Kreće serijska proizvodnja "Bulave"

U stvaranju ruskog nuklearnog oružja morskog baziranja nastupa nova etapa. Komandant Vojno-pomorske flote Rusije, admiral flote Vladimir Masorin izjavio je da počinje serijska proizvodnja strateške rakete "Bulava-M" (SS-NX-30 po zapadnoj klasifikaciji) morskog baziranja. Ona je namenjena za naoružavanje raketnih podmornica strateške namene projekta 955 klase "Borej". Tri takve podmornice - "Jurij Dolgoruki", "Vladimir Monomah" i "Aleksandar Nevski" - sada se grade u Severodvinskom brodogradilištu "Sevmaš" u Arhangelskoj oblasti.

Prvi korpus iz serije takvih podmornica - "Jurij Dolgoruki", koji će nositi dvanaest SS-NX-30, porinut je u vodu aprila ove godine. Tom prilikom je organizovana svečanost u prisustvu visokih gostiju, pored ostalog i prvog vice-premijera Sergeja Ivanova. Istina, u stvaranju rakete za podmornice projekta 955, nije sve išlo "kao podmazano". Najpre su "Dolgorukog" i njegovu sabraću - raketu D-19M "Bark" gradili u Miaskom konstruktorskom birou raketogradnje koji nosi ime akademika Makejeva.

Međutim, ubrzo se ispostavilo da su konstruktori izašli izvan granica dopuštenih gabarita (zbog toga se morala preuređivati atomska podmornica), a potom, već za vreme lansiranja, otkriveni su i drugiu nedostaci. Narudžbina je preneta na Moskovski institut termotehnike, koji je napravio šahtni i raketni kompleks RS-12M2 "Topolj-M" (SS-27). Morska raketa je dobila naziv "Bulava-M".

Međutim, i sa njom nije išlo sve kako valja. Od šest probnih lansiranja cetiri su bila potpuno neuspešna. Poslednje lansiranje krajem jula, po tvrđenju komandanta Vojno-pomorske flote, bilo je uspešno, a prema tvrdnjama nezavisnih eksperata, takođe nije prošlo naročito briljantno. Jedna od tri bojeve glave, koje su instalirane na raketi, kako su saopštili eksperti, jednostavno nije doletela do poligona. Rukovodilac Ruske kosmičke agencije Anatolij Perminov, čiji resor odgovara za razradu i isporuku armiji i floti strateških raketnih kompleksa tvrdi, da će biti potrebno minimum 12-14 proba pre nego što raketa bude stavljena u naoružanje.

On se pri tom poziva na iskustva SAD, gde je prilikom stvaranja analogne rakete "Trajdent II" bilo potrebno 19 lansiranja sa kopnenog poligona i 9 sa atomske podmornice. Po rečima admirala Masorina, ove godine će biti izvršene još dve probe "Bulave", a planirano je da se konačna isprobavanja završe 2008. godine. Jedna proba će biti izvršena na maksimalni domet.

Za sada nije jasno u kom će pravcu ona biti ispaljena, ali će bojeve glave pasti u vodu ili na kopno daleko izvan raketnog poligona Kura na Kamčatkli, to je jasno. Ili će pak lansiranje biti izvršeno u pravcu poligona, ali ne iz akvatorijuma Belog mora, kao i obično, već iz nekog drugog mora. Koga, takođe nije jasno. Sudeći po podacima koji su objavljeni u zapadnim medijima, trostepena "Bulava" na čvrsto gorivo jedna je od najlakših raketa u svojoj klasi.

Njena težina iznosi 30 tona i zato je ona najpre nosila naziv "Bulava-30". Njen domet je 8 hiljada kilometara. Broj nuklearnih bojevih glava varira od 4 do 10. Neki eksperti tvrde da je "deset" uvećani broj, jer tako laka raketa ne može nositi tako veliki teret. Drugi eksperti opet kažu, da sadašnji razvoj nuklearne tehnike kompozicionih materijala omogućava da se napravi bojevo punjenje prilično lako i kompaktno, ali isto tako moćno kao i veći analog.

Verovatno da će "Bulava" biti stavljena u naoružanje upravo u varijanti sa deset bojevih glava, jer bi u protivnom njena borbena vrednost bila mala. Stvar je u tome što je atomska podmornica klase "Borej" bila planirana sa 12 lansirnih šahti. Korpus "Jurija Dolgorukog" će biti upravo takav. Sledeće podmornice tog projekta "Vladimir Monomah" i "Aleksandar Nevski" već se prave za 16 raketa.

Ukoliko se zamišljeni planovi i ostvare, onda će na tri nove atomske podmornice biti razmešteno 44 "Bulave" i 440 nuklearnih bojevih blokova. Dovoljan doprinos strateškom nuklearnom zadržavanju, koji proističe iz Vojne doktrine Rusije. Isprobavanja "Bulave", kao i njeni parametri", telemetrija, učesnici korporacije i sve ostalo, sve je to brižljivo čuvana državna tajna. Za SAD - nije, one dobijaju telemetriju leta rakete, njene osnovne TTX (taktičko-tehničke karakteristike), u skladu sa Sporazumom START-1, iz prve ruke.

Tojest, ispada da je to tajna od ruske vojske i konstruktora. Ili od građana, čijim se porezima i za koje, podrazumeva se, i stvara taj raketni kompleks. Zašto? Jedan od razloga tajnosti oko "Bulave", "Jurija Dolgorukog" i njegove sabraće, svodi se na to da su oni postali taoci političkih ambicija pojedinih visokopostavljenih ruskih činovnika. Njihovo obećanje da će predati podmornicu naoružanu najnovijim raketama, sposobnim da probiju svaki sistem PRO, kako onaj sadašnji, tako i perspektivni, krajem 2008. godine, odavno je poznato ruskom elektoratu, pa i zapadnim političarima takođe.

Neispunjenje date reči može škoditi pretendentima na najviše državne funkcije. To ih zapravo i primorava da puštaju u serijsku proizvodnju još nedovršenu do kraja "Bulavu" i da još jednom obećaju da će nova podmornica biti stavljena u naoružanje Vojno-pomorske flote zajedno sa novom strateškom raketom. Istina, u rečima komandanta Vojno-pomorske flote, admirala Masorina, ima nekih detalja koji nam ulivaju nadu da neće bas kompletno "sirova" raketa biti puštena u serijsku proizvodnju, već samo oni blokovi i stepeni rakete koji su se pokazali uspešnim.

Potom, kada se okončaju države probe "Bulave-M" i kada ona bude uključena u naoružanje, ti blokovi i stepeni će se kompletirati u Votkinskom mašinskom zavodu i postavljati u šahte "Dolgorukog", "Monamaha", "Nevskog" i "Dmitrija Donskog". Poslednja atomska podmornica - teška raketna podvodna krstarica strateške namene iz projekta 941 klase "Akula" ( po zapadnoj klasifikaciji "Typhoon") takođe će posle okončanja proba biti opremljena "Bulavom-M". Na "Akuli" će, za razliku od projekta 955, biti ne 12, i ne 16 raketnih šahti, već 20.

A to će odmah povećati ruski potencijal morskog nuklearnog zadržavanja za još dvesta bojevih glava. Uostalom, to će se dogoditi samo u slučaju ako "Bulava" ne postane žrtva političke trke.