Zapad ne nudi podelu Kosmeta

Principi za pregovore o statusu Kosova i Metohije po kojima je radio Marti Ahtisari i dalje su na snazi, rekao je za „Politiku” predstavnik Evropske unije u posredničkoj „trojci”, nemački diplomata Volfgang Išinger. To znači da bi i novi pregovori Beograda i Prištine mogli da se vode sa ograničenjima da nema povratka na stanje od pre 1999. godine, da nema podele pokrajine ili njenog pripajanja bilo kojoj susednoj zemlji. Pre dolaska „trojke” Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Rusije u Beograd bilo je spekulacija da će „vodeći principi” Kontakt grupe, usvojeni u novembru 2005. godine, biti promenjeni ili ukinuti s ciljem da se Srbiji ponudi podela Kosmeta, ali sudeći po Išingerovoj izjavi te ponude u ovom trenutku nema.

Pozivajući se na neimenovane diplomate, i prištinski dnevnik „Koha ditore” objavio je juče da je na sastanku Kontakt grupe i „trojke” u četvrtak u Londonu „postignuta saglasnost da se u početnoj fazi novih pregovora ne diraju dosadašnji principi”. „Postoji široka saglasnost da se pridržavamo ranijih principa, ali to se može promeniti ako postoji spremnost Prištine i Beograda. Videćemo šta će se desiti tokom poseta u regionu”, prenosi list izjave diplomata upoznatih sa tokom sastanka u Londonu. Zaključujući po ovim informacijama, principi bi mogli da budu promenjeni tek ako Srbija ili kosovski Albanci to budu tražili, odnosno Zapad ne želi da bude taj koji će ponuditi podelu. I Srbija i predstavnici Albanaca odlučno odbacuju svaku ideju o podeli, ali se neke diplomate nadaju da bi to moglo da bude rešenje koje bi zadovoljilo obe strane.

Britanski analitičar Tim Džuda, dobro upućen u planove zapadnih vlada o Kosovu, najavio je ove nedelje da se razmišlja o mogućnosti da Priština Beogradu ponudi selo Lešak na samom severu pokrajine u zamenu za priznavanje nezavisnosti. „Cilj toga ne bi bio sam Lešak, već način da se konačno otvori tabu pitanje podele pokrajine, i vidi da li je Beograd spreman na ozbiljnije pregovore o toj mogućnosti. Moram da kažem da sam to čuo iz pouzdanih izvora, ali da to još uvek nije i definitivno potvrđeno”, izjavio je Džuda za Bi-Bi-Si.

Bilo kakva podela neprihvatljiva je za Srbiju, potvrđeno je „Politici” u samom vrhu vlasti. I predsednik privremene kosovske vlade Agim Čeku ponovio je da Priština neće pregovarati o podeli Kosova. „Jasno smo rekli da nećemo pristati ni da razgovaramo o tome. Nadam se da takva ideja neće naići na podršku ni kod koga u međunarodnoj zajednici”, rekao je Čeku.

Jedan visoki evropski diplomata, koji je zahtevao da ostane anoniman, rekao je Bi-Bi-Siju posle sastanka posredničke „trojke” u Londonu da je preovladao stav da se od Srba i Albanaca, a pre svega od Beograda, traži da iznesu nove predloge koji će se razlikovati od Ahtisarijevog plana.

Prema rečima istog izvora, dogovoreno je da prva faza pregovora bude u formi takozvane šatl-diplomatije, što znači da će trojica posrednika putovati između Beograda i Prištine, gde će odvojeno razgovarati sa srpskim i albanskim zvaničnicima. „U nekoj od kasnijih faza, ako budu stvoreni uslovi za to, dve strane bi trebalo da budu dovedene za isti sto”, dodao je taj diplomata, uz napomenu da bi to mogla da bude konferencija poput one u Rambujeu, koja je organizovana pred NATO bombardovanje 1999. godine.

Volfgang Išinger je potvrdu da Kontakt grupa nije odustala od polaznih tačaka za pregovore koje je vodio Ahtisari dao posle razgovora sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom koji je po najavama trebalo da traje kratko, ali se odužio na gotovo sat i po. Po izlasku iz zgrade Predsedništva Srbije, u kojoj su vođeni ti razgovori, Išinger je rekao i da sav posao sada leži na predstavnicima Srbije i kosovskih Albanaca, da je zadatak „trojke” samo da olakša njihovu komunikaciju i da je Ahtisarijev plan „jedini plan koji postoji”. Međutim, dodao je, „trojka” bi podržala svaki drugi predlog o kojem se budu saglasile obe strane. On je za B92 negirao da u okviru pregovaračke „trojke” o tom pitanju postoji neslaganje i objasnio da će do 10. decembra biti poslat izveštaj generalnom sekretaru UN.

Ipak, na sastanku u Londonu nisu prevaziđene razlike između Rusije na jednoj, i Vašingtona i evropskih prestonica na drugoj strani, prenosi Bi-Bi-Si. Evropski posrednik Volfgang Išinger i njegov američki kolega Frenk Vizner ponovili su da je rok za završetak novih pregovora 10. decembar, kada će se navršiti 120 dana od posete „trojke” Beogradu, kojom čitav proces počinje. Ruski predstavnik u „trojci” Aleksandar Bocan Harčenko saopštio je da se Moskva protivi postavljanju bilo kakvih rokova za okončanje pregovora i insistira na pronalaženju rešenja koje je prihvatljivo za obe strane. Harčenko je rekao i da Ahtisarijev plan nije dobio podršku u Savetu bezbednosti UN i da ne može da bude osnova za nove pregovore.

Predstavnik SAD Frenk Vizner izjavio je juče da će pregovarači učiniti sve da pronađu rešenje o budućem statusu Kosova koje će biti prihvatljivo svim stranama. „Mi smo ovde pod mandatom generalnog sekretara UN, naš posao je da radimo i mi ćemo sve prevrnuti kako bismo pronašli rešenje prihvatljivo za obe strane i apsolutno smo odlučni da radimo na svim mogućim opcijama kako bismo pronašli rešenje koje će doneti mir Srbiji i Kosovu”, rekao je Vizner.

Ruski predstavnik Aleksandar Bocan Harčenko kazao je novinarima da je Rusija deo „trojke” i istakao da će konstruktivno raditi u okviru „trojke” i podržavati kolege iz EU i SAD.

Sastanku sa Išingerom, Viznerom i Bocan Harčenkom prisustvovali su i ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić. Ministar Jeremić bio je i domaćin večere sa posrednicima, na kojoj su sinoć nastavljeni neformalni razgovori „trojke” sa predstavnicima Srbije.   

Samardžić: Srbija ima dobar predlog

Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić izjavio je Tanjugu da je srpska strana u razgovoru sa „trojkom” Kontakt grupe „stavila do znanja” da ima dobar predlog o nastavku pregovora i da je za direktne pregovore, čiji će predmet biti najpre status južne pokrajine.

Samardžić je istakao da je na prvom, uvodnom sastanku, najviše pažnje bilo posvećeno proceduri budućih pregovora o statusu Kosova i Metohije.

On je naveo da je Beograd pregovaračkoj „trojci” dao predlog pravila, odnosno tekst koji je usvojila Vlada Srbije, dopunjen tehničkim elementima za vođenje razgovora, a da su posrednici izrazili očekivanje da se u novoj rundi pregovora „može nešto postići”. Prema njegovim rečima, u toku razgovora sa „trojkom” „u vazduhu je stajalo da način vođenja dosadašnjih pregovora nije bio dobar” i da se mora uložiti određeni napor da se dođe do dobrih pravila za pregovaranje.

Sastanci u Prištini

„Trojka” će se danas u Prištini sastati sa predstavnicima kosovskog pregovaračkog tima i sa srpskim političarima. Predsednik privremene vlade Agim Čeku izjavio je da Priština neće pregovarati o nezavisnosti, jer misli da je Ahtisarijev plan usvojen. Na drugoj strani, član Srpske liste za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić smatra da će sastanak sa američkim, ruskim i evropskim diplomatom biti jako važan jer, kako kaže, stvar je ozbiljna i posle ovih razgovora neće biti vremena za ispravke.

Nojkić je u izjavi za KiM radio rekao da je važno da Srbi na sastanku sa posredničkom trojkom daju konkretan predlog za rešenje kosovskog problema i dodaje da bi Beograd „trebalo da uvaži realnost na ovom terenu” i da „više pažnje posveti pravima i interesima zajednice i instrumentima zaštite”.

Izjave na stepenicama

Volfgang Išinger, Frenk Vizner i Aleksandar Bocan Harčenko dali su izjave na ulaznim stepenicama Predsedništva, a zatim je Amerikanac odmah otišao. Dok je nemački diplomata davao izjavu za radio ARD, izgledalo je kao i da njegov ruski kolega želi da nešto kaže novinarima. Međutim, on je – pošto se kratko zadržao ispred televizijskih kamera – bez reči ušao u svoja kola.

Podrška Beogradu iz Moskve

Moskva – Uspeh rešenja kosovskog problema zavisi od spremnosti na nove pristupe, bez pozivanja na plan specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, izjavio je predsednik Međunarodnog komiteta gornjeg doma ruskog parlamenta Saveta federacije Mihail Margelov.

U intervjuu Itar-Tasu, povodom boravka „trojke” posrednika iz Rusije, SAD i EU u Beogradu, on je kazao da uspeh njenog rada zavisi koliko su učesnici procesa sposobni da zaista na novi način pogledaju na situaciju, bez Ahtisarijevog plana.

Izjave predstavnika EU o tome da Priština i Beograd nemaju konstruktivne predloge, ruski poslanik je nazvao „preuranjenim”. U svakom slučaju, dodao je on, Beograd je objavio da je spreman da Kosovu da „najširu autonomiju, od svih postojećih autonomija”, a Priština nije dala „nikakve konstruktivne predloge”.