Ako se Radovan preda, Srpska će nestati

U Haškom tribunalu čekaju se isključivo Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su osuđeni pre suđenja za genocid i nema tog advokata i nema tog papira da bi oni mogli dokazati da nije bilo genocida i da oni nisu naredili genocid, samo zarad ukidanja Republike Srpsk

Odluka Radovana Karadžića da se ne preda je njegova strateška odluka. Ako bi se predao, bio bi osuđen za najveće zločine i Republika Srpska bi nestala - tvrdi u intervjuu za Glas javnosti Luka Karadžić, brat nekadašnjeg predsednika Republike Srpske i haškog optuženika Radovana Karadžića.

Vaš brat optužen je u Haškom tribunalu za genocid, kršenje običaja rata, proterivanje na rasnoj i verskoj osnovi, prisilno raseljavanje?
Oni koji su podigli tu optužnicu znaju da nijedna od tih tačaka ne stoji i nije utemeljena ni na pravu, ni na argumentima, ni na dokazima. To je optužnica koja je napisana pre nego što je i počeo rat u bivšoj BiH. Zna se ko je projektovao rat i zavadio narode bivše Jugoslavije.

Taj ko je projektovao rat, projektovao je i da su Srbi unapred optuženi za najteža dela. Što se tiče Haškog tribunala i optužbe na račun moga brata, ona je isključivo radi osude srpskog naroda, i da bi se prebacila krivica sa zločinca, zlikovca, NATO pakta i Amerike i svih onih koji su bombardovali Srbe na tim prostorima, sa Hrvata koji su proterali srpski narod i bombardovali kolone, sa muslimana, islamskih ekstremista, na žrtvu, a to je na srpski narod. Srbi su vodili rat protiv oružanih snaga i protiv onog ko je naoružan i napada srpski narod i srpsku teritoriju. Rat nije vođen protiv civilnog stanovništva, ni hrvatskog ni muslimanskog. Moj brat je, izgleda, najviše kriv zato što je sprečio da se dogodi jedan novi genocid nad srpskim narodom. Možda je njima i najviše kriv zato što su Srbi prvi put vodili jedan rat u kome nisu pucali jedan na drugog i nije pala srpska kap krvi od srpske ruke.

Postoji li ijedna naredba koja dokazuje da je Radovan Karadžić učinio neko od dela koja mu se stavljaju na teret?
To je začuđujuće. Ne samo pisana naredba, nego ne postoji nijedan svedok u srpskom narodu, nijedan svedok u Vojsci Republike Srpske, nijedan svedok koji je čak kasnije otišao u partiju Biljane Plavšić, da može da kaže ili da posvedoči da je postojala ijedna takva naredba, ne samo moga brata, nego ni od jednog visokog funkcionera iz civilne vlasti Republike Srpske, a isto tako tvrdim i vojnog vrha Vojske Republike Srpske. Ne postoji nijedna naredba da se uradi nešto što ne bi služilo na čast srpskom vojniku ni Srbinu kao čoveku. To garantujem životom. Neka neko posvedoči, a posebno da pokaže neki papir koji bi bio verodostojan.

Optužnica govori drugačije?
U Haškom tribunalu čekaju se isključivo Radovan Karadžić i Ratko Mladić. Oni su osuđeni pre suđenja za genocid i nema tog advokata i nema tog papira da bi oni mogli dokazati da nije bilo genocida i da oni nisu naredili genocid, samo zarad ukidanja Republike Srpske.

Amerika je ponudila pet miliona dolara, a Federacija BiH još dodatnih četiri miliona maraka za informacije o Radovanu?
Oni nisu normalni. Oni ne znaju da su to male pare za Radovana Karadžića. Ko bi uzeo te pare da troši. Verujem da niko te pare ne bi ni dobio. Ako je iko gledao filmove o lovcima na ucenjene glave, da li je video da je neko dobio novac. To su kauboji i oni nude te pare. Ko je taj Srbin i kako bi sa svojom porodicom trošio te pare da izda Radovana i Ratka Mladića koji su se borili isključivo za srpsku državu, srpski narod, srpsku nejač i garantujem vam za sve dobronamerne ljude koji su živeli i žive na prostorima BiH, odnosno teritorija koje su bile pod kontrolom srpskih snaga i u sastavu Republike Srpske. Haški tribunal je 1997. i 1998. godine uzeo oko tri stotine dokumenata iz Republike Srpske isključivo istražujući krivicu po optužnici Radovana Karadžića. Ja sam bio jedno sedam-osam puta kad su dolazili. Haški istražitelji su to vrlo profesionalno, pošteno i korektno uradili. Šta je dalje sa tim dokumentima, to više niko ne zna. Niko se po njima nije oglasio. Nema nijednog papira, nijedne izjave, a imali su i video i audio izjave i potpisivanje zapisnika. Uzimali su sve naredbe, sve odluke koje je donosio Radovan Karadžić i Skupština Republike Srpske. Nema nijednog papira koji može dati i najmanju sumnju da se nešto nezakonito i nekorektno i suprotno međunarodnim konvencijama, međunarodnom pravu i međunarodnom ratnom pravu dogodilo.

Zbog Radovana cela porodica Karadžić je pod stalnom prismotrom?
Nas su četiri brata i jedna sestra. To je postalo više uobičajena stvar, i postalo je dosadno.

Šta traže?
Nemam pojma. Mi kad njih pitamo šta traže kad nam pretresaju kuću, oni ne daju odgovor. Poslednji put kad su mi bili u kući u Nikšiću bilo je preko dvadeset ljudi naoružanih do zuba, a u kući je bila samo moja supruga. Zamislite da vam neko zvoni, lupa na kapiju. Nisu razvaljivali vrata, ali jesu opkolili kuću sa svih strana kao da su u njoj neki teroristi, neki najveći kriminalci, neki najveći dileri narkotika. Svaka normalna žena i svaki normalan čovek mora da se prestravi.

Brojite li pretrese?
Ovo je drugi put da pretresaju kuću kad je ona sama, a jednom sam i ja bio u njoj. Moja Milica, moja verna ljuba, pokušala je da me nazove, a oni su joj prekinuli vezu. Čuo sam dok je izgovarala "šta vam je, ovo je moj telefon i moj suprug. Ja moram supruga da obavestim".

U inostranstvo ne možete?
Amerika mi je davno zabranila ulazak i uopšte se nisam mnogo oko toga uzbuđivao niti sam imao nameru da idem u tu Ameriku. Hvala im. U Evropsku uniju isto tako. Sad, evo je dvadeset dana, hvala i njima neću nikada otići ni u Evropsku uniju. Ne trebaju mi. Zabranjen mi je i ulaz, čak i tranzit preko Evropske unije. Znači ne možemo ni do Rusije, ni kolima, ni vozom, ni u Ukrajinu. Jedino verovatno avionom, zato što ne mogu da zaustave avion. Kažem hvala im, nemam nameru da putujem posebno ako je to Evropa koja želi da nam otme Kosovo, da nam otme i iščupa srce iz grudi. Ja u tu Evropu ne želim da idem.

Prave vam probleme i ovde?
Na te probleme smo već navikli. Praćenje, prisluškivanje. Ali, osećam se komotno i ovde i tamo. Znam da me i ovde prisluškuju, ali sam neopterećen time ko mi je iza leđa. Znam šta znam, znam i šta ne znam i od mene niko ne može saznati ono što ja ne znam.

Kad ste poslednji put videli Radovana?
To je pitanje koje mi svi postavljaju. Sad ću da vam kažem da pored telefona zapišete da je to 1998. godine. I da me više o tome ne pitate. Svi me pitaju i svima kažem isto. Mnogo novinara za koje tačno znam da sam im to rekao, ponovo me pitaju to isto.


Da li ste znali da je to poslednji put?
Razlog je što je Biljana Plavšić došla na vlast i Dodik. Istina, ona je krajem 1996. ubedljivo dobila na izborima. Posle toga, u dogovoru sa njenom velikom prijateljicom koja ju je poslala u Hag Medlin Olbrajt, ona se otkačila od SDS-a, počela je da pljuje po SDS-u, po Radovanu, po srpskom rukovodstvu. Mislila je da je saradnja sa Amerikancima unosan posao. Nije se osvrnula da vidi kako su prošli ti američki saradnici pre nje. Popljuvala je sve ono što je uradila dobro za Republiku Srpsku, ako je iskreno to uradila. Popljuvala je sve ono zbog čega su je neki nazivali da je srpska carica. Prva je organizovala hajku da se Radovan hapsi, po nagovoru Medlin Olbrajt i njenog šefa kabineta, nažalost, dr Price, našeg Srbina koji je američki državljanin, a i dolaskom gospodina Dodika. To je razlog što se Radovan Karadžić povukao u totalnu izolaciju i anonimnost i niko ne zna gde je.

Povukao je još neke korake?
Pre toga, 1996. godine, promenio je svoje obezbeđenje iz bezbednosnih razloga. Radovanovo obezbeđenje od 1990. godine nisu bili bilderi, bodigard, snagatori. To su bili profesionalci, pripadnici specijalnih snaga Ministarstva unutrašnjih poslova Bosne i Hercegovine. Kad se BiH raspala, oni su bili u sastavu Republike Srpske. Učinio je to zbog njihove bezbednosti.

Pedi Ešdaun je izjavio da je i Legija bio u Radovanovom obezbeđenju?
Nikad. To je van pameti i samo ljudi koji nemaju mozga mogu da kažu da je posle ubistva Đinđića Legija pobegao iz Srbije i našao utočište kod Radovana Karadžića da ga čuva. To su gluposti koje nije imalo smisla ni demantovati.

Šta je Holbruk garantovao Karadžiću?
Holbruk je garantovao da će, ako se Radovan povuče sa političke scene i iz javnog života, optužnica koja je već bila podignuta, biti povučena. Oni imaju instituciju povlačenja optužnice i mi smo se tome nadali, ne samo zato što je Holbruk to rekao, nego zato što imamo sve argumente i što Haški tribunal poseduje ta dokumenta koja govore o nevinosti Karadžića. Nažalost, njih zanima samo da se Radovan Karadžić i Ratko Mladić osude.

Sanjate li brata?
Dosta puta. Mi smo bili jako vezani. Ja sam drugo dete u oca Vuka i majke Jovanke od nas petoro. Radovan je rođen 1945. godine. Tata nam je bio u zatvoru četiri godine i deset meseci kao četnik. Došao je 1950, a ja sam se rodio 1951. Mislim da je velika sreća što nam je otac bio četnik. Da nije bio četnik nego partizan, bio bi 100 odsto na Golom otoku, ne bi bio živ, i ja se ne bih rodio. Bio je od autoriteta i reči, čovek koga nisi mogao ubediti da nešto uradi preko svoje savesti.

Kada vam je bilo najteže?
Kada je majka umrla i kada nije mogao da dođe, njena prva radost i sreća, da održi taj poslednji govor i da se oprosti od nje u ime nas, kao što je to uradio 1987. kad nam je tata umro.

Da li bu Radovan trebalo da se preda i ode u Hag?
Sve ovo što se dešava neko će napisati, ući će u istoriju. Nema kukanja, nema predavanja. Sve što se radi, radi se u interesu srpskog naroda. Radovanova odluka da se ne predaje je strateška odluka. Ako bi se predao, bio bi osuđen za najveće zločine i Republika Srpska bi nestala.

SREBRENICA JE VELIKA PREVARA

Srebrenica je velika laž i prevara od strane ne samo muslimanskog naroda već i međunarodne zajednice. Oni manipulišu sa sedam-osam hiljada žrtava u Srebrenici. U početku je bilo čak 13.000-14.000 žrtava. Kad je Sarajevo tražilo humanitarnu pomoć za Srebrenicu navelo je da tu živi od 45 do 75 hiljada stanovnika. U Srebrenici je dva reda kuća. U Potočarima slovom i brojem je dve i po hiljade sahranjenih. Pri tom se oko 100 Srba vodi kao nestali. Među tim koji su sahranjeni u Potočarima četiri su identifikovani kao Srbi. Jedna jedina žena koja je sahranjena tu i stradala je "kao navodni genocid" je Srpkinja Branka Matić. Gde su leševi onih koji su umrli prirodnom smrću i nasilnom smrću od strane Nasera Orića i njegovih ratnika za vreme skoro četiri godine rata u Srebrenici. Mi imamo informacije da su tu pohranjeni i oni koji su umrli pre rata. I sa nestalim Srbima ih je 2.500. Nijedno dete se tu ne vodi, nijedna žena. Gde je tu genocid. Niko ne postavlja pitanje gde je 6.700 Srba iz Sarajeva koji se i danas vode kao nestali. Ljudi su živeli u Sarajevu i nema ih - kaže Luka Karadžić.