Kome se obraćao predsednik

Zahtev predsednika Srbije Borisa Tadića Vladi Srbije da preduzme sve potrebne mere za zaštitu socijalno najugroženijeg stanovništva od poskupljenja hleba, mesa i nekih drugih životnih namirnica, kao i od eventualnog poskupljenja električne energije, kao da je zbunio partnere njegove Demokratske stranke u vladajućoj koaliciji, ali i u opoziciji. Ne zbog sadržaja Tadićevog javnog apela vladi koju vodi Vojislav Koštunica nego zbog samog načina obraćanja. Tadić je, naime, preko medija uputio poruku vladi u kojoj više od polovine mesta pripada njegovoj Demokratskoj stranci, među kojima su i ona koja se neposredno bave problemom siromaštva u Srbiji.
„Kao da se obraća sam sebi, jer, figurativno, on je u toj vladi”, kaže Žarko Obradović, potpredsednik Socijalističke partije Srbije.

Mnogi se, naravno, sa ovom konstatacijom neće složiti, uvereni da je Tadićev apel proistekao iz njegove iskrene brige za najsiromašnije građane, ali će ga neki sasvim sigurno okarakterisati kao običan politički marketing. Sad, da li je reč baš o tome, da li je u pitanju demagogija, ili biste rekli da je to legitiman potez političara na državnoj funkciji uoči predsedničkih izbora na kojima planira da se kandiduje ili...

Cvijetin Milivojević, direktor PR agencije „Pragma”, kaže da možda ima svega pomalo, ali da je to prihvatljivo i normalno sve dok nema zloupotrebe funkcije. U ovom slučaju je, naravno, nema, jer je predsednik samo koristio svoj ustavni položaj koji mu dozvoljava, ili ga obavezuje, da utiče na strateške odluke vlade, vodeći računa o interesima građana Srbije, ocenjuje Milivojević.

– Ne vidim ništa u tome loše – ovakav poziv sa stanovišta birača će sigurno biti pozitivno ocenjen. Manje je onih koji će reći da je ovo demagogija – smatra on.

Koalicioni partneri DS-a, na čijem je Tadić čelu, utisak je, nisu baš najsrećniji zbog ovakvog njegovog poteza. Andreja Mladenović, portparol Demokratske stranke Srbije, kaže da pitanje šta je predsednik Tadić hteo da postigne ovim apelom ipak treba uputiti njemu ističući da vlada svakako pokušava svojim merama, koliko može, da utiče na zbivanja na tržištu (radi zaštite najugroženijih građana i kontrolisanja inflacije).

– Dok mu je stranka bila u opoziciji, to je imalo neki politički smisao, ali ovako ne znam šta je poenta tog poteza, to treba njega pitati – dodaje Mladenović.

Ne sumnjajući u predsednikovu iskrenost i podršku najugroženijima, Dubravka Filipovski, potpredsednica Nove Srbije, ipak je protiv načina na koji je to uradio.

– Šta znači da predsednik države preko medija poziva vladu da o tome brine? Zar mu resorni ministar, koji je bio na listi DS-a, i potpredsednik vlade, koji je iz DS-a i koji je nedavno najavio oštriju borbu protiv siromaštva, nisu dovoljna garancija da vlada ozbiljno radi na tom problemu – kaže Dubravka Filipovski.

Suzana Grubješić, predsednica poslaničke grupe G17 plus, blaža je prema predsedniku Srbije. Ona njegov apel doživljava kao iskrenu brigu za siromašne, ukazujući, međutim, da sve institucije treba da se potrude u rešavanju tog problema. U Tadićevom potezu Suzana Grubješić ne vidi ništa neobično. „Hteo je verovatno da pojača svoju poruku, zato se ovim apelom zapravo više obraćao javnosti nego svojim ministrima”, smatra ona.

Žarko Obradović, iz SPS-a, pak, nije uveren u iskrenu brigu za siromašne Borisa Tadića. „Ima to sada drugačiji prizvuk, nego u vreme prethodne vlade kada su samo kohabitirali. Tada bi ovakav apel bio izraz iskrene brige, a ovako je, nažalost, obična demagogija”, kaže on.

Da ova poruka ima suštinski karakter, kaže Obradović, vlada bi već donela odluku o zabrani povećanja cena neke robe široke potrošnje ili bi u skupštini već bio zakonski predlog o smanjenju poreza i akciza za neku robu...

Kao ilustraciju svog stava, potpredsednik socijalista navodi slučaj neuspešne inicijative za smanjenje PDV-a na opremu za bebe. „I ja sam to kao poslanik tražio, ali su oni te zahteve potpuno ignorisali i tek posle apela patrijarha Pavla rekli su da će razmisliti o toj mogućnosti – ali samo razmisliti. Ministar Cvetković je i rekao da od toga za sada neće biti ništa”, kaže Obradović.

Ukazujući da je jako bitno konačno razdvojiti stranačke od državnih funkcija, Jelena Marković, portparol DS-a, ističe da Boris Tadić, bez obzira na to što su u Vladi Srbije i ministri iz njegove stranke, „ima svoju nezavisnost kao predsednik Srbije i legitimno pravo da vladu podseća ili da na nju apeluje za pitanja za koja smatra da su od najvećeg državnog interesa”.

– U tom smislu, on je samo apelovao na vladu da napravi listu prioriteta na takav način da zaštita siromašnih bude na prvom mestu i da se okrene zakonskim i praktičnim merama kojima bi to moglo da se sprovede s obzirom na to da predsednik takve mehanizme nema u svojim rukama. Dakle, to nije demagogija, nego prirodna potreba nekoga ko dolazi iz socijaldemokratske stranke, ko je socijaldemokrata po opredeljenju i kome je po prirodi stvari borba za siromašne i socijalnu pravdu primarni politički kredo – kaže Jelena Marković.

Ipak, zašto se obratio javnosti, a ne, recimo, ministrima iz svoje stranke sa kojima ima redovne konsultacije?

Takav način razmišljanja je, prema njenim rečima, obesmišljavanje položaja predsednika republike i bilo koje državne institucije, jer one ne treba da reaguju preko posrednika, prijatelja, stranačkih kolega, nego kao institucije.

I sociolog Zoran Stojiljković na isto pitanje odgovara da „metod inokosnih institucija jeste da se reaguje prema građanima, neposredno, i to je ono što će svako legitimno koristiti, bio to Tadić ili neko treći”.

– On procenjuje neku reakciju građana i onda, recimo, upućuje takvu poruku. To jeste malo u zoni političkog marketinga, ali jeste i nešto što je funkcija predsednika koji treba da interveniše opominjuće ili savetodavno u situacijama u kojima proceni da za to ima ozbiljan razlog. Upravo ta funkcija i treba da podrazumeva nekog ko vodi računa o celini problema, dok ministri imaju tu mogućnost da se bave samo logikom svog resora – ističe on i navodi da je to „francuski specijalitet”.

To da se predsednik obraća građanima kao zaštitnik nekih opštih interesa, karakteristično je za Francusku u kojoj su predsednici često vodili politiku koja na neki način koriguje i kritikuje vladu.

„To je specijalizovao De Gol, a Miteran je dugo bio u takvim situacijama, na kraju i Širak. Tako su radili pogotovo ako je vlada suparničke stranke, ali se korigujuće delovalo i prema sopstvenim vladama – onda kada se očekivao veliki potres ili kada je trebalo stabilizovati institucije i nove parlamentarne većine. Znači, sem podrške vaše stranke i vaših glasača, vama treba i nešto tog mnjenja i po pravilu i stranci je na parlamentarnim izborima važno da ima lidera koji vuče rejting stranke iznad onoga što stranka inače ima”, objašnjava Zoran Stojiljković.