Evro: veštačko hranjenje ili eutanazija?

Prve reči već na samom početku januara godine, koja je nastupila, u vezi s jedinstvenom evropskom valutom, nisu za nju bile nimalo laskave. „Evro neće preživeti idućih nekoliko godina.“ Ovakvu presudu donele su u jednom od poslednjih brojeva ugledne nemačke novine „Die Welt“. „S evrom je sve gotovo,“ odazvao se na stranicama ništa manje poznatog američkog časopisa „Foreign Policy“ Čarls Kalomiris (Charles Calomiris), profesor Kolumbijskog univerziteta. Odakle potiče tako dubok pesimizam?
 

Po rečima profesora Kalomirisa, iako je ekonomska kriza bacila jarku svetlost na tragičnu budućnost jedinstvene valute, lideri EU još uvek pokušavaju da sačuvaju prividni status kvo. Međutim, u sledećih godinu-dve dana, predskazuje naučnik, nekoliko zemalja će morati da se odrekne evra. Najrealniji kandidati za „odricanje“ danas su po njegovom mišljenju Grčka i Irska. A ovih dana se, dodao je on, kao pretnja od eksplozije kad je u pitanju stabilnost evropske valute, pokazala i situacija u Portugaliji.
 

Što se nje tiče, 12. januara u zemlji je održana prva u 2011. godini velika aukcija za prodaju državnih obligacija, čiji je rok gašenja 2014. i 2020. godine. Kako je na stranicama američkih novina “Agenda of Life” podsetio jedan od vodećih ekonomista Svetske banke Vladimir Šekojan (Vladimir Shekoyan), Portugalija za opsluživanje svojih dužničkih obaveza troši mnogo više nego, na primer, Nemačka. U toku prošle godine cena angažovanja kreditnih sredstava je za ovu zemlju porasla 4 puta. A prihod od 10-godišnjih papira premašio je 7 procenata, što je već opasno. Istina, kako je uoči aukcije izjavio portugalski premijer Žoze Sokratiš, Portugalija neće moliti EU za pomoć i moći će samostalno da angažuje sredstva za opsluživanje dugova.
 

U celini, po podacima Šekojana, 2010. godine u državama evropske zone odnos državnog duga prema DPB iznosio je 84 procenta ili za 20 odsto više nego 2007. godine. A smatra se da na nivou duga prema DPB preko 60 procenata u finansijskim sistemima mogu da započnu nepovratni negativni procesi. Na osnovu podataka koji su procurili u štampu, Nemačka i Francuska u poslednje vreme bukvalno nameću Portugaliji pomoć iz fonda EU. Ipak, samo finansijski „doping“ teško da može da pomogne evru, pišu već pomenute novine „Die Welt“. Ni direktor ruskog Instituta za globalizaciju i socijalne pokrete Boris Kagarlicki ne smatra da evropskoj valuti odgovara recept „veštačko hranjenje“.

- Zahvaljujući čemu je Evropa izašla iz recesije? Zahvaljujući ogromnim državnim ulaganjima. Ona su praktično odigrala ulogu udarnih doza lekova za otklanjanje bolova, koji se bolesniku daju umesto da se on leči. Odnosno, simptomi bola – u ovom slučaju recesija se otklanjaju, a bolest se u međuvremenu i dalje razvija. I rezultat su krize koje danas imamo u Irskoj, Grčkoj, Portugaliji, i sve je očiglednije, već i u Francuskoj. (...)

Kagarlicki rešenje vidi u prestanku finansijskog „dopinga“. Istina, on priznaje da je to bremenito socijalnim i političkim krizama. Po rečima Vladimira Šekojana, ovih dana  pogledi investitora i običnih Evropljana sve češće „s nadom“ bivaju upereni ka Nemačkoj – nezvaničnom „blagajniku“ Evropske Unije. Međutim, ovde već, upozorava šef odelenja zemalja i regiona Instituta Evrope Vladislav Belov, stupa na snagu unutrašnja politička situacija. Opozicija u Nemačkoj je kategorično protiv stalnog „dohranjivanja“ dužnika, a preko polovine Nemaca uopšte se zalaže za izlazak iz evropske zone, da se njeni problemi ne bi rešavali o svom trošku.
 

Šta je ipak bolje – „veštačko hranjenje“ evra ili možda direktno njegova „eutanazija“? Kako se kaže u takvim slučajevima, i jedno i drugo je gore. Ali, evo zanimljive opaske istog ovog „Die Welt“. „Onaj ko smatra da je kriza evra direktan proizvod apstraktne finansijske krize, - piše, između ostalog, izdanje, - u dubokoj je zabludi. Akumulacija državnih dugova u Evropskoj Uniji je rezultat kratkovide politike moćnika sveta ovog i kumovanja u ekonomiji“. Zar prilikom traganja za odgovarajućim receptom za lečenje bolesne evropske valute ne treba uzeti u obzir i ovu primedbu?