Rusija i NATO stiču uzajamno razumevanje

2010. godina je period stabilizacije odnosa između Rusije i NATO-a posle krize, nastale 2008. godine u vezi sa agresijom Gruzije protiv Južne Osetije, – ubeđen je stalni predstavnik RF pri NATO-u Dmitrij Rogozin.


Temelj novih odnosa je udaren krajem 2009. godine. Tokom  sledeće godine je on bio učvršćen. Rusija namerava da gradi s NATO-om stabilne, predvidljive odnose. Ona, - ističe Dmitrij Rogozin, - želi da zna s kime ima posla, da li može, a da ne sumnja u svoju bezbednost na zapadnoj granici. 2010. godine alijansa se pod upravom novog generalnog sekretara Andersa fog Rasmusena usmerila na poverljive odnose s ruskim političkim rukovodstvom. Poseta generalnog sekretara NATO-a Moskvi, njegovi pregovori s predsednikom i premijerom RF su pokazali da za sada ima mnogo nesuglasica.


Međutim, NATO se sprema da usvoji novu stratešku koncepciju. To je vrsta ustava alijanse, koja će delovati u najmanju ruku u toku 10 godina. Na putu usvajanja nove koncepcije NATO pokušava da postigne unutar svoje organizacije jedinstvo pogleda u vezi sa Rusijom. To nije lako, uzimajući u obzir negativan stav pribaltičkih država i nekih zemalja Istočne Evrope. Nedavni skandal u vezi sa objavljivanjem na sajtu Vikiliks plana NATO-a za odbranu Poljske i zemalja Baltije od Rusije svedoči da su one veoma aktivne u suprotstvljanju konstruktivnom dijalogu alijanse s Rusijom.


Ipak je u nedavnom samitu u Lisabonu učestvovao ruski predsednik Dmitrij Medvedev. To je ozbiljan uspeh u razvoju partnerstva i poverenja između Rusije i zapadnog bloka, - ističe Dmitrij Rogozin.


Samit je imao pozitivne rezultate. Usvojena je bila jedinstvena deklaracija, u kojoj su zacrtani putevi saradnje čak i u toliko složenim pitanjima, kao što je stvaranje evropske PRO. Ova godina će pokazati šta će ispasti od toga.


Pored toga diplomata smatra da Rusija ne gaji iluzije prema tuđim političkim savezima. Bilo koji vojni blok je za Rusijupotencijalna opasnost, jer ima oružane snage koje u određenim uslovima mogu da budu iskorišćene protiv ruskih interesa. Upravo zato Rusija aktivno razvija odnose s najvećim vojno-političkim blokom u svetu: da bi sebe obezbedila od rizika i neizvesnosti. Kao pozitivan rezultat može da bude pomenuta činjenica da strane danas mogu da planiraju svoje odnose, - zaključuje Dmitrij Rogozin.


Što više ima takvih odnosa, između ostalih i sa NATO-om, i inače sa Zapadom, to je bolje za Rusku Federaciju, jer kapital saradnje je prepreka za rusofobe. Naš je zadatak da bi NATO imao šta da izgubi u našim odnosima. Sa tog gledišta je protekla godina bila uspešna. Što se tiče Lisabona, došlo je do prodora.

Rusija se nada da će alijansa imati promišljeniji, konsolidovani i dobrosusedski stav prema Rusiji, - dodaje Dmitrij Rogozin. Pokazatelj takvih promena bi moglo biti rešenje o okvirima učešća Rusije i NATO-a u novom opšteevropskom sistemu PRO.