: uticajne figure u prestonicama niza zemalja i mnogi međunarodni zvaničnici bili su spremni da zatvore oči na učinjene zločine zbog ”političke stabilnosti” na Kosovu.

* Smatrate li da je realno da pregovori Srba i kosovskih Albanaca počnu pre završetka istrage o izveštaju Dika Martija?

- U skladu sa rezolucijom Generalne skupštine UN od 9. septembra 2010. inicijativu o tom pitanju preuzela je na sebe EU. Pri tom, u ovom trenutku u Prištini se nema sa kim razgovarati.

Hoće li Rusija posredovati, i na koji način, u dijalogu?

- U ovom trenutku Rusija ne vidi za sebe bilo kakvu ulogu u tim pregovorima. Uostalom, takav poziv nam niko formalno nije ni uputio. Ponavljam, još nije realizovana posrednička inicijativa najavljena iz EU.

Kakva su vaša očekivanja od pregovora?

- Ne mogu reći da sam optimista što se tiče rezultata.

Možete li zamisliti da se za pregovaračkim stolom nađe i Hašim Tači, za kojeg se sumnja da je učestvovao u teškim zločinima?

- Gospodin Tači očito nije najpoželjniji partner za pregovore. Ali, o tome treba da odluče oni koji su neposredno angažovani u njihovoj organizaciji.

Kako komentarišete predloge da Rusija, zajedno sa zemljama ”kvinte”, sarađuje sa Beogradom u traženju novog političkog rešenja za Kosovo?

- Tako nešto od ”kvinte” nisam čuo. Kako je poznato, te zemlje su priznale nezavisnost Kosova i izgleda da svoj pristup ne nameravaju da menjaju. Ni Rusija ne namerava da promeni poziciju.

A da li se ipak promenio odnos Rusije prema kosovskom pitanju posle usvajanja rezolucije Generalne skupštine?

Rusija nije priznala samoproglašenu nezavisnost Kosova i, kako sam rekao, to ne namerava da učini. Rešenje kosovskog problema treba naći političkim metodama, u skladu sa normama međunarodnog prava, a na osnovu Rezolucije 1244.

Može li Srbija i dalje da računa na podršku Rusije u SB?

- Nesumnjivo. Rusija će nastaviti da podržava Srbiju u tom stepenu u kojem ona sama bude pokazivala doslednost.

Znači li to da bi Rusija priznala Kosovo kada bi to Srbija učinila?

- Vaše pitanje je postavljeno odvojeno od realnosti. U Moskvi ga ne razmatraju u takvoj sferi.

Ako bi Srbija narednih godina odlučila da uđe u NATO, da li bi se narušili odnosi Beograda i Moskve?

NATO je ne samo politički, već pre svega vojni savez. Zbog toga je uključivanje novih članica za nas pitanje bezbednosti. Ne vidimo neophodnost širenja NATO, predlažemo da se radi na tome da se stvori opšti, nedeljiv sistem evroatlantske bezbednosti za sve, bez izuzetka, uključujući i one države koje su se opredelile za vojnu neutralnost. To ne isključuje saradnju sa Alijansom u meri koja doprinosi stabilnosti u svetu. Upravo u takvoj meri sa njima sarađuje Rusija.

Kako gledate na polemiku u Srbiji - za i protiv NATO?

- Poznati su mi argumenti koje iznose i pristalice i protivnici ulaska Srbije u NATO. U tom kontekstu, interes su izazvala i otkrića bivšeg pomoćnika britanskog premijera Tonija Blera. Iz odlomaka njegovih dnevnika, upravo objavljenih u londonskom ”Gardijanu”, zaključuje se da su komandanti NATO razmatrali da teritorija Srbije bude poligon za ispitivanje novih vidova oružja, konkretno aerosolne bombe ogromne razarajuće snage. Po svemu sudeći, to o nečemu govori. Odluka o članstvu u tom ili drugom savezu je, naravno, suvereno pravo bilo koje države.

Rusija je među glavnim spoljnotrgovinskim partnerima naše zemlje. Da li ste zadovoljni poslovnom klimom?

I pored opšte pozitivne dinamike naše saradnje i dalje ostaju problemi, pogotovo kada je reč o ruskim investitorima koji su u Srbiju uložili kapital u srednja i mala preduzeća. Veliki deo problema vezan je za komercijalnu delatnost i nesavršenosti nacionalnog zakonodavstva. Postoje, takođe, slučajevi neekonomskih metoda uticaja na ruske investitore, što sve izaziva određeni oprez kod ruskih investitora.