Otadžbinski rat 1812. na šahovskoj tabli

Šahovska tabla kao polje bitke: bele figure su Napoleonova armija, crne, ruska. Što je sasvim logično: jer upravo su francuski vojnici povukli prvi potez, napavši Rusiju 1812. godine... Šah 1812. godine – komplekt od belog i crnog nefrita, zlata i dragog kamenja napravili su ruski zlatari i predstavili ga publici na izložbi u Sankt-Peterburgu.
 

Jedan od autora jedinstvenog šaha je zlatar Robert Meljnikov. Njegovo omiljeno mesto u Sankt-Peterburgu su sale čuvenog muzeja Ermitaž, gde se nalazi  galerija portreta ruskih heroja Otadžbinskog rata 1812. sa Napoleonom. Upravo ovde on je proučavao likove vojskovođa i maršala, a zatim ih ovekovečio na šahovskim figurama, težeći da likovi budu maksimalno prepoznatljivi. A to je bio složen zadatak. Portreti heroja te epohe slikani su prilično često, nije uvek bilo moguće naći sličnost sa originalom. Zato su moji likovi skupni, rekao je u intervjuu za Glas Rusije Robert Meljnikov.
 

Na primer, vrhovni komandant ruske armije, feldmaršal Kutuzov je bio predstavljen kako stoji, na ramena ogrnuta bunda, u ruci drži durbin. Na oku nema povez. Nisam ga napravio, mada je Kutuzov zaista imao povređeno jedno oko, ali je povez čas nosio, čas nije. Na svim zvaničnim portretima Kutuzov se predstavlja bez poveza, ističe Robert Meljnikov. Francuski general Ežen Bogarne, kao na većini portreta, predstavljen je uvijen u ogrtač i sa rukama prekrštenim na grudima. Ta poza kao da ga štiti od žestokog sveta. Zna se da se on humano odnosio prema civilima pokorenih zemalja. I u Rusiji, zahvaljujući njemu, manastiri i crkve bili su spaseni od pljačke.
 

U Šahu ima 32 figure, svaka odgovara određenom rodu vojske. Slon – pešadija, konj – konjica, lađa – artiljerija. Kraljevi su, naravno, vladajući monarsi Aleksandar Prvi i Napoleon. A lovci su istaknute vojskovođe Mihail Kutuzov i Luj Davu. Uloge pešaka su pripale grenadirima Stare garde Napoleona i ruskim vojnicima lejb-garde Izmajlovskog puka, koji su se neviđeno proslavili za vreme odlučujuće Borodinske bitke kod Moskve, objašnjava Robert Meljnikov.
 

Bio sam u velikom iskušenju da predstavim vojnike u kretanju, u raznim pozama, ali sam rešio da pešaci treba da budu istog tipa. A lica su im različita: neko je mlađi, neko stariji, neko sa brkovima, neko ima slomljeni nos, neko ožiljak. Tu su i vojni muzičari – dobošari i flautisti. I ovde su ispoštovane nijanse: u francuskoj armiji dobošari su bili mladići od 14 godina, a ruski su po pravilu bili odrasli muškarci.
 

Juvelirski Šah 1812. godine skriva mnoštvo iznenađenja: sablje i mačevi se vade iz korica, zvezdice na mamzama se okreću, obarači na pištonjima mogu da se povuku. Ako se pogleda ordenje kroz lupu, mogu se pročitati devize napisane na njima. Neki detalji su jasni samo ljudima koji dobro znaju istoriju, primećuje Robert Meljnikov.
 

Na primer, od čitavog kompleta samo figura francuskog generala Maraa ima zlatne čizme. Time smo hteli sa osmehom da označimo činjenicu da je neustrašivi konjanik Mara bio veliki pomodar. Između ostalog, u pohod na Rusiju on je poneo nekoliko pari čizama raznih boja. Ili figure Aleksandra Prvog i Napoleona. Francuski car na stolici za pohod, koja je ukrašena po ivici njegovim ličnim simbolom – pčelama.
 

Juvelirski šah je postavljen na dasci od blagorodnog nefrita crne i bele boje. Svaki kvadratić veličine sto puta sto milimetara obrađen je ručno. Uz komplet će uskoro biti izrađen šahovski sat. On je izveden u obliku Paviljona boga Marsa.
 

Autor ovog juvelirskog remek-dela tvrdi da njegov šah ima posebnu ideju: on podseća na to da svi komflikti treba da se rešavaju mirnim putem.