Oćete li beeee, ili ćete - gru, gru?

Konobari koji se teško snalaze sa engleskim gestikulacijom predstavljali meni gostima iz Francuske, Poljske, Belgije... Nazdravljali su jedni drugima pivom iz polupraznih dvolitarki, tresli se i ljuljali napred - nazad u ritmu truba, sipali trubačima pivo u limene instrumente, devojčice sa glavama povezanim maramama vrištale su iz sveg glasa u opštem urnebesu
U četvrtak uveče u Guči je bilo više Francuza, Slovenaca, Poljaka i Čeha no Srba. Nigde sive niti sivomaslinaste maskirne šajkače, što bi se u Srbiji reklo - iz puške da je gađaš. Gore pomenuti stranci natakarili šajkače, ali jedni nose - crvene, drugi zelene, treći ljubičaste, neki, verovatno Slovenci, našli negde pa kupili - žute, treći nabavili roze šajkače! Da se krstiš od čuda! Devojke iz jedne marketinške agencije koje su reklamirale pivo stavile na glave šajkače drap boje... Ni strancima ni marketniškim šefovima niko, verovatno, nije rekao da je šajkača ratna kapa, da su u Srba i dalje najomiljenije sivomaslinaste i maskirne šajkače i da bi kampanja sa takvom bojom - mnogo bolje prošla... Bolje bi se primila na narod.

Guča ove godine postala svet. Planetarni sabor. Domaćini se našli na mukama. Naročito konobari sa slabijim poznavanjem stranih jezika.
Četvoro Francuza upali su preksinoć pod šatru malo dalje od centra. Sedoše taman uz naš sto. Za dve sekunde stiže oznojen konobar sa peškirom oko vrata. Srećom, ni trubača nije bilo blizu, pa je dijalog tekao nesmetano:
- Šta ćete da jedete - pita konobar iz trka...
Ono četvoro nemoćno raširiše ruke. Ne razumeju ljudi ni jedno jedino slovo. Počeše nešto da petljaju na engleskom. Konobar, koji je, očigledno, prethodnih dana bivao u sličnoj situaciji, odmah se snađe:
- Oćete li beeee, ili ćete - gru, gru?
Francuzi iz cuga ukapiraše.
- Oce beee...

- Oćete li salatu?
Opet se Francuzi nemoćno zgledaše, ali se konobar opet snađe: stavi po dva sastavljena prsta iz oba uveta, savi ih par puta kao što zec savija uši, poskoči dva puta pored stola kao pomenuta šumska životinjica, i, Francuzi sve shvatiše... Kupus salata.
Ode konobar...

Malo dalje, na jednom od gučanskih mostova, a varošica ih već ima bezmalo koliko i Venecija, zaseo guslar crn kao ugarak, prevlači gudalom preko struna, oko njega okupilo se dvadeset Francuza kao na čudo. Guslar metnuo šajkaču na glavu, malo je nakrivio, obukao majicu na kojoj piše "ganeral", pa oznojenog čela razvezao:
- Oj četniciiiii Ravne Goreeee, sede pod šatoreeeee, piju ladno pivoooo (...) praseće pečenje...
Oni Francuzi, da prostite, zinuli od čuda, slikaju narodnog guslara redom, trpaju mu novčanice u neku kutiju, uneli se u tekst narodne pesme... Nisam ni jednog pitao, da ih ne prekidam, ali, verovatno su uz onu pesmu, ako su imalo od srpske istorije ikad čitali, u glavi imali scenu kako se ljuti Srbi na veliko kolju s Turcima negde po Kosovu...

U šatri "Mlinarev san" u centru varošice ispred koje su Francuzi, Slovenci i ono malo Srba za dve večeri pojeli dva vola od po pet i po i šest tovara, preksinoć grmelo je kao da sviraju Lazarevići iz Požege ili Ostojići iz Zlakuse. Mi tamo - kad ono pod šatrom sviraju - Francuzi. Orkestar "38 tonova" iz Grenobla... Francuzi udarili po nekom džezu, oko njih, Srbi popadali pod stolove od gušta... Drugi odskaču od stolica, nema veze što Francuzi ne znaju "Marš na Drinu"... Jedan Francuz iz orkestra, izgleda se ukapirao, stavio na glavu sivu šajkaču, okrugle naočare, original Draža... Navalili Srbi, sve mu lepe hiljadarke na čelo.
Tri stola dalje, ječi drugi orkestar, trese se zemlja, na stolu crnka kao upisana, mi tamo, pomislili neka Srbijanka igra, kad ono na stolu - rasna Belgijanka. Igra trbušni ples kao da je odrasla u Vladičinom Hanu a ne na hladnom severu. Posle od njenih prijatelja saznajemo:
- Zove se Valerija Lagijevka, došla u Guču da sluša Gorana Bregovića koga prosto obožava... Bila do sada na 24 Goranova koncerta širom sveta i Evrope... Ne propušta nijedan. Došla u "Mlinarev san" namerno jer je za kafanu saznala preko interneta...
Nije silazila sa stolova čitavo veče...
Posle, naiđemo ponovo preko onog mosta...

- Ladno pivoeee, praseće pečenjeeee, oj četnici Ravne Goreeee... - ječalo je uz strune gusala.
Francuzi okolo posedali, piju ladno pivo iz flaša dvolitarki. Neki se uz junačke pesme ponapijali pa polegali okolo po betonu...
Prođemo jeku gusala, dvadeset pet urnebesnih šatri, poljanu na kojoj su Francuskinje u mini suknjicama igrale "moravac", mi u pres centar, kad tamo - sedi novinarka iz Južne Koreje. Poče žena u trenutku da skače od radosti... Pitamo momke iz pres centra šta je bilo, vele - rekli joj da u petak uveče svira Goran Bregović, ona se oduševila...
- Goran Bregović je veoma popularan u Južnoj Koreji - kaže novinarka, gospođa Jo iz neke južnokorejske novinske agencije...

- A u Severnoj Koreji, kakva je tamo Bregina popularnost - upitaše je neki...
- O, nooo...
Posle smo joj na brzinu objasnili kako se kaže šajkača, ko je bio Draža Mihailović a ko četnici, ko je Velja Ilić čiju je fotografiju videla, a ko Miloljub Albijanić, tek da se sledećih dana, do Breginog koncerta, lakše snađe po Guči... Videli smo je kasnije i u gradu, fotografisala je na sve strane, a blaženi osmeh joj nije silazio sa lica.
U ponoć, dvorište "serbijan ortodoks čerč" u Guči okupirali sve sami Francuzi. Posedali u grupicama na travu, drugi su jeli sendviče od vola, treći su se po skrovitim ćoškovima ljubili...
Kod spomenika trubaču, sat po ponoći - "egzit". Trubači sa juga svirali su čist džez, Francuzi i Slovenci oko njih nazdravljali su jedni drugima pivom iz polupraznih dvolitarki, tresli se i ljuljali napred-nazad u ritmu truba, sipali trubačima pivo u limene instrumente, devojčice sa glavama povezanim maramama vrištale su iz sveg glasa u opštem urnebesu, okolo pivske ambalaže bilo je do kolena, a jedan čiča pod sivomaslinastom šajkačom, koji je prodavao drvene frulice, sve je to tužno gledao...
Svu noć planetarni sabor hvatao je polako zalet za Bregin koncert. Ko to preživi, u subotu ujutru pričaće...

Digli cene

Ugostitelji na Saboru trubača u Guči juče su podigli cene za 15 do 20 odsto u odnosu na prethodna dva dana. Pljeskavice koštaju 200, praseće pečenje 700, a jagnjetina 1.200 ili 1.300 dinara. Jedna ljuta papričica košta 50 dinara, a toliko treba platiti i za parče proje. Komad hleba je skuplji od čitave vekne i košta 25 dinara. Porcija kupusa iz zemljanog lonca košta 250, a 100 grama kajmaka 200 dinara. Krigla piva se prodaje za 100, a flaša za 200 dinara. Posetioci Sabora u Guči nezadovoljni su zbog radnog vremena tamošnje pošte, čiji se šalteri zatvaraju u 15 časova.