Dogodine u Gračanici

Ahtisarijev poguban plan je propao i uskoro nas očekuju novi otvoreni, istinski pregovori na bazi prava i pravde protiv sile. Jer, američki zvaničnici su već rekli da će, ako pregovori ne urode plodom, priznati nezavisnost Kosova i Metohije.

SAD su mentori kosovskih Albanaca i, ako ih navedu na ovu „glupost“ jednostranog priznanja, što Srbija nikada neće prihvatiti, bila bi to opasnost za ceo Balkan. Ova odluka ne samo da bi bila protiv Beograda i Srbije, nego i UN. A zar SAD nisu deo njih? Uostalom, Putin i Rusija imaju neki plan za tu situaciju. Pravda i pravo su na strani Moskve, zato su mišljenja Rusije u „trojci“ jača čak i ako ste u manjini, te su dobre šanse da se pobedi na kraju. Važeća Rezolucija 1244 je rezolucija SB i ona jasno kaže da Kosmet mora biti pod upravom UN koje se obavezale da poštuju suverenitet Srbije nad njom. Opet, ako se rešenje o statusu vrati na SB i UN, tu je i pravo ruskog veta što bi za Albance bila šteta. Zato, Albanci, vreme je da prihvatite prave pregovore i da više ne nasedate na zapadne „fore“, trošite novac zbog lažnih obećanja. U srpskom narodu postoji poslovica koja glasi: „Obećanje ludom radovanje“, niste ludi, ali ste zaneseni i opijeni nezavisnošću pod nazivom „Kosovo - Republika“. Što se pre „otreznite“ od nerealnih zahteva, i znajte samo na relaciji Beograd - Priština rešavaće se vaša sudbina. Prihvatite pregovore i sve što proizilazi iz njih jer to što Albancima Srbija nudi - najviši stepen autonomije (samo ne i državu, jer već imate jednu državu - Albaniju) ne postoji nigde u svetu. Imate jača prava nego Srbi u Bosni ili što imate u Makedoniji, Grčkoj, Crnoj Gori...

Iluzija o „nadgledanoj nezavisnosti Kosmeta“, scenario viđen već osam godina - to je vreme progona Srba i drugih nealbanaca. Ono što su programirali Musolini i Hitler, to sada hoće da završi „demokratski“ Zapad. Zašto se toliko Zapadu i Americi žuri ili su opsednuti Kosmetom - što potvrđuje i poseta ministra Vuka Jeremića Vašingtonu: „Konstruktivan dijalog sa SAD, razlike jedino oko Kosova i Metohije“ - kaže naš ministar, a šta to praktično znači - nazire se. Otimaju nam Kosmet, a hoće „konstruktivni dijalog“, slično misli i ambasador Majkl Polt u izjavama prilikom odlaska iz Beograda. Sa Srbijom lepo, a otvoreno pomažu Albance, gde to može? Tobože nisu važne granice, a teže da ih prekrajaju - u stilu i Kosovo i Srbija u EU - umesto da priznaju Srbiju sa Kosova i Metohije i rešili bi probleme na Balkanu. A put do Unije ne vredi Srbiji bez Kosova i Metohije.

Ono što je za Jevreje Jerusalim, to je za Srbe Kosmet, Gračanica... Da se duh nacionalnog bića može i mora sačuvati, primer su nam Jevreji, koji su večno „svoji“ u dijaspori, milenijumima, bez svoje otadžbine. A najveći broj Srba u rasejanju biće zauvek rasejan i iščeznuće kao u: Sent Andreji, Kninskoj Krajini, Dubrovniku, Dalmaciji, zapadnoj Hercegovini, Lici, Kordunu, Baniji, Mostaru, Sarajevu, Drvaru, zapadnoj Slavoniji, Aradu, Temišvaru, Budimu, Segedinu, Pečuju, Komoranu, Vidinu... Šta se to sa nama, zapravo, zbiva?

Zašto Srbi olako napuštaju svoje teritorije i vekovna ognjišta? Odgovor na ovo suštinsko pitanje svojevremeno nam je dao Jovan Rašković: „Seobe je još teže objasniti, ali njihovo postojanje govori da Srbi nemaju visok osećaj tla. Srbima se lako odlučuje da ga napusti, iako je to često činio silom prilika“.

I na samom kraju nezarasle srpske rane - Kosovo. Početkom 20. veka Srba je na Kosovu bilo 52 odsto od ukupnog življa, dok je Šiptara, Turaka, Roma i ostalih bilo 48 odsto. Započete seobe posle Kosovske bitke ili pod Arsenijem Čarnojevićem, intenziviraju se posle Drugog svetskog rata (u Brozovo vreme) kada je sa Kosova iseljeno 400.000 Srba, a iz Albanije useljeno nekoliko stotina hiljada Albanaca. Demografske slike propadanja Srba na sopstvenoj zemlji izgledala je ovako: 1961. godine srpski živalj je činio 23,6 odsto ukupnog stanovništva, 1971. godine smanjio se na 18,3 odsto, 1981. godine na 13,2 odsto, a po proceni 1991. godine Srbi na Kosmetu je ostalo jedva osam odsto. Danas... deset odsto. Stotine onih koji su odlučili da svoj život ostave zauvek na ognjištima svojih dedova i pradedova.

Dok traju pregovori koji ne treba da budu ograničeni i dok su još snage Kfora, mora se neprestano sve činiti na povratku Srba, Roma i ostalih prognanih. Kosmetom se ne sme više trgovati. Ovo je poruka svakog našeg zabrinutog građanina Srbije i vlastima se poručuje - Kosovo i Metohija mora se sačuvati. Imamo primer Kipra, koji je već 30 godina okupiran, a Grčka, koja je članica EU, to nikad nije priznala. I dođi će dan kada će se njima vratiti. I ako bi neko jednostrano priznanje nezavisnosti Kosova i Metohije, dođi će dan kada će nam se ono vratiti. Zato se Srbi moraju ponašati kao Jevreji, da nikada ne zaborave da je Kosmet njihov.

Jevrejske pouke za kraj : „Ove godine, ovde, dogodine u Jerusalimu“. Za Srbe na Kosmetu i van njega: „Ove godine, ovde, dogodine u Gračanici - i da nam je to uvek na pameti.