Politika: Baseskuova pobuna u EU

08.01.2011. god.

Bukurešt – U Bukureštu su pale teške reči. Izazvale su ih odluke Francuske i Nemačke (preko njihovih ministara unutrašnjih poslova) da se, postavljanjem dodatnih uslova, Rumunija spreči da ovog proleća uđe u „šengenski prostor”. Toliko teške da se počelo govoriti o „rumunskoj pobuni” u Evropskoj uniji.

„Skroz je nekorektan stav dvojice ministara u odnosu na Rumuniju i to ne možemo da tolerišemo. To je očita diskriminacija. Ne možemo da prihvatimo da budemo obične gliste onda kada intervenišu velike države EU. Rumuni imaju pravo na respektovanje. Ne smeju se prezirati 22 miliona Rumuna”, izjavio je u četvrtak predsednik Trajan Basesku, koji je ponovo naglasio da će se njegova zemlja „tući” za svoja prava. „Naravno, politički”, dodao je on.

Predsednikov nastup na javnom državnom televizijskom kanalu TVR-1 u udarnim večernjim satima bio je krajnje oštro intoniran. Tako oštro da se odmah na ekranima drugih televizija pojavilo pitanje: „Okrećemo li oružje prema Evropi?”. Basesku je dosta nervozno govorio o tome da je u okvirima EU stvoren nekakav „direktorat velikih” koji bukvalno diktira šta i kako da se radi, naravno u interesu tih država.

On je otvoreno začeprkao u uvreženu „praksu” koju je nazvao „ekonomskim sportom”, u kome „veliki” nameću „malima” razne uslove. Tako je naveo slučaj kada je Bukurešt, da bi ostvario „dobru vezu” sa „jednom drugom prestonicom”, morao da kupi „dve polovne oklopnjače”. Jasna aluzija na London.

Pomenuta je i američka firma „Behtel”, koja za teške milijarde evra već godinama „gradi” i ne završava jedan autoput. „Prodali smo (Austrijancima) kompaniju ’Petrom’ sa svim što ima – sa naftnim i gasnim poljima”. Sada se Rumuniji nameću dva nova energetska bloka za atomsku elektranu u Černavodi. „Mi već imamo dva bloka drugog tipa, u kojima se koristi naš uran i naša teška voda. Sada od nas traže da menjamo sistem koji radi na obogaćeni uran, kojeg mi ne proizvodimo.”

„Dosadašnja praksa ’ekonomskog sporta’ neće se više nikada ponoviti sve dok sam ja na dužnosti predsednika Rumunije”, izjavio je gospodin Basesku.

Po njegovom mišljenju Rumunija ne odustaje od prijema u „šengen”. To je njeno pravo. Ona je ispunila sve uslove. Eventualno privremeno odlaganje prijema u „šengen”, iako se smatra za veliki „politički neuspeh Rumunije”, nije „nešto strašno”. Ali, Bukurešt zahteva da mu se saopšti tačan rok prijema. Dotle, veli predsednik, Rumuni ne žele da se razbacuju parama kupujući skupu tehnologiju za zaštitu granica, a koju im prodaje nemački EADS. „Pošto nemamo tačan rok za ulazak u „šengen”, predlažem da se novac namenjen EADS-u usmeri na razvoj malih i srednjih preduzeća”, sugerisao je Basesku Bokovoj vladi.

Basesku je oštro odbacio „prigovaranje kroz zube” zbog politike Bukurešta prema Kišinjevu, to jest„masovnog primanja Moldavljana u rumunsko državljanstvo”. On je naveo podatke Evrostata shodno kojima je Francuska 2008. dodelila 137.320 novih državljanstava, Holandija, dva puta manja od Rumunije – 28.000, a Austrija, takođe znatno manja, 10.268. U to isto vreme Rumunija je primila svega 5.585 novih državljana. „Ili smo ravnopravni partneri, ili ne”, upitao se Basesku.

Na malo uobičajeni način predsednik Basesku se javno požalio na to što ga „kolege Sarkozi i Merkel”, sa kojima se sastajao toliko puta, nijednom nisu upozorile na ono što smeraju u pogledu Rumunije. Komentatori su odmah požurili da konstatuju da to govori o „Baseskuovoj izolaciji na spoljnom planu”. Opozicija je zatražila da šef diplomatije Teodor Bakonski podnese ostavku zbog „šengenskog kraha”, a posve zato što je krajnje nezgrapno počeo da preti rumunskim kontramerama kao što su jednostrano otkazivanje od mehanizma za saradnju i proveru, veto Bukurešta na prijem Hrvatske u EU ili glasanje protiv Nemačke, kada ova zatraži povećanje broja svojih evroparlamentaraca.

Opozicija upozorava Baseskua da se ne zaleće previše u optužbama protiv „nedolične prakse” u EU. Ona istovremeno tvrdi da je najnoviji Baseskuov nastup namenjen „domaćem političkom tržištu”, u pokušaju da „rodoljubivim izlivima” poboljša rejting među Rumunima, koji „opasno” gunđaju zbog preteškog tereta politike socijalne štednje. „Tako je radio i Milošević”, mišljenja je bivši ministar spoljnih poslova Adrijan Čorojanu.

Ipak, nazire se mogućnost da opozicija prihvati poziv predsednika Baseskua da se u nastaloj situaciji sve nacionalne snage okupe „na otpor”, da sve političke stranke sklope „nacionalni pakt” kako bi se što pre realizovao ulazak u „šengen”. Jer, kako je rekao Titus Korlaceanu, predsednik senatskog spoljnopolitičkog odbora i jedan od lidera opozicione Socijaldemokratske stranke, „Rumunija ne želi da bude drugorazredna zemlja u EU”.

Milan Petrović

Izvor
Politika

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

RT: Kusturica zahvaljuje RT-u što mu je otvorio oči o Americi

RT prikazuje drugu stranu SAD, skrivenu od strane Vašingtona i Holivuda, izjavio je poznati reditelj

Patrijarh Kiril odlikovao Kusturicu, a čestitao mu i Lukašenko. Festival se danas završava

Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril čestitao je 70. rođendan čuvenom srbskom reditelju Emiru Kusturici i odlikovao ga Ordenom Svetog Serafima Sarovskog 1. stepena.

Kurski pravac: oslobađanje Darjina

Stanje do 20:00, 24.11.2024.

Nema govora o mobilizaciji – Kremlj

Stotine Rusa svakodnevno potpisuju vojne ugovore, čime je novi poziv za mobilizaciju nepotreban, izjavio je portparol Dmitrij Peskov.

„RT.Dok: Vreme naših heroja” počelo na Mećavniku uz pozdrave Ljubimove, Kosačova, Zaharove, Kusturice…

U srbskom Drvengradu – “selu Emira Kusturice” – otvoren je 22. novembra uveče međunarodni festival dokumentarnog filma “RT.Dok: Vreme naših heroja”.

Hronika specijalne vojne operacije za 22.1..2024.

Ruski vojnici izveli su udar na parking za avione na aerodromu u rejonu Aviatorskog, uništivši jedan od stacioniranih letelica. Na Kupjansko-Svatovskom pravcu ruske snage su podigle za

Ostale novosti iz rubrike »