Novo, kao dobro zaboravljeno staro. Povodom stvaranja novog međunarodnog tribunala

Uveče 22. decembra Savet bezbednosti OUN usvojio je rezoluciju № 1966, na osnovu koje je uspostavljen novi međunarodni krivični tribunal. Kao zvanično proklamovani cilj tribunala za bivšu Jugoslaviju i za Ruandu, navedeno je okončanje rada Međunarodnih tribunala za bivšu Jugoslaviju i za Ruandu, ali se sasvim osnovano može tvrditi da to nije tako i da su realni ciljevi sasvim drugi.
 

Tribunal je dobio naziv – „Međunarodni Rezidualni Mehanizam krivičnih tribunala“ (MRMKT) - (International Residual Mechanism fo rCriminal Tribunals)  Međutim, kako glasi izreka – „Zovi me kako hoćeš...“ Već sada je jasno da će novi tribunal umnogome postati još više nekontrolisan i razuzdan, nego što su MTBJ i MTR. A za to su postavljeni sasvim objektivni temelji u samom Statutu MRMKT. Prilikom stvaranja tribunala načinjeno je čitav niz koraka unazad u odnosu na tribunale ad hoc.
 

Novi tribunal će se sastojati od dva „odelenja“ – jedno za bivšu Jugoslaviju, a drugo – za Ruandu. Ta odelenja će početi funkcionisati od 1. jula 2013. i 2012. Prema tome, stvara se novi sud, koji treba da okonča poslove koji su preostali nakon obustavljanja delatnosti međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnog tribunala za Ruandu. Međutim, postavlja se pitanje – koliko je dostižan taj cilj?Jer svima je apsolutno jasno, da ni MTBJ, ni MTR ne žele da dobrovoljno obustavljaju svoj rad. I razume se zašto. Plate sudija tih insititucija veće su nego u bilo kom drugom organu OUN. U celini, za održavanje MTBJ i MTR troši se preko 25 procenata budžeta OUN.
 

Treba obratiti pažnju na to, da Rezolucija broj 1966 o stvaranju MRMKT sadrži unutrašnju protivurečnost. Ustanovivši termin početka delatnosti odelenja za bivšu Jugoslaviju od 1. jula 2013. godine, ipak se dopušta MTBJ da razmatra predmete do 31. decembra 2014. godine. Čak štaviše, i taj termin je ustanovljen ne kao zahtev, već kao „molba da se preduzmu sve moguće mere kako bi se posao obavio u tom roku. Već i sada je jasno kako će se prema sličnim molbama odneti i MTBJ i MTR, ako se setimo kako su se odneli već ne prema molbi, verć direktnom zahtevu da se okončaju svi procesi u sudskim većima do kraja 2008. godine. Prema tome, to stvara osnov za paralelno postojanje sva tri tribunala istovremeno, što, naravno, stvara masu kolizija i ni na koji način ne uprošćava situaciju.
 

Kako će biti formiran novi Tribunal? Prema članovima 8 – 10 Statuta MRMKT, sud će biti formiran od kandidata iz država. Pri tom će prednost biti data onima „koji imaju radno iskustvo u MTBJ i MTR. Prema tome, mi ćemo gledati ta ista lica, moguće čak neka od dobro zaboravljenih starih lica, koja su penzionisana. Načinjen je i još jedan suštinski korak nazad. Ako Statuti MTBJ i MTR zabranjuju kandidovanje više od jednog sudije iz jedne države, Statut MRMKT to dopušta. Prema tome, u novom tribunalu već neće biti potrebne „dekorativne“ sudije iz Azije i Afrike: zapadne zemlje obezbeđuju sebi većinu bez suvišnih demokratskih ograničenja. To omoguća tvrdnju, da novi tribunal neće biti toliko međunarodni koliko inostrani, u krajnjoj liniji u odnosu na optužene. Pravila procedure novog tribunala data su na razradu i usvajanje od strane samih sudija.
 

Veoma opasnom se može pokazati odrednica po kojoj se novom tribunalu, mada ne „decidno“, ali svejedno „preporučuje“ da predaje predmete koji se nalaze kod njega nacionalnom pravosuđu, tojest zemljama bivše Jugoslavije i Ruandu. S jedne strane, to je dobar predlog. Međutim, ne smemo zaboravljati da neodređenost konkretnih zemalja prema konkretnim optuženim može postati uzrok fundamentalne nepravičnosti takvog sudskog procesa. Kako u odnosu na optužene MTBJ, tako i optužene MTR. Istina, Statut novog tribunala predviđa mogućnost zahteva za povretek optuženog nazad u Hag ili Arušu, ukoliko MRMKT uvidi nekakva kršenja. Međutim, kao prvo, ocena postojanja i stepena težine takvih kršenja ostaju u kompetenciji MRMKT, a kao drugo, iz Ruande ili, recimo, iz Bosne, neće biti moguće nekog vratiti: optuženi može preminuti u tim zatvorima sasvim brzo. Uostalom, član 6 Statuta omogućava da se predaju predmeti ne samo u bivšu Jugoslaviju ili Ruandu. Na primer, on omogućava da se predmet predaje državi „u kojoj je uhapšen optuženi“. To širi krug mogućih recepijenata do takvih zemalja kao što su Francuska ili Rusija (u kojima su uhapšeni, na primer, F.Nzimonemeje i D.Zelenović), kao i mnoge druge zemlje. Postoji i još jedan odnos za odabir takvih zemalja – „posedovanje pravosuđa“ za izvršeno delo, što uz veliku želju širi krug prektično do beskraja.
 

Još jedna novina iz reda klizanja u prošlost zapravo je i mogućnost individualnog razmatranja predmeta, pa čak i sudijskog vanrednog obavljanja posla (članovi 12 i 8 Statuta MRMKT).
 

Individualne sudije predviđeni su jedino za sudska veća MRMKT. Apelaciono veće, tužilaštvo i sekretarijat će biti zajednički i za bivšu Jugoslaviju, i za Ruandu. Veoma je zanimljivo uređena hijerarhija novog tribunala. Kao prvo, privlači pažnju to, da će predsednik MRMKT biti sudija, koga imenuje lično Generalni sekretar OUN. I to pri tom, što je Generalni sekretar OUN dobio pravo direktnog naimenovanja pojedinačnih sudija u pojedinim slučajevima. Prema tome, u potpunosti se krši čak i formalna nezavisnost tog organa. Isto tako je važno istaći, kako će se formirati Apelaciono veće. Njegov sastav će određivati predsednik tribunala. To je takođe korak unazad i od ionako već nesavršenih MTBJ i MTR, gde je makar i formalno, ali način izbora sudija bio demokratičniji.
 

MRMKT se stvara na četiri godine od trenutka početka funkcionisanja svakog od odelenja do naredne odluke Saveta bezbednosti OUN. Tojest, opet do beskraja! Veoma opasan je član 16 Statuta MRMKT, koji daje pravo tužiocu novog tribunala da sačinjava nove optužujuće zaključke. I mada se takve nove optužbe ograničavaju samo na „lica, koja se namerno ili svesno mešaju u vršenje pravosuđa“, razume se da je i to – „ponavljanje već viđenog“. Ako danas i MTBJ i MTR opravdavaju svoje odbijanje da prekinu rad time što nisu uspeli da razmotre sve podignute optužnice, to isto će se desiti i sa MRMKT. Zapravo, pravo na pokretanje novih optužnica se i direktno predviđa. A to već liči na zlu ironiju.
 

Rezolucija SB OUN o stvaranju usvojena je sa 14 glasova „za“. Jedina država, koja nije podržala rezoluciju, bila je Ruska Federacija, koja se uzdržala prilikom glasanja. To nije prvi slučaj da se Rusija uzdržava prilikom stvaranja međunarodnog tribunala na osnovu glave VII Povelje OUN. Ranije se ona uzdržala prilikom stvaranja Specijalnog suda za Liban. Međutim, može se pretpostaviti da su interesi Rusije u zemljama bivše Jugoslavije kudikamo značajniji nego u Libanu, i uzdržavanje po tako značajnom pitanju, koje direktno zadire u nacionalne interese RF, izgleda veoma tužno.
 

Nakon donošenja rezolucije predstavnik RG V.Čurkin je objasnio, da se ruska delegacija uzdržala prilikom glasanja zato, što je „to iznuđeni korak Saveta, izazvan otezanjem rada tribunala“. Rad tribunala, - istakao je ambasador V.Čurkin, - treba da bude obustavljen o roku, koji je utvrđen rezolucijama SB OUN 1534 (2004) i, „mada su tribunali za to imali mogućnost, to se nije dogodilo“. Predstavnik Rusije je izjavio, da je data rezolucija – poslednja po pitanju rokova delatnosti tribunala i oni će biti u potpunosti zatvoreni do 2014. godine. Na žalost u to malo ko veruje. U Statutu MRMKT ima više nego dovoljno osnova za beskonačno dug rad. Osim toga utemeljeno je paralelno postojanje svih triju tribunala. Ako bi novi tribunal i imao čime da se pozabavi, onda je to realizacija člana 1 – 4b Statuta, koji daje pravo tužiocu da goni svedoke, koji su dali lažne iskaze. Međutim, takvih svedoka u oba tribunala bilo je toliko da bi sudski procesi protiv njih mogli da traju još nekoliko stotina godina.

Aleksandar Mezjajev,