Vesti iz budućnosti: Kako se raspala Bosna i Hercegovina!?

- I, šta ćemo sad? - Rezignirano je Sulejman Tihić upitao Zlatka Lagumdžiju.

Sjedili su u baru hotela Holidai Inn, u Sarajevu, na nečemu što se protokolarnim rečnikom najčešće zove "neformalni sastanak". U stvarnosti, ova forma je trebala da prikrije svu dramatičnost trenutka.

- Kako misliš "šta ćemo sad"? - Lecnuo se Lagumdžija, ispravno detektirajući Tihićevu nameru da krivicu za razvoj događaja prebaci na njega.

- Lijepo! Pravo si me nategnuo - procedio je kroz zube predsednik Stranke demokratske akcije, inače retko tih čovek. - Otkud ti samo ideja da zoveš ona dva hercegovačka hajvana?

- Nisam ja prvi, Sulejmane, majke mi! Oni su mene zvali, najpre Zvonko, preko one moje Lidije, njen stari iz Posušja pa se valjda tako znaju, ona mu dala moj broj. A Jerko, on me ispred Stranke doček'o, lično.

Neugodna tišina ispunila je ceo prostor hotelskoga bara, sve tamo do recepcije. Reski zvuk trenja tramvajskih tocka povremeno kao da je pojačavao jezu, kao da je zaokruživao tu zlokobnu atmosferu. Tek su ovde i sada izgleda postali svjesni svih razornih posledica svoga političkog ekshibicionizma. Kako su mogli, gotovo sinhrono su se pitali, doneti tako pogrešne političke odluke koje će u konačnici njihov vlastiti narod okrenuti protiv njih?

Ne bi li valjda nekako utješio i sebe i svoga "platformskoga" partnera, Zlatko se Lagumdžija poigrao - za kraj - onim svojim ingenioznim postizborne laprdanje o Zapadnoj Nemačkoj. Da je znao za uznemirujuće vesti i iz Zenice i Tuzle, da bi mu se ta "Zapadna Nemačka" mogla prilično uprati, ne bi mu to palo na pamet.

- Jebajiga, Suljo, koncentrisati ćemo se na ono što je ostalo. Pazi, nije to ni tako malo: tri su to velika grada, tri univerziteta, kompaktna teritorija, imamo nešto i autoputa.

Ovaj neugodni susret lidera dviju vodećih bošnjačkih stranaka dogodio se nepuna dva meseca nakon potpisivanja tada već slavnog sporazuma SDP-SDA-HSP-NS Radom za boljitak, dokumenta neinventivna imena "Osnove za formiranje vlasti u Federaciji BiH i platforma zajedničkog nastupa u institucijama BiH u mandatnom periodu 2010.-2014. ". Iscrpljujući politički i intelektualni napor kojega su čelnici pomenutih stranaka uložili u izradu ove platforme, njihova danonoćna privrženost, gotovo opsednutost istinskim narodnim interesima, sprečila ih je uočiti neke konstrukcijske greške koje će pokrenuti pravu lavinu.

Kao večnost su duga bila ta dva meseca u kojima su se nižerangirani zvaničnici i takozvani obični članovi HSP-a, mahom pristojni ljudi, mučili jadni smisljajuci suvisla opravdanja za postupke svoga Poglavnika. Osećanja su to tako poznati bespogovorno revni članovima svih stranaka, samo iz nekih drugih prigoda kada bi njihova stranačka vođstva radila teško svarljiva sranja.

A događaji fatalni za višestoljetnu državnost Bosne i Hercegovine naprosto su sustizali jedan drugog. Takav tok, takav njihov zgusnuto-istorijski tok nismo mogli predvideti ni ja ni profesor Radovan Pavić, dva - ako ćemo pošteno - vodeća geopolitičara u Hrvata. Dali bismo ja i profesor Pavić (setite se samo njegovih uverljivih nastupa u televizijeskim emisijama devedesetih, onih njegovih katastrofičnih projekcija) sve na ovom svetu da nam je doteklo pameti anticipirati pravu kataklizmu koja je snašla ideju građanske države po mjeri sarajevske čaršije i posledična tektonska preslaganje. Znali smo mi da će do toga doći, ali tako brzo, e to nas je obojicu zateklo.

Da ironija bude veća, sve je bilo krasno krenulo. Zlatku Lagumdžiji se činilo da je otkrio dobitnu kombinaciju, pravi bingo. S liderima HSP-a i NS Radom za boljitak dobio je sve: Hrvati i po ocu i po majci, Hercegovci, polufabrikati iz nekog nedokučivog razloga jako zainteresovani (p) ostati deo vladajuće koalicije. Znali su se Lagumdžija i Tihić lepo zabavljati zbijajući šale na račun provincijske nedoraslosti svojih "hrvatskih" partnera. Neko zloban mogao bi im se fino naslađivati nakon što je šejtan odnio šalu.

Pođimo redom. Prvo je pravednički refleks bošnjačkog naroda proradio u "mešovitim" kantonima, u Hercegovačko-neretvanskom i Srednjobosanskom. Na oktobarskim izborima izabrani poslanici stranaka SDP i SDA, u poslaničke domove parlamenta Federacije BiH i Parlamentarne skupštine same države Bosne i Hercegovine, otkazali su poslušnost svojim stranačkim centralama. Bilo bi ganutljiv i izuzetno korisno za dugoročne iskrene odnose hrvatskog i bošnjačkog naroda u ovoj državi da saopštenja županijskih odbora pomenutih stranaka prenesem u celosti, ali to bi izlazilo iz okvira ovog teksta. Stoga ću preneti osnovne naglaske. Umesto nametanja, ova saopštenja plediraju za uvažavanje sasvim legitimnih političkih zahteva ogromne većine Hrvata u Bosni i Hercegovini; umesto unitarizacije, u saopštenjima se izražava spremnost za federalizaciju prvenstveno na etničkom, pa onda i na drugim principima; uopšteno, umesto konfrontacije i tvrdoglavosti, zalaže se u njima za kompromis. Premda nije izričito spomenuto, sama saopštenja ne zatvaraju vrata mogućnosti da - kao svojevrsni izraz dobre volje - cela mostarska i cela travnička županija optiraju za buduću hrvatsku federalnu jedinicu.

Nakon ovoga radikalnog odbacivanja dugogodišnje prakse sarajevskih, odnarođenih političkih elita, krenuo je domino-efekat. Hamdija Lipovača preveo je celu županijsku organizaciju SDP-a Unsko-Sanskog kantona u tamošnju Demokratsku narodnu zajednicu. Gradonačelnik Tuzle Jasmin Imamović, književnik i humanista, isprva stidljivo iu formi pobune protiv koaliranja sa strankom SDA, ustao je ustvari protiv daljnjega urušavanja poverenja između Bošnjaka i Hrvata, protiv majorizacije, a sve radi nekakve nepostojeće i nemoguće, virtuelne Bosne i Hercegovine. Zatim se zaboravljeni Hasan Čengić u Zenici čudom čudio što predsednik njegove stranke Sulejman Tihić šuruje sa "komunistom" Zlatkom Lagumdžijom na štetu Hrvata.

Ako mene pitate, nije neobično da je Zlatko Lagumdžija i njegov krug došao na originalnu ideju da Hrvate - pazite sad - institucionalno zaštiti od nametanja većinske biračke volje i majorizacije upravo nametanjem većinske bošnjačke biračke volje i majorizacijom (izbor Komšića, koalicija s nelegitimnim predstavnicima Hrvata) . U tim predloženim rešenjima, objašnjavao je sarajevski profesor Enver Kazaz pre nego je svima postalo jasno da je Bosna i Hercegovina na putu raspada, sadržan je demokratski duh potpisane Platforme. Ovakva "originalnost" srazmerno se često susreće kod profesora sarajevskog Fakulteta političkih nauka, Filozofskog i nekih drugih fakulteta društvenih nauka. Neobično je, međutim, da je na takvo nešto pristao / nasjeo Sulejman Tihić, čovek "iz naroda".

Zlatko Lagumdžija i Sulejman Tihić nervozno su u baru hotela Holidai Inn, u Sarajevu, ispijali već šestu kafu, a kiša vani nije prestajala padati. Za njihove političke podvale na sutrašnjem bi zasjedanju Parlamentarne skupštine BiH (oba Doma) mogli da glasaju samo Zvonko Jurišić, Mladen Ivanković Lijanović (brat poznatijega Jerke) i njih dvojica, naravno. Za prirodnu federalizaciju pak, kako stvari stoje, dvotrećinska većina će se lako skupiti. Strah me da neko predloži disoluciju, autistično bi Sarajevo moglo ostati samo samcat.